Proizvodnja rasada ranih kupusnjača je u punom jeku. Rasad se trenutno nalazi u različitim fazama razvoja – od nicanja do četiri razvijena lista. U pojedinim regijama (srednji Banat), iznošenje rasada (karfiol, brokoli) na otvoreno polje je već počelo početkom ove nedelje.
Na klopkama sa hranidbenim atraktantom registrovani su ulovi kupusne muve, što znači da je počela aktivnost ove štetočine.
Naročito je opasna za rani kupus, karfiol, kelerabu pre svega na površinama gde se nije ispoštovao plodored ili je kupus rasađen u blizini površina gde je prethodne godine bila neka kupusnjača ili u blizini površina gde je prethodne godine bila uljana repica gde ova štetočina takođe može da prezimi.
Na korenu jedne biljke mogu se naći i do 30 larvi koje mogu dovesti do potpunog propadanja useva u mlađem razvojnom stadijumu. Štete mogu biti naročito velike u sušnim uslovima proizvodnje i obično se dešvaju početkom maja i to od prve generacije leta kupusne muve. Inače štetočina ima tri generacije.
Oštećene biljke gube turgor, venu, dobijaju ljubičastu boju i lako se čupaju. Pokrivanje rasađenog kupusa agrotexstilom ili insekticidnim mrežama umanjuje se mogućnost polaganja jaja i štete od kupusne muve. Otvori na mrežama treba da su manji od 2mm.
Biologija kupusne muve
Kupusna muva ima 2-3 generacije godišnje, prezimljava u fazi lutke, dok se odrasle jedinke prve generacije pojavljuju krajem aprila, a nekada i ranije (kad temperatura zemljišta dostigne 12 stepeni).
Posle parenja, ženke polažu jaja na vrat korena ili u zemljište u neposrednoj blizini biljaka. Već posle nedelju dana pile se larve, koje se hrane dlačicama korenovog sistema, a kad odrastu hrane se unutar glavnog korena. Stadijum larve traje oko mesec dana, posle čega se pretvaraju u lutke koje možemo naći na dubini i do 15 cm u zemljištu, kao i na samom korenu biljke. Larve su svetle, žutobele boje, bez nogu, sužene na prednjem delu tela i sa atrofiranom glavom. Najopasnija je prva generacija kupusne muve, koja se javlja tokom aprila i maja, i u to vreme na korenu jedne biljke može se naći veći broj larvi. Larve prouzrokuju uvenuće i propadanje mladih biljaka, dok starije biljke zaostaju u porastu i podložne su napadu patogena. Oštećene biljke gube turgor, venu, dobijaju ljubičastu boju i lako se čupaju. Ovoj štetočini za rast i razvoj pogoduju peskovita zemljišta, navodnjavanje i kišni period.
Zaštitu kupusnjača od ove štetočine trebalo bi raditi pre nego što se pojave larve na korenu, jer je sa njihovom pojavom suzbijanje veoma otežano. Poštovanje plodoreda i prostorne izolacije na njivama u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju, znatno umanjuju opasnost od pojave ove štetočine.
Veoma je važno naglasiti da je bitno kontrolisati prisustvo jaja muve kao i piljenje larvi, naročito na površinama gde se kupus rasađuje u neposrednoj blizini prošlogodišnje proizvodnje kupusnjača ili u blizini površina gde je prethodne godine bila uljana repica, na kojoj ova štetočina takođe može da prezimi.
Nepesticidna mera koja može zaštititi rasađene kupusnjače od kupusne muve je pokrivanje mladog useva agrotekstilom ili insekticidnim mrežama u vreme leta imaga. Brojnost kupusne muve se tada prati putem feromonskih klopki koje je potrebno postaviti tokom marta na površinama na kojima je prethodne godine bila proizvodnja kupusnjača.
Ukoliko se primeti prisustvo štetočine ili su već prisutna oštećenja na biljkama, intenzivnim navodnjavanjem na osnovu potreba biljaka i njihovom povećanom ishranom, štete se mogu delimično ublažiti.
Kako šteta nastaje?
Odrasle muve polažu jaja na korenov vrat biljaka ili na tlo neposredno oko njih. Ispiljene larve prvo se hrane korenskim dlačicama, a potom prodiru u koren i korenov vrat, ometajući normalno kruženje sokova kroz biljku. Posledice su vidljive brzo – biljke zaostaju u rastu, venu i lako se čupaju iz zemlje.
Kako uraditi mere zaštite i preventive
Rasad u ranim fazama (neće se još iznositi na otvoreno polje)
Postavljanje entomoloških mreža na ulazne otvore objekata za proizvodnju rasada sa ciljem sprečavanja ulaska kupusne muve i polaganja jaja.
Rasad spreman za sadnju (sledi rasađivanje na otvoreno polje)
potapanje rasada pre rasađivanja u neposredno pripremljen rastvor registrovanog insekticida za ovu namenu: Verimark (a.m.cijantraniliprol) 15 ml/1000 biljaka;
Rasađeni usevi na polju
Odmah nakon sadnje, primena insekticida (a.m. cipermetrin, lambda-cihalotrin, tau-fluvalinat i dr.) radi sprečavanja polaganja jaja.
Mehanička zaštita takođe je efikasna: prekrivanje biljaka agrilom ili specijalnim insekticidnim mrežama odmah nakon sadnje sprečava ženke da polože jaja.
Napomena: Od danas se očekuju višednevne padavine a u danima pred nama i pad temperature, što će privremeno odložiti iznošenje rasada na otvoreno polje. Sa stabilizacijom vremenskih uslova i porastom temperatura očekuje se intenziviranje rasađivanja, kao i povećana aktivnost kupusne muve. U tom periodu posebno je važno primeniti mere zaštite navedene u odeljku „Rasađeni usevi na polju“. S.C. Foto PIS