Jesenje plavo prskanje voća je tretman bakarnim preparatima koji se vrši u jesen nakon opadanja većine lisne mase od 60-70% kako bi se efikasno odradila dezinfekcija voćnjaka od prezimljujućih patogeana.Glavni ciljevi su suzbijanje gljivičnih i bakterijskih bolesti, sprečavanje infekcija koje mogu nastati usled opadanja lišća i mraza, kao i uništavanje insekata koji prezimljavaju. Najbolje vreme je kada je temperatura iznad 5∘C, bez vetra, a stabla treba temeljno natopiti tečnošću.
Nakon završene berbe voća, počinje priprema za narednu vegetaciju, a radovi u voćnjaku počinju i završavaju održavanjem higijene. U higijensko održavanje voćnjaka ubraja se sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana.Primena preparata na bazi bakra ili „plavo prskanje“ je mera koja se sprovodi u cilju dezinfekcije. Obaviti je po tihom i mirnom vremenu bez vetra…Nakon svih navedenih aktivnosti potrebno je obaviti prskanje. Mnogi voćari, a najčešće početnici u voćarstvu pitaju se kako suzbiti bakterioze, bolesti koje se teško suzbijaju za vreme vegetacije, na primer bakteriozna plamenjača?
,, Životni vek naših zasada voća traje sve kraće, posebno koštičavog voća. Zaboravljena je praksa zaštite i negovanja stabala, kore stabala i grana. Fokusirani smo na zaštitu lista, cveta, ploda, a samo stablo smo zapustili. Ne radi se o “forsiranju skupe hemije” koja će napraviti udar na troškove zaštite voćarima, već na činjenicu da godinama imamo ozbiljnih problema u voćnjacima sa bolestima koje prouzrokuju bakterije. Voćarima su najprepoznatljiviji simptomi koje prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora – bakteriozna plamenjača, koja je i ove godine napravila velike štete, posebno na dunjama i kruškama, ali i u jabučnjacima. Ozbiljne probleme i veće štete na koštičavom voću stvara i bakterija Pseudomonas mors-prunorum-prouzrokovač bakterijskog raka koštičavog voća. ,, Ističe Vladimir Kostić savetodavac za voćarstvo
Nažalost, pojedini voćari smatraju da “štede” ako ne odrade jesenje prskanje stabala i grana. Problem se uvećava kada pojedini zakasne ili jednostavno zbog “uštede“ ne odrade ni prvo prolećno prskanje, a onda su posledice katastofalne. Na proleće kada se problem primeti, pribegava se upotrebi zabranjenih sredstava u borbi protiv bakterija ili preparata koji nisu dovoljno efikasni za probleme kao što su bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) ili bakterijski rak koštičavog voća (Pseudomonas mors-prunorum).
,,Iz zdravstvenih i ekoloških razloga zabranjena je aktivna materija DNOC, koja je ispoljavala fungicidno i insekticidno delovanje. Praksa je bila da se njome izvede klasično “zimsko prskanje voćaka”, u rano proleće čim temperatura pređe 5℃. Na ovaj način voćari su rešavali prezimljujuće forme gljiva i štetočina pred samo kretanje vegetacije. Osim zabrane ovih preparata, svakako ostaje i problem bakterioza koje nam evidentno predstavljaju sve veći problem i skraćuju životni vek naših voćnjaka. Težište u suzbijanju prezimljujućih formi gljiva i posebno fitopatogenih bakterija prebačeno je na “jesenje prskanje “, ne zimsko. U jesen biljka odbacuje lišće i na mestu gde je list otpao pojavljuje se sveža rana, ožiljak. Upravo to mesto predstavlja ulazno mesto za većinu bakterija. Bakterije i drugi mikroorganizmi prezimljavaju na kori, ostacima biljaka, mumificiranim plodovima i oni su uvek prisutni u voćnjacima u trenutku opadanja lisne mase jer potencijal inokuluma uvek postoji u većoj ili manjoj meri.,,
Osim bakterijskih infekcija jesenjim plavim prskanjem vršimo preventivu i od nekoliko značajnih gljivičnih patogena: Stigmina carpophila – prouzrokovač rešetavosti, rupičavosti lišća koštičavog voća koja u ovom periodu ne predstavlja opasnost po samo lišće već problem predstavljaju infekcije još nedozrelih mladara, letorasta koje početkom vegetacije izazivaju njihovo sušenje. Infekcije od Taphrine deformans – prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve se u rano proleće dešavaju preko tek otvorenih pupoljaka, samo u okviru jednog stabla, jedne grane. Nema doletanja spora sa strane. Iz tog razloga je od velike važnosti jesenje plavo prskanje i “brisanje “ infekcionog potencijala sa grana, grančica i okoline pupoljaka. Sa obavljenim jesenjim tretmanom lakše i mnogo efikasnije ćemo obaviti osnovnu zaštitu pre pucanja pupoljaka (faza neposredno pre i u vreme “zelene tačke” kod breskve).
