Organska poljoprivreda je zaključno sa krajem 2024. godine obuhvatala 98,9 miliona hektara širom sveta, što predstavlja 2,1 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, rezultati su najnovijeg istraživanja instituta FiBL koji su objavljeni tokom sajma Biofach u Nirnbergu.
U odnosu na godinu pre toga zabeležen je blag pad od 176.000 hektara (0,2%), ali dugoročni trend i dalje pokazuje snažan rast. U poređenju sa 2000. godinom, kada je organsko bilo svega 14 miliona hektara, površine su gotovo sedmostruko uvećane.
Najveći deo organskog zemljišta nalazi se u Okeaniji, koja sa 53,2 miliona hektara obuhvata više od polovine svetskih organskih površina. Slede Evropa sa 19,6 miliona hektara i Latinska Amerika sa 10,3 miliona hektara, dok su Azija, Severna Amerika i Afrika ispod deset miliona hektara pojedinačno. Posebno se izdvaja Australija, koja sa 53 miliona hektara ima ubedljivo najveću organsku površinu na svetu, pri čemu se gotovo celokupna odnosi na ekstenzivne pašnjake. Iza nje su Indija i Argentina. Deset vodećih zemalja zajedno čine više od četiri petine ukupnog svetskog organskog zemljišta.
Kada se posmatra udeo organske proizvodnje u ukupnim poljoprivrednim površinama, globalni prosek iznosi 2,1 odsto. Okeanija i u ovom segmentu prednjači, dok Evropa beleži znatno veći udeo od svetskog proseka. U okviru Evropske unije organska proizvodnja učestvuje sa više od deset odsto u ukupnim poljoprivrednim površinama. Na nivou pojedinačnih država procenat je često znatno viši – Lihtenštajn prednjači sa 43,5 odsto organskog zemljišta. Visoke udele beleže i neke ostrvske države. Ipak, više od polovine zemalja sveta i dalje ima manje od 1% površina pod organskim upravljanjem.
Regionalni trendovi u 2024. godini nisu bili ujednačeni. Severna Amerika je zabeležila značajan statistički rast, pre svega zahvaljujući ažuriranim podacima, dok je u većini ostalih regiona došlo do stagnacije ili blagog pada. Pojedine zemlje ipak su ostvarile snažan rast organskih površina, među njima Gvatemala i Kina. Istovremeno, u velikom broju država zabeleženo je smanjenje, što ukazuje na osetljivost sektora na tržišne i institucionalne promene.
Pored poljoprivrednog zemljišta, dodatnih 25,5 miliona hektara odnosi se na druge oblike organske proizvodnje, poput sakupljanja samoniklog bilja, pčelarstva, akvakulture i šuma, pa ukupna organska površina na globalnom nivou dostiže 125,5 miliona hektara. Ipak, podaci za ove segmente još uvek nisu potpuni, jer ih mnoge zemlje ne prijavljuju sistematski.
Broj organskih proizvođača nastavio je da raste i u 2024. godini premašio je 4,8 miliona. Više od 94 odsto njih nalazi se u Aziji, Africi i Evropi, a najveći broj registrovan je u Indiji, zatim u Ugandi i Etiopiji. Rast broja proizvođača posebno je izražen u Africi, mada deo povećanja proizlazi iz unapređenog izveštavanja i novih podataka.
Međunarodna trgovina organskim proizvodima beleži rast. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su tokom 2024. godine zajedno uvezle gotovo 5,9 miliona tona organskih proizvoda, što predstavlja povećanje od preko 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći izvoznici na ova tržišta bili su Meksiko, Ekvador i Kanada. Najznačajniji uvozni proizvodi su banane, pogače od uljarica i šećer, koji zajedno čine više od dve petine ukupnog uvoza. Istovremeno, zabeležen je pad uvoza kukuruza i suncokreta, pre svega usled smanjenog izvoza iz pojedinih zemalja.
Maloprodajno tržište organske hrane dostiglo je gotovo 145 milijardi evra u 2024. godini. Najveće pojedinačno tržište ostaju SAD, dok u Evropi prednjače Nemačka i Francuska, a u Aziji Kina. Najveća potrošnja po stanovniku beleži se u Evropi, posebno u Švajcarskoj, Danskoj i Austriji koje istovremeno imaju i najviši udeo organske hrane u ukupnoj prodaji prehrambenih proizvoda.
Posebno je značajna uloga zemalja u razvoju i tržišta u nastajanju. Zemlje sa liste razvojne pomoći OECD-a obuhvataju gotovo 90 odsto svih organskih proizvođača i oko petine svetskih organskih površina. U tim zemljama organska proizvodnja često ima snažnu izvoznu orijentaciju, a visoki procenti organskog zemljišta u pojedinim državama rezultat su upravo kombinacije izvoznog potencijala i institucionalne podrške.
Struktura organskog zemljišta pokazuje da oranice čine oko 16,5 miliona hektara, odnosno 16,7 odsto ukupnih organskih površina, dok višegodišnji zasadi obuhvataju 6,9 miliona hektara. Najveći deo oranica nalazi se u Evropi, a dominantne kulture su žitarice, stočna hrana i uljarice. Višegodišnji zasadi su takođe najzastupljeniji u Evropi, ali značajne površine postoje i u Africi i Aziji.
Uprkos blagom padu ukupnih površina u 2024. godini, globalni organski sektor pokazuje stabilnost i snažan tržišni potencijal. Rast maloprodaje, intenziviranje međunarodne trgovine i kontinuirano interesovanje potrošača potvrđuju da organska poljoprivreda ostaje jedan od najdinamičnijih segmenata svetske agroprehrambene proizvodnje. Izvor: Aleksandra Milić , Poljoprivrednik