Zasadi kajsija, bresaka, nektarina, ranih trešanja i šljiva trenutno su u različitim fazama cvetanja. Fenofaze ovih voćnih vrsta se razlikuju u odnosu na ekspoziciju voćnjaka, nadmorsku visinu, blizinu vodenih tokova i drugih faktora. Na primer, u Istočnoj Srbiji faze su generalno slabije u odnosu na Vojvodinu (kajsija: Vojvodina – puno cvetanje, Istočna Srbija – cvetanje još nije počelo).
Rizik od infekcije prouzrokovačem monilioze
U svim zasadima u cvetanju postoji rizik od infekcije prouzrokovačem sušenja cvetova i grančica (monilioze), jer se prema prognozi očekuju višednevne padavine od četvrtka.
Zbog toga se u zasadima u cvetanju preporučuje preventivna zaštita registrovanim fungicidima za ovu namenu (o izboru fungicida po biljnim vrstama detaljnije se informišite u regionskim preporukama na Portalu PIS-a. Važno je naglasiti da se nakon ostvarene infekcije razvoj simptoma više ne može sprečiti primenom fungicida, zbog čega je preventivna zaštita ključna u suzbijanju monilioze.
Zaštita pčela tokom tretmana
U voćnjacima se uočava aktivnost pčela i drugih oprašivača. Zbog toga je prilikom primene sredstava za zaštitu bilja neophodno preduzeti sve mere njihove zaštite (više o ovoj veoma značajnoj temi više na Portalu).
Monilija koštičavog voća / Monilinia laxa i M. fructigena / je izuzetno opasna gljivična bolest koja izaziva sušenje cvetova, grančica i trulež plodova koštičavog voća. Moniloza može ostaviti trajne posledice u zasadima šljive, trešnje, kajsije i višnje ako se ne suzbija na vreme. Najjači napadi dešavaju se tokom kišnog vremena u cvetanju. Ključna zaštita je preventivno prskanje fungicidima na početku i u punom cvetanju.
Simptomi i štetnost:
- Sušenje cvetova i grančica (M. laxa): Nastupa u proleće, cvetovi naglo mrke, suše se i izgledaju kao spaljeni od mraza. Zaraza se širi na grančice, izazivajući sušenje i pojavu smole.
- Trulež plodova (M. fructigena): Javlja se kasnije, tokom zrenja, pretvarajući plodove u trule mase koje često ostaju mumificirane na grani.
Mere zaštite i suzbijanja:
- Rezidba: Obavezno uklanjanje i spaljivanje zaraženih grančica i mumificiranih plodova, koji su primarni izvor zaraze.
- Prvo prskanje: Na početku cvetanja (kada je otvoreno 5-10% cvetova).
- Drugo prskanje: U punom cvetanju, posebno ako je vreme kišovito.
- Preporučeni preparati: Koriste se sistemični fungicidi (npr. na bazi ciprodinila, fenheksamida).
- Suzbijanje štetočina: Uništavanje insekata koji oštećuju plodove i time otvaraju put infekciji.
Uklanjanje mumija i obolelih grana je najvažnija higijenska mera za smanjenje infekcije u narednoj godini. S.C.