Špargla, kraljica povrća po svojim nutritivnim i zdravstvenim vrednostima, hrana, lek i afrodizijak, gaji se za tržište u Srbiji poslednjih desetak godina. Prvi proizvođači imali su i zadatak da upoznaju potrošače i trgovce sa samom biljkom i njenim kvalitetima, što je rezultiralo većom tražnjom i prisustvom špargle u medijima i u trgovinama.Špargla potiče iz oblasti Mediterana i uzgaja se već više od 2.000 godina.
Ali, šta je špargla zapravo i za šta je dobra? Ova neobična biljka, poznata i pod nazivom asparagus, nije samo ukusna, ona je i izuzetno korisna za zdravlje. Malo vrsta povrća ima tako moćan spoj ukusa i koristi kao što to ima špargla, čija lekovitost opravdano zauzima centralno mesto u savremenoj ishrani.
U 2025. godini špargla u Srbiji bila je luksuzno povrće sa malom domaćom proizvodnjom, značajnim uvozom (najviše iz Holandije i Nemačke), i cenama koje su se kretale od oko 700 din/kg za domaću neprskanu šparglu do 2.500–3.000 din/kg za ranu stakleničku šparglu.
Domaća proizvodnja dominira u Vojvodini, Bačka (Kać, Novi Sad okolina), delovi Srema i Šumadije. Ovom proizvodnjom se bavi mali broj gazdinstava, uglavnom porodična proizvodnja. Špargla je trajnica, sa životnim vekom 15 i više godina. Ona ima sposobnost da u nepovoljnim uslovima uđe u mirovanje i odbaci nadzemne delove. Sitno i nežno korenje ima adsorpcionu funkciju, a velika masa korena debljine oko 5 mm služi za deponiranje rezervi za rast novih nadzemnih organa nakon perioda mirovanja. Debelo korenje odumire nakon 3 godine, a iznad nega razvije se novo na gornjem delu podzemne stabljike, rizoma, što je razlog postupnog dizanja podzemnog busena.
Proizvodnja špargle uslovi i gajenje
Postoje 3 vrste špargle, zelena, ljubičasta i bela. Bela se kod nas ne može gajiti, jer ona raste isključivo na pesku. Zelena već dugo uspeva na našim prostorima, a pre rata na pijacama su se prodavale i špargle i artičoke iz Srema i bile su veoma tražene.
Seme špargle bi trebalo da se poseje u rano proleće, a nakon toga potrebno joj je mnogo vremena da proklija, barem 28 dana pri temperaturi većoj od 18 stepeni. Zato je sigurnije zasade raditi u kontejnerima. Posle toga, trebalo bi je posaditi u rovove koji su dobro snabdeveni stajnjakom, s obzirom na to da biljka dugo ostaje na jednom mestu.“
Špargla je višegodišnja kultura koja ostaje na istom mestu 10 – 12 godina. Zasnivanje novog zasada na istoj površini ne preporučuje se pre 4 – 5 godina.
Obrada zemljišta – Za prolećno zasnivanje zasada pripremu zemljišta treba započeti već prethodne jeseni ili zime dubokim oranjem na 40 – 60 cm, ili oranjem na 30 – 40 cm s podrivanjem do 70 cm, u zavisnosti od zemljišta. Uz tu operaciju unosi se stajsko đubrivo ili drugo organsko đubrivo kao i kalijum i fosfor uz manju količinu azota. Na zemljištima kiselijim od 5,5 može se uz to dodavati i odgovarajuća količina kreča. Za direktnu setvu zelene špargle u proleće se zemljište višekratno površinski obrađuje, da bi se uništili iznikli korovi. Budući da se zbog obnavljanja mesnatog korenja ceo rizom postepeno diže prema površini zemljišta, tokom vegetacije redovi se postepeno nagrću.
Đubrenje, seme, sadnja
Preporučuje se organsko đubrenje svake 3 godine s 30 – 100 t/ha stajskog đubriva, do 25 t/ha treseta ili komposta, zelenišna đubrenje zaoravanjem useva boba, grahorice, deteline ili žitarica uz dodatak azota. Mineralna đubrenje raspoređena je na 5 godina i kreće se oko 75 kg/ha azota, 35 – 65 kg/ha fosfora, 165 – 185 kg/ha kalijuma.
U prvoj godini sadnje glavne su mere borba protiv korova, očuvanje površinske strukture i potrebne vlage. Međuredna obrada, naročito u prvim godinama, mora biti sasvim plitka, da se ne ošteti korenje. Seje se prethodno namočeno seme u toploj vodi, kao što je već spomenuto, u redove na razmak 1,2 – 2 m, ili u dvoredne trake s razmakom redova u traci 30 – 40 cm. Razmak semena u redu planira se na 10 – 15 cm uz dubinu setve od 5 cm. Za takvu setvu potrebno je 1 – 2 kg/ha semena.