Jesenje prskanje voćaka je obavezna mera zaštite i ono služi radi smanjivanja infekcionog potencijala u narednoj vegetaciji. Izvodi se preparatima na bazi bakra. Plavo prskanje je veoma korisna mera zaštite voćaka jer se njime suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati ukoliko se pojave.
,,Pogodno vreme za prskanje voćnjaka je kada sa stabla voćke otpadne 60-70 odsto lišća. Ovi tretmani, smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Ovakvo prskanje ima dve namene. Prva je opšta dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način. Druga je sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka. Na taj se način suzbijaju mnogobrojni prouzrokovači biljnih bolesti poput monilioze koštičavih voćnih vrsta, bakteriozna plamenjača jabučastog voća, šupljikavost lišća i krastavost plodova koštičavog voća, kovrdžavost lišća breskve, rogač šljive. Navedeni prouzrokovači biljnih bolesti tokom zime prezimljavaju na obolelim biljnim organima (rak rane, pupoljci, pukotine kore).,, ističe Vladimir Kostić savetodavac
Primena preparata na bazi bakra ili „plavo prskanje“ je mera koja se sprovodi u cilju dezinfekcije. Obaviti je po tihom i mirnom vremenu bez vetra……
Koje patogene suzbijamo plavim prskanjem?
Patogeni prouzrokovači raznih oboljenja uglavnom prezimljavaju na kori drveća, na granama i grančicama i predstavljaju rezervoar zaraze za narednu sezonu. Preparatima na bazi bakra se vrši dezinfekcija stabla, grana i grančica i suzbijanje prezimljujućih formi sledećih patogena:
◄ Taphrina deformans (kovrdžavost lista breskve)
◄ Monilinia spp. (sušenje cvetova i grančica)
◄ Clasterosporium carphophilum (šupljikavost lista koštičavih voćnih vrsta)
◄ Taphrina pruni (rogač šljive)
◄ Pseudomonas syringae (prouzrokovači raka i izumiranje grana) i drugo.
Preporuke PIS
Preparati na bazi bakra su:
| Naziv pesticida | Aktivna materija | Količina/ koncentracija primene |
| Everest | bakar-hidroksid | 0,6% |
| Bakarni oksihlorid-50 | bakar-oksihlorid | 0,75% |
| Curenox 50 WP | bakar-oksihlorid | 1,5-2 kg/ha |
| Grifon SC | bakar-oksihlorid +bakar hidroksid | 4 l/ha |
| Cuproxat | bakar-sulfat trobazni | 0,2% |
Kada i kako obaviti plavo prskanje?
