Cilj ishrane voćaka: kvalitetniji i viši prinos, bez fizioloških bolesti; korekcija zemljišta, ako ne odgovara određenoj vrsti kako ne bi došlo do neželjenih problema. Norme đubrenja određuju se na više načina.
Iskustvene ili orijentacione norme: Ovaj način određivanja normi đubrenja dosta je prisutan u praksi, posebno na manjim površinama. Efekte treba pratiti i, po potrebi, usklađivati količine đubriva sa reakcijom voćke. Osnovni nedostatak je u tome što se često daju veće količine od potrebnih, pošto se ne zna kakva je snabdevenost zemljišta. Stalno unošenje većih količina đubriva od potrebnih dovodi do nagomilavanja pojedinih elemenata u zemljištu, najčešće fosfora i kalijuma. U ekstremnim slučajevima to može postati ograničavajući faktor uspešne proizvodnje.
Vizuelna ocena: Najbolji pokazatelji stanja voćaka su vegetativna snaga rasta i razvijenost stabla, boja lista, rodnost i usklađenost rasta i rodnosti. Nedostatak ili suvišak hranljivih elemenata izaziva određene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavajuće. Simptomi nedostatka ili suviška nekih elemenata međusobno su veoma slični. Najveći problem kod identifikacije nedostatka ili suviška hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj što oni ukazuju da problem već postoji i ogleda se u smanjenom porastu, količini ili kvalitetu roda. Cilj đubrenja jeste da spreči probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog đubrenja i manifestuju u obliku odgovarajućih simptoma. Najčešće se javljaju nedostaci azota i kalijuma.
Slab vegetativni porast je najuočljiviji simptom nedostatka azota. Stabla su manje bujna, sa sitnim listovima, koji su u početku svetložute, a kasnije žute boje i prevremeno otpadaju. Simptomi nedostatka ispoljeni svetložutom bojom lista prvo se javljaju na donjim, starijim listovima na mladaru, što je uslovljeno premeštanjem azota iz starijeg u mlađe lišće u uslovima nedovoljne ishrane azotom. Stabla slabo ishranjena azotom diferenciraju malo generativnih pupoljaka, što ima za posledicu slabo i neredovno plodonošenje. Kod ovih stabala vrlo je izraženo otpadanje plodova u svim fazama razvoja , posebno posle zametanja. Plodovi su sitniji, nekad intenzivnije kolorisani i čvrsti. Vegetativan rast se ranije završava, često sredinom vegetacije. Kao posledica ranijeg završetka vegetacije, listovi ranije otpadaju u jesen nego kod normalno ishranjenih stabala. Na nedostatak azota posebno su osetljive: šljiva, breskva višnja, leska i orah.
Posledice viška azota lako se uočavaju kroz preteranu bujnost stabala. Listovi su krupni i tamnozelene boje. Vegetativni rast se produžava do kasne jeseni, vrhovi letorasta ostaju nedozreli i lako izmrzavaju. Stabla su osetljiva na temperaturna kolebanja, oštećenja od niskih temperatura su veoma česta.
Višak azota u ishrani nepovoljno se odražava i na rodnost. Preterana ishrana azotom ima za posledicu slabu diferencijaciju generativnih pupoljaka i smanjenje rodnosti, kasnije sazrevanje plodova. Mlada stabla kasnije počinju plodonositi. Sa povećanjem količine azota iznad optimuma, smanjen je kvalitet i intenzitet obojenosti ploda kod koštičavih i jabučastih voćnih vrsta. Kod jabučastih vrsta voćaka ukus ploda je slabiji, rok čuvanja u skladištu je kraći, povećana je pojava fizioloških oboljenja plodova na stablu i u skladištu – posledica prividnog nedostatka kalcijuma zbog viška azota u ishrani.
Nedostatak kalijuma – prvi vidljivi znaci javljaju se na donjem lišću mladara u vidu hloroze. Izraziti nedostatak kalijuma ređe se ispoljava – manifestuje se u vidu nekroze po obodu lista. List se po obodu savija prema gore, u kasnijoj fazi nekrotične ivice lista se proširuju ka unutrašnjosti i deluju kao ožegotine (oštećenja od toplog i suvog vetra) ili oštećenja od pesticida i sl., simptomi se mogu zameniti, ako se ne vodi računa o mestu oštećenja u krošnji. Slične simptome može izazvati i asfiksija korena na vlažnim, glinovitim zemljištima.
U uslovima nedovoljne ishrane kalijumom koren se slabo razgranjava, semenke plodova su nedovoljno razvijene, plodovi otpadaju, slabijeg su kvaliteta i bez karakteristične arome. Pojavu nedostatka kalijuma podstiče preobilna ishrana azotom, pri đubrenju veoma je značajno dobro uravnotežiti odnos azotnih i kalijumovih đubriva.
Suficit kalijuma u voćkama. Nisu poznati simtomi specifični za suficit kalijuma kod voćaka. Preterano unošenje kalijumovih đubriva u zemljište može da utiče na usvajanje ostalih elemenata i da izazove debalans u ishrani i kao posledica nastaje njihov prividan nedostatak, koji se ispoljava odgovarajućim simptomima deficita. Najčešći, zapažen, simptom je nedostatak magnezijuma, ali višak kalijuma može izazvati i deficit teških metala: mangana i cinka.
Analiza plodnosti zemljišta: Pod analizom zemljišta podrazumevaju se svi postupci uzimanja uzoraka zemljišta, laboratorijska analiza uzoraka i interpretacija rezultata. Rezultati analize zemljišta omogućuju procenu vrste i doze đubriva za nadoknadu pojedinog hranljivog elementa u zemljištu, s obzirom na njegovu raspoloživost i planirani prinos. Ove analize prikazaće stanje plodnosti zemljišta kao i vrednost pH (označava stepen kiselosti ili alkalnosti zemljišta). Na jako kiselim zemljištima biogeni elementi su prisutni ali u teško usvojivim formama. Smanjenjem kiselosti oni prelaze u lako usvojive forme.. Uzorkovanjem i analizom zemljišta dobijaju se informacije o pravilnom đubrenju u smislu vrste i količine đubriva, kao i vremena njihove primene. Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva u odnosu na đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.
Mirjana Ostojić, dipl. inž., PSSS Kraljevo DOO Kraljevo