Špargla se najčešće sadi iz korenova (kruna) koje se sade u proleće. Iskopajte rov dubok oko 30 cm i širok 40 cm. Na dnu rova napravite humku i položite korenove tako da se koreni šire preko humke. Pokrijte ih tankim slojem zemlje, a kako biljka raste, postepeno popunjavajte rov. Takođe može da se sadi i iz semena proizvodnjom rasada. Naša preporuka je da to bude iz rasada zbog netaknutog korenovog sistema.
Špargla zahteva umereno zalivanje, posebno u prvoj godini kada razvija svoj korenov sistem. Pazite da zemljište ne bude previše vlažno jer višak vode može izazvati truljenje korena. Redovno uklanjajte korov kako bi biljka imala dovoljno prostora za rast.
Šparglu takođe možete malčirati slamom. Slama je suvi ostatak žitarica poput pšenice ili ječma, i najčešće se koristi kao malč u baštama. Za razliku od sena, slama je siromašnija hranljivim materijama, ali je odličan izolator i idealna je za korišćenje u baštama gde želite da podstaknete razvoj gljivica u tlu. Gljivice imaju ključnu ulogu u razgradnji organskih materijala i formiranju strukture zemljišta.Prednosti slame…Sprečava isušivanje tla i rast korova,Podstiče razvoj gljivica koje su bitne za zdravlje tla, Razlaže se sporije od sena, pa ne treba često obnavljanje. Mane…Može sadržati ostatke pesticida ako nije organski uzgajana, Sporije se razlaže i ne doprinosi brzoj plodnosti zemljišta kao seno.
Tokom vegetacije, špargla se hrani mineralnim ili organskim đubrivima bogatim azotom i fosforom. Poželjno je dodati kalijum u kasnijim fazama kako bi biljka ojačala i pripremila se za narednu sezonu.
Agroekološki uslovi
Seme špargle sporo klija, a minimalna temperatura klijanja iznosi 15 °C. Potapanjem semena u toploj vodi četiri do pet dana (29 – 32 °C) može se znatno pospešiti nicanje. Za rast i razvoj povoljne su temperature od 12 – 26 °C. U vreme aktivne vegetacije optimalna je količina padavina 240 mm, a od toga u julu i avgustu 160 mm. Prema tome, u nekim područjima špargla se može uzgajati i bez navodnjavanja, ali tamo gde su česte dugotrajne letnje suše, samo navodnjavanje može osigurati dobar prinos sledeće godine. Za gajenje su pogodna lakša zemljišta, manjeg fizičkog otpora i bolje aeracije (vodo-vazdušnog odnosa). Za proizvodnju bele špargle pogodnija su peskovita zemljišta uz obilno đubrenje organskim đubrivima, a za zelenu šparglu pogodna su srednje teška, ali ne i teška zemljišta. Zemljišta trebaju biti neutralna i blago alkalična ili kisela (pH 5).
Na razgranatom rizomu pri kraju aktivne vegetacije, u jesen, formiraju se pupoljci, koji će u sledećoj vegetaciji dati nove biljke. Na četverogodišnjem do peterogodišnjem rizomu može biti 10 – 15 ili čak 30 pupoljaka. U početnoj fazi rasta, kada su stabljike (izdanci) dugi 15 – 25 cm, debeli na bazi 1 – 4 cm, sa zatvorenim vrhom i priljubljenim ljuspastim listovima, koriste se kao povrće. Špargla počinje da cveta u drugoj ili trećoj godini, a zatim cveta svake iduće godine. Biljke koje imaju muške cvetove imaju više izdanaka (stabljika). Plod je sočna bobica veličine zrna graška, u fiziološkoj zrelosti crvene boje, s najviše 6 semena nepravilno okruglog oblika. U 1 g može biti 40 – 60 semena.
Berba i skladištenje
Sezona berbe April–jun, sa vrhuncem krajem aprila Kada na 20 cm dubine zemljišta temperatura dostigne 12 °C, iz podzemnog izbojka počinju klijati novi izdanci. Tada počinje berba. Maksimalni kapacitet rodnosti špargle postiže se ručnom berbom 2 – 3 puta dnevno, a neki proizvođači beru svaki dan, što omogućuje veću zastupljenost viših klasa. Zelena špargla bere se kada je izboj 18 – 23 cm dug, a vrh mu je još sasvim zatvoren. Reže se posebnim nožem, malo iznad površine zemljišta, ali postoje i mehanizovana berba (kombajn). Bela špargla se može saditi ispod folije kojoj je jedna strana skroz pričvršćena, tako da berači s jedne strane otkriju foliju, uberu izdanke i red pokriju folijom.