,,Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra uz obavezno korišćenje zaštitne opreme i kada je temperatura u iznad 5°C. Voćke se moraju tretirati sve dok nisu u potpunosti mokre, zbog čega se često kaže da je voćke potrebno “okupati”. Preporučljivo je prskanje obavljati ujutro odmah posle rose, da se do kraja dana preparat osuši. Utrošak vode po hektaru je 1.200-1.5000 litara. Pri vetrovitim vremenskim uslovima i niskoj temeperaturi nije preporučljivo vršti tretiranje. Nije preporučljivo prskati ni kada su niske temperature jer može doći i do izmrzavanja samih grana mladara. Najvažnije je da se sredstva za prskanje primenjuju u skladu sa uputstvom proizvođača sredstava za zaštitu bilja. Prilikom primene bakarnih sredstava potrebno je voditi računa o fazi razvoja voćaka, jer ukoliko vegetacija krene, bakarni preparati mogu izazvati fitotoksičnost (ožegotine) na mladim listićima voćaka.,, kaže Kostić
Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica niskih temperatura je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, te šljive i višnje). Šta se postiže jesenjim krečenjem stabala?
,, Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova i sprečava pojavu „mrazopuca“ ili uzdužnog pucanja kore stabla koje nastaje usled temperaturnog kolebanja u toku zime. Naročito se javlja u periodima hladnih noći i sunčanih dana a ako ima i snežnog pokrivača onda je uticaj na koru stabla dvojak: stablo se zagreva direktnim sunčevim zracima i difuznom, reflektujućom toplotom koja se odbija od površinu snežnog pokrivača. U tom slučaju do pucanja kore će doći u nižim delovima stabla koje je bliže snežnom pokrivaču. Krečenjem stabla produžava se vreme kretanja vegetacije u proleće za nekoliko dana što može biti korisno u zaštiti od kasnih prolećnih mrazeva, karakterističnih za naša podnevlja. Krečenjem se vrši i dezinfekcija stabla. U zimskom periodu vaši prezimljavaju u pukotinama stabla a najčešće ih tamo odnose mravi. Dakle, ako primetite koloniju mrava oko svojih voćki budite sigurni da ima i vašiju. Vaši sisaju sok iz stabla, posebno mladih biljaka i time usporavaju rast i razvoj voćaka i smanjuju rodnost. ,,
Krečni rastvor je dobra odbrana i od gljivica i lišajeva jer sadrži sumpor koji ih uništava, odbija zečeve, posebno ako se u smesu kreča doda neki od repelenata za zečeve, a čisti stablo i od mahovina koje su česte u starijim ili zapuštenim voćnjacima.Kako napraviti krečnu smešu?
Obično se preporučuje sledeći odnos: 5 delova negašenog kreča sa pola dela kuhinjske soli (daje lepljivost smeši) i četvrt delova sumpora u prahu (može se kupiti u svakoj biljnoj apoteci) rastvori se u vodi tako da gustina smese bude malo gušća od mleka.
Drugi recept je: 5 kg gašenog kreča pomešati sa 0.5 kg kuhinjske soli i 0.5 kg sumpora se razmuti u 15 l vode i ostavi da odstoji 2-4 dana. Što duže stoji, veća je lepljivost smese.
Stabla se premazuju četkom u 2-3 navrata tokom jesenje-zimskog perioda, a može se prskati atomizerom s tim da onda rastvor mora biti ređi i češće se nanositi. Pre upotrebe krečne smeše trebalo bi je procediti par puta, a nanosi se kada su temperature u + i kada je sunčan dan da bi se smeša mogla prosušiti.
,,Stabla se premazuju od površine zemlje do iznad račvišta grana. Mesto gde grane izlaze iz stabla su posebno osetljiva na temperaturna kolebanja. Nije preporučljivo premazivati grane jer može doći do „cementiranja“ pupoljaka. Primena ove mere zaštite se preporučuje za koštičavo voće i mlade zasade svake godine, a kod starijih voćaka može se primeniti svake 3-4 godine.,,
Preporuka je da se u voćnim zasadima primene i mehaničke mere koje su veoma značajne i podrazumevaju uklanjanje polomljenih, suvih i obolelih grana kao i zaostalih mumificiranih plodova.
Mere zaštite se preporučuju po tihom i mirnom vremenu bez vetra uz obavezan utrošak veće količine vode kako bi se stabla „okupala“ pri temperaturi iznad 5°C, zaključuje savetodavac. S.C.