Pirotska pramenka, nekada kraljica planinskih vrhova i ovca koja je zaslužna za tri pirotska brenda: ćilim, kačkavalj i peglanu kobasicu, danas je ugrožena. Jedna od 15 autohtonih rasa, čuvana je zbog izuzetne prilagodljivosti surovim uslovima.
Međutim, stručnjaci su izneli poražavajuće podatke. Bogdan Cekić, iz Insituta za stočarstvo, objašnjava da je situacija prilično zabrinjavajuća.
– Na teritoriji cele Srbije imamo 300 grla pirotske pramenke. Nažalost, na teritoriji grada Pirota ne postoje odgajivači koji gaje pirotsku pramenku. Najbliže su kolege iz Dimitrovgrada, na Staroj planini. Piroćanci i svi okolo trebalo bi da se bave na neki studiozniji, ozbiljniji način. Nažalost, različiti su i slojeviti problemi, zbog čega je to tako – kaže Cekić.
Malobrojni odgajivači u pirotskom kraju uglavnom čuvaju svrljišku pramenku, zbog bolje mlečnosti.
Zvonko Ristić, odgajivač iz sela Rasnica ima oko 230 ovaca rase svrljiška pramenka.
– Pirotsku pramenku sam ranije čuvao, ali smo prešli, već duži niz godina, na svrljišku. Lakša je za čuvanje, teža, bolji je radman jagnjenja, bolja na mleko, zbog svega nam je bolja – kaže Ristić.
Instituti za stočarstvo i biološka istraživanja, upravo iz ovh razloga pokrenuli su inicijativu da se hitnim merama sačuva i spasi od izumiranja najotpornija ovca na ovim prostorima. Ističu da je dobro što odgajivači poštuju odgajivačke prakse i što su uspeli da sačuvaju genetsko nasleđe i različitost populacije pirotske pramenke u celoj Srbiji.
Marija Tanasković, iz Insituta za biološka istraživanja navodi da je pirotska pramenka zaista toliko otporna i sposobna, zahvaljujući toj svojoj genetičkoj osnovi, da može da živi na vrhu Stare planine, ali i u Osečini.
– To je ono što mi ostavljamo budućim generacijama, jednu zdravu populaciju, jedan dobar geno-fond i potencijal da se ta populacija i dalje unapređuje, jer je to ono što je važno da se sačuva. Meni se čini da bi ta matematika bila pozitivna, potreban je podsticaj od države, podsticaj od regionalnih, gradskih i opštinskih uprava i možda veće razvijanje svesti o tome, koliko je pramenka, pogotovu pirotska, važna – kaže Tanasković.
Spasavanje pirotske pramenke biće mukotrpan proces, jer se njeno nestajanje poklapa i sa gašenjam sela na Staroj planini.Izvor: RTS