Nakon višegodišnjih pokušaja oporavka,„Vino Župa“, jedna od vodećih kompanija u Srbiji za proizvodnju vina, voćnih sokova i prerađevina, i zvanično je ušla u stečajni postupak. Privredni sud u Beogradu otvorio je stečaj zbog trajnije nesposobnosti plaćanja i nepoštovanja usvojenog plana reorganizacije, koji je do nedavno predstavljao poslednju nadu za opstanak fabrike.Postupak je pokrenut na predlog kompanije Moderano Investments, koja u ovom slučaju nastupa kao poverilac po osnovu potraživanja preuzetih ugovorom o ustupanju potraživanja.
Vino Župa je već bila u procesu finansijskog restrukturiranja kroz unapred pripremljen plan reorganizacije , ali obaveze iz tog plana nisu izmirivane u predviđenim rokovima, a račun AD Vino Župa u neprekidnoj je blokadi od 24. decembra iste godine u iznosu od preko 15 miliona dinara. Osim toga, dužnik je ostvario gubitak od 250 miliona dinara u prethodnom periodu.
Ukupno dugovanje prema poveriocu koji je pokrenuo postupak procenjuje se na oko 1,2 milijarde dinara (1.208.376.462). Sud je utvrdio da je predlagač zakonito stekao status poverioca, uprkos osporavanju od strane dužnika.
Poverioci imaju rok od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja u Službenom glasniku da prijave svoja potraživanja, dok su dužnici kompanije pozvani da izmire obaveze prema stečajnoj masi.
Radnici su u izuzetno teškoj situaciji jer mesecima nisu primili zarade, a mnogima zdravstvene knjižice nisu overene, zbog čega nemaju osnovnu zdravstvenu zaštitu. Ovo je težak udarac ne samo za radnike i njihove porodice, već i za Aleksandrovac i čitav župski vinogradarski kraj, jer Vino Župa decenijama predstavlja jedan od simbola ovog regiona.
Naša sagovornica smatra da je važno da javnost bude upoznata sa situacijom u kojoj su se našli radnici koji očekuju da nadležne institucije učine sve kako bi se njihova prava zaštitila u daljem toku stečajnog postupka.
Ujedinjavanjem devet zemljoradničkih zadruga koje su postojale u Župi posle Drugog svetskog rata 1956. godine nastalo je društveno preduzeće Vino Župa, koje je u ovoj formi poslovalo sve do privatizacije 2002. godine.Kao akcionarsko društvo za proizvodnju i promet vina, alkoholnih pića, sokova, koncentrata i baza, registrovano je u Beogradu 19. novembra 2002. godine.
Ova kompanija, dnevno je u jeku slave proizvodila oko 800.000 litara raznih sokova u brik paku, 200.000 litara u pet ambalaži i čak 250.000 litara u staklenim bocama, jedna je od najvećih izvoznika u Rasinskom okrugu, a plasirala se i među 20 najvećih izvoznika iz Srbije.
Ako je išta na svetu vinska atrakcija, onda je to cisterna od 5.600.000 litara vina koju je „Vino Župa“ napravila kako bi mogla imati dovoljno kapaciteta za skladištenje vina u to vreme najvećeg kapaciteta.
U 2024. godini ostvarila je ukupne prihode u iznosu od oko 1,5 milijardi dinara, uz 233 zaposlenih. Prosečna bruto zarada po zaposlenom u ovom periodu iznosila je 104.393 dinara mesečno. Poslednji dostupni finansijski izveštaju pokazuju da je poslovanje AD Vino Župa godinama opterećeno gubicima. U poslednjoj deceniji ovo preduzeće zabeležilo je pozitivan rezultat samo 2021. godine, kada je ostvarena dobit od 50,8 miliona dinara.
Već 2022. usledio je neto gubitak od čak 782,9 miliona dinara, koji je u narednim godinama smanjen na 272,2 miliona u 2023, odnosno 250,9 miliona dinara u 2024. godini. Podaci za 2019. godinu nisu dostupni, ali trend negativnog poslovanja prisutan je od 2014. godine. Sa 385 radnika u 2022. godini, broj zaposlenih smanjen je na 278 u 2023, a zatim na 233 u 2024. godini. Prosečna bruto plata u istom periodu porasla je sa 81.975 na 90.454 odnosno na 104.393 dinara 2024. godine.
Prema bilansu stanja, vrednost nekretnina, postrojenja i opreme u 2024. godini iznosila je oko 1,3 milijarde dinara (1.302.007.000). Najveći deo činili su zemljište i građevinski objekti vredni oko 1,27 milijardi (1.268.891.000), dok su oprema i postrojenja vredela oko 33 miliona dinara.
Otvaranjem stečaja počinje proces koji može dovesti ili do prodaje imovine ili do pokušaja reorganizacije pod novim uslovima. Sud je već zakazao ročišta na kojima će biti razmatran finansijski položaj preduzeća i odlučivano o daljem toku postupka. Privredni sud u Beogradu zakazao je prvo poverilačko ročište za 5. maj 2026. godine, na kome će se razmatrati izveštaj o ekonomskom i finansijskom položaju preduzeća. Ispitno ročište, na kome će se utvrđivati potraživanja poverilaca, zakazano je za 30. septembar 2026. godine.
Opis firme
„Vino Župa“ je osnovana 1956. godine, ujedinjavanjem 9 zemljoradničkih zadruga, koje su postojale u Župi posle Drugog svetskog rata.
Već krajem 1956. godine objekti podruma su bili osposobljeni za prijem i aktiviranje sudova i opreme, za prihvatanje dela berbe grožđa iz te godine i za početak prerade.