Ubrane špargle ispiraju se pod mlazom vode, sortiraju se u snopiće po 0,5 kg i pakuju pojedinačno u perforifranu PE foliju. Slažu se u letvarice ili kartonske ugaoije i prekriju folijom. Bela špargla može se skladištiti do 15 dana na temperaturi od 1 °C i pri relativnoj vlagi vazduha od 95 %. Zelena špargla takođe je osetljiva, pa put od berbe do dorade mora biti što kraći. Ona se često ne treba prati, nego se odmah klasira po dužini i debljini, slaže u snopiće i ravno podreže.
Znaćaj u ishrani i lekovita svojsva špargle
Kada se pomenu špargla i lekovitost, u istoj rečenici, odmah se ističu njeni brojni benefiti po zdravlje. Ova biljka je bogata antioksidansima, vitaminima A, C, E, K, kao i vitaminima B kompleksa, uključujući folnu kiselinu. Takođe je odličan izvor vlakana, gvožđa, kalijuma i cinka. Jedna od najvažnijih karakteristika špargle je njendiuretski efekat, podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma, pa se često preporučuje kod problema sa zadržavanjem vode i otocima. Osim toga, špargla pomaže u detoksikaciji tela, podržava zdravlje bubrega i jetre, i pozitivno utiče na rad srca i krvnih sudova. Zbog visokog sadržaja folne kiseline, špargla je posebno korisna za trudnice, jer doprinosi pravilnom razvoju ploda i sprečava defekte neuralne cevi kod beba.
Protivupalna svojstva i pomoć u regulaciji šećera u krvi
Špargla, za šta je dobra i kakva dejstva ima, samo su neka od pitanja koje postavljaju oni koji se prvi put sreću sa ovom biljkom. Istraživanja pokazuju da špargla ima snažna protivupalna svojstva zahvaljujući fitohemikalijama koje se u njoj nalaze. Redovno konzumiranje špargle može doprineti ublažavanju simptoma kod hroničnih zapaljenskih bolesti, poput artritisa. Zahvaljujući niskom glikemijskom indeksu i prisustvu hroma, špargla može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi, što je čini pogodnom za osobe koje boluju od dijabetesa ili su u riziku od njegovog razvoja.
Špargla ima svoju sezonu, najčešće od aprila do juna, kada je najukusnija i najdostupnija. Tada je najbolje kupovati svežu šparglu na pijacama ili u marketima. Prilikom kupovine obratite pažnju na boju, jer izdanak treba da bude svetlozelene (ili bele/ljubičaste boje, zavisno od sorte), čvrst na dodir i sa zatvorenim vrhom. Izbegavajte mekane stabljike jer to ukazuje na to da nije sveža. Ako želite da produžite upotrebu, špargle možete i zamrznuti, ali ih je prethodno najbolje blanširati.
Da biste maksimalno iskoristili sve nutritivne vrednosti i lekovitost špargle, važno je da je pravilno čuvate nakon kupovine. Pošto je špargla vrlo osetljiva i brzo gubi svežinu, evo nekoliko korisnih saveta oko čuvanja:
- U frižideru je čuvajte tako što uvijete donji deo stabljike u vlažan ubrus i stavite je u plastičnu kesu ili čašu sa malo vode. Na ovaj način ostaje sveža 2–3 dana.
- Ako ne planirate da je koristite odmah, blanširajte špargle 2–3 minuta u vreloj vodi, odmah ih prebacite u ledenu vodu, ocedite i zamrznite u kesama. Tako mogu trajati i do 6 meseci.
- Ako šparglu nećete koristiti istog dana, nemojte je prati pre čuvanja, jer vlaga ubrzava kvarenje.
Pravilnim čuvanjem ne samo da produžavate rok trajanja, već i čuvate njenu hranljivu vrednost, što je posebno važno ako vas zanima špargla, za šta je dobra i želite da izvučete maksimum iz svakog obroka.
U sezoni 2026. špargla u Srbiji zadržava cenovni raspon sličan 2025. godini: rane stakleničke špargle koštaju između 2.500 i 3.000 din/kg, dok domaća neprskana špargla sa otvorenog polja ostaje povoljnija, oko 700 din/kg. Očekuje se da prosečna pijacna cena u aprilu–maju bude 1.800–2.200 din/kg, uz blagi rast potražnje u urbanim centrima.
Prosečna potrošnja ove namirnice u Srbiji je nala i kreće se od 0.3–0.5 kg po domaćinstvu godišnje. Blagi rast u urbanim sredinama Beograd, Novi Sad, gde se špargla sve češće koristi u zdravoj ishrani. Ostaje luksuzno povrće, pa je potrošnja ograničena na srednji i viši sloj.
Restorani i hoteli imaju prosečnu potrošnju od 10–15 kg mesečno po restoranu tokom sezone odnosno, april–jun. Špargla se koristi u premium jelima, često kao sezonski specijalitet.s.c.