Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić obratio se na sajmu „Vinitaly“ u Veroni i istakao da vinski sektor Srbije predstavlja dinamičan spoj tradicije i inovacija sa oko 17.500 hektara vinograda, više od 500 registrovanih vinarija i godišnjom proizvodnjom većom od 22 miliona litara vina.
– Srbija gradi savremenu vinsku scenu koja se oslanja na svoje nasleđe. Posebno je značajan povratak autohtonim sortama kao što su prokupac, tamjanika i grašac, ali i sve popularniji vinski turizam – rekao je Glamočić na konferenciji „Prepoznavanje kulturne vrednosti vinove loze i vina: međunarodne perspektive“ u okviru sajma „Vinitaly“.
Ministar je istakao da je važno što se ta kulturna vrednost sistemski prepoznaje i štiti.
– U Srbiji se to čini kroz sistem zaštite geografskog porekla, koji povezuje kvalitet vina sa podnebljem, tradicijom i znanjem. Istovremeno, zaštita vinskog nasleđa se sve više posmatra kao deo šire politike očuvanja kulturnog identiteta. U tom kontekstu, pokrenuta je procedura za upis Negotinskih pivnica na listu Svetske kulturne baštine UNESCO-a. Pored toga, pažnja se usmerava i na druge lokalitete, kao što su Župske poljane, ali i na očuvanje tradicionalnih tehnika proizvodnje – kazao je Glamočić.
Očuvanje kulturne vrednosti vina, kako kaže, podrazumeva i negovanje običaja – od proslava berbe grožđa, preko obeležavanja Svetog Trifuna kao zaštitnika vinogradara, do savremenih inicijativa kao što je Dan prokupca.
– Na taj način, vino ostaje živo nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju – rekao je Glamočić.
On je istakao da skupovi, poput „Vinitaly“, ne predstavljaju samo mesto trgovine i razmene znanja, već i prostor u kojem se oblikuje zajedničko razumevanje vina kao kulturnog fenomena.
– Kada govorimo o kulturnoj vrednosti vina u Srbiji, ona se ne može razumeti bez uvida u dug istorijski kontinuitet vinogradarstva na ovim prostorima. Arheološki nalazi i pisani izvori svedoče o prisustvu vinove loze još u praistoriji, dok organizovano vinogradarstvo dobija snažan zamah u vreme Rimskog carstva – rekao je Glamočić.
Podsetio je da je još rimski car Marko Aurelije Proba, koji je rođen na prostoru današnje Sremske Mitrovice, podsticao sadnju vinove loze u Panoniji i na padinama Fruške gore.
– Ta tradicija nastavljena je i kroz srednji vek, kada vino dobija posebno mesto u ekonomskom i duhovnom životu srpske države. U vreme dinastije Nemanjića, manastiri postaju centri proizvodnje, znanja i tehnološkog napretka, a ta tradicija opstaje i danas. Istovremeno, prihvatanjem hrišćanstva, vino postaje deo svetog pričešća i važan element verskog, ali i svakodnevnog života – kazao je ministar.
Ističe da se vino, u srpskoj srednjovekovnoj medicini, smatralo čak i lekom.
– Vino je u Srbiji duboko ukorenjeno i u društvenim običajima. Ono je centralni element krsne slave, jedinstvenog kulturnog obrasca srpskog naroda. U tom kontekstu, vino nije samo piće, već simbol blagoslova, zajedništva i porodične tradicije. Istovremeno, ono je i simbol gostoprimstva. Čin iznošenja najboljeg vina pred gosta predstavlja izraz poštovanja i kulturnog identiteta – objasnio je Glamočić.
Naglasio je da vino u Srbiji nije samo poljoprivredni ili tržišni proizvod.
– Ono je izraz identiteta, svedočanstvo istorije i rezultat složenog odnosa između čoveka, prirode i kulture. Upravo u toj složenosti leži njegova kulturna vrednost – poručio je ministar i pozvao prisutne na manifestaciju „Vinska vizija otvorenog Balkana“. Foto: Tanjug/MPŠV