Preradni kapaciteti novoizgrađenog podruma iznosili su 4500 tona grožđa i u njemu je radilo 54 radnika. U to vreme bio je sagrađen najsavremeniji podrum za preradu grožđa i vina, što je bila i osnovna delatnost preduzeća.
Ekipa stručnjaka je od prvog dana krenula sa kvalitetnim proizvodima i vrlo brzo za ime „Vino Župe“ se znalo širom bivše Jugoslavije, a i sveta.
Duga tradicija Župskog vinogradarstva i vinarstva je učinila svoje i Župska vina su se našla na trpezama velikog broja potrošača. Proizvodnja vina i rakija je bila osnovna delatnost „Vino Župe“ iz tog perioda.
Prvi april 1962. je bio još jedan značajan, pobednički dan u uspešnom pohodu pravog privrednog razvoja i zaokruživanja programskih ideja i želja “Vino Župe“. Počela je sa radom i fabrika voćnih sokova čime se proširio asortiman proizvoda koje je fabrika nudila tržištu.
Kvalitet proizvedenih voćnih sokova i drugih prerađevina i potražnja na stranom i domaćem tržištu, primorali su stručnu i rukovodeću garnituru “Vino Župe“, da već 1963. godine počne sa pripremama projekta za prelazak na preradu sa 20000 tona na 38000 tona svih vrsta voća.
Nova fabrika voćnih sokova i koncentrata je puštena u rad 18. oktobra 1967. godine.
Ako je išta na svetu vinska atrakcija, onda je to cisterna od 5.600.000 l vina koju je „Vino Župa“ napravila kako bi mogla imati dovoljno kapaciteta za skladištenje vina.
Radilo se i gradilo, „Vino Župa„ je rasla. Bila je značajan privredni subjekat na tržištu bivše SFRJ. Svo vreme postojanja „Vino Župa“ je za kvalitet svojih proizvoda osvajala mnogobrojna priznanja na domaćim i stranim sajmovima.
Period od osnivanja do privatizacije je bio valovit sa dosta uspona i padova u poslovanju da bi najdublja kriza krenula 1990. godine i trajala sve do privatizacije. Od svog osnivanja, „Vino Župa“ je poslovala kao društveno preduzeće do novembra 2002. god. kada je privatizovana.
Nakon prelaska u formu Akcionarskog društva, na čelu sa Radimirom Šljivićem, “Vino Župa” kreće u svoj vrtoglavi rast. Od posrnulog preduzeća izrasta u giganta. Posle privatizacije, fizički obim proizvodnje raste iz godine u godinu uz širenje i asortimana proizvoda. Rast proizvodnje i prodaje je neizostavno vezan za velike investicije koje su urađene nakon privatizacije. Uloženo je na desetine miliona eura i rezultati su vidljivi.
Danas je fizički obim proizvodnje 10 puta veći nego što je bio u najuspešnijoj godini postojanja preduzeća (1981.) pre privatizacije.
Savremena Fabrika voćnih sokova, koncentrata i aseptik kaša, velikih preradnih kapaciteta definišu „Vino Župu” kao velikog proizvođača za čijim proizvodima i poluproizvodima postoji interesovanje u velikom broju kako evropskih, tako i prekookeanskih zemalja.
Brend voćnih sokova i nektara La Vita je već godinama prepoznatljiv na tržištima više zemalja.
„Vino Župa” ima u dve hladnjače u Aleksandrovcu i Brusu skladišnog kapaciteta od 7.000 tona smrznutog voća i jedan je od vodećih izvoznika smrznutog voća u zemlje Evrope.
Pored zemalja Evrope zamrznuto voće je našlo svoj put i do Amerike. Hladnjače su savremeno opremljene najnovijom opremom kao što su izbijačice koštica, uređaj za optičko prebiranje voća (OPTYX) i sl.
Proizvodnja vina je višestruko povećana, tako da je 2007. godine prvi put posle 25 godina najveći vinski sud na svetu od 5.600.000 l napunjen vinom. Osim kvantitativnog povećanja proizvodnje i prodaje napravljen je i veliki iskorak u pogledu kvaliteta proizvoda koji je postignut zahvaljujući rekonstrukcijom i osavremenjavanjem proizvodnih kapaciteta kao i boljom organizacijom i dinamičnijim menadžmentom.
Tokom svog postojanja „Vino Župa” je osvajala mnoga priznanja na domaćim i stranim sajmovima i izložbama. Taj trend je nastavljen, pa i danas sa svih sajamskih priredbi gde učestviuje za kvalitet svojih proizvoda dobija najviša odličja.
Pored priznanja za kvalitet proizvoda priznanja su dobijali i njeni menadžeri, a 2008. godine „Vino Župa” je dobila i priznanje „Kapetan Miša Anastasijević” od Privredne komore Srbije za najuspešnije preduzeće u oblasti agrara u Srbiji. Krajem 2008. godine još jedno priznanje Privredne komore Srbije je ukrasilo „Vino Župinu” paletu priznanja. Od PKS je dobijena Plaketa za doprinos razvoju privrede Srbije.
Svi ovi usponi praćeni su i povećanjem broja zaposlenih, njihovom kvalifikacionom strukturom i zaradama.
„Vino Župa”je od 2008. godine postala regionalna kompanija, kupovinom „Povardaria” iz Negotina na Vardaru u Makedoniji kao i kupovinom mostarskog „Hepoka” zajedno sa „Amko komerc-om” iz Sarajeva. Prodajna mreža razgranata u mnogim zemljama čine je danas jednom velikom i poznatom kompanijom. S.C. Izvor naslovna Foto fb