Na Izložbi organskih proizvoda na 92. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu i ove godine predstavilo se preko tridesetak organskih proizvođača sa svojim proizvodima. Organski proizvodi, kao što su povrće, voće, pečurke, čajevi, meso, jaja, sokovi, džemovi, voćni namazi, sušeno voće, testenine, vino, kao i tradicionalni proizvodi poput ajvara, pinđura našli su put do posetilaca i kupaca.
Od 2011. godine Ministarstvo, poljoprivrede i Nacionalno udruženje Serbia Organika organizuju Izložbu organskih proizvoda na kojoj organski proizvođači iz cele Srbije imaju priliku da zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva poljoprivrede nastupe i promovišu svoje proizvode na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.. Tako je bilo i ove .Od zdravih plodova spravljeni su odlični sokovi, sirupi, džemovi, manazi, ajvar, vina ali i čajevi i kozmetika. Srbija je navikla i na jaču hranu pa ni sada nisu izostali sirevi i suvomesnate đakonije.
Prva asocijacija na Arilje su maline, poznate po vrhunskom kvalitetu i vrhunskim malinarima, proizvodnji koja uglavnom završava na svetskom tržištu. Istina zadnjih godina malina nije toliko zlatna I upravo priča “Jonini” prirodnih sokova može biti inspirativna za mnoge.. Ovi fantastični sokovi su product isključivo od voća sa plantaža porodice Milošević iz Vigošte kod Ariljla što samo po sebi garantuje geografsko poreklo ariljskog podneblja, garantuju i medalje kvaliteta na sajmu…
,, Naš najprodavaniji proizvod je hladno ceđena malina, u prodaji zastupljena sa 70%, dok je zatupljenost ostalih ukusa: jagode, kupine, višnje, kruške, jabuke, šumske borovnice, kajsije svega 30%. Visok ugled malina je zavredela neodoljivim mirisom, ukusom, pre svega lekovitim svojstvima, te je domaćini rade I kao liofilizovanu.
,,Organoleptička svojstva sorte Vilamet dominantne u ariljskim malinjacima, kao i odnos kiselina i šećera, nema ni jedna druga malina u svetu. Jednostavno, ne mogu da se porede sa ariljskom malinom ni po boji, ni po mirisu, ni po ukusu, ni po čemu. Ona aktivno učestvuje u zaštititi od dijabetesa, raka, gojaznosti, artritisa, usporava starenje. Obiluje antioksidativnim jedinjenjima, uključujući visok nivo vitamina C, kvercetina i elagične kiseline. Malina je bogata je hraniljivim vlaknima koja pomažu u izbacivanju toksina iz tela, olakšavaju upale u crevima,, – objašnjava Nikola Milošević
Sa planine Zlatibor i iz mlekare „Naša Zlatka“ sada stiže i organsko mleko, jer su u prethodnom periodu dobijeni svi neophodni sertifikati za proizvodnju mlečnih poizvoda i mleka na ovaj način.Prvi put na Sajmu u Novom Sadu. Novo iskustvo i za njih i za potrošače. Duh zlatiborskih pašnjaka pretočen u mlečne proizvode opčinio je brojne posetioce, pa su zlatiborci zadovoljni promocijom i prodajom.
,, Ono što je najvažnije jeste da se nikako ne meša organsko i obično mleko. Ona se kod nas u mlekari primaju različitim danima. Jedini konzervans koji se koristi je so. Takođe, u mlekari je otvoren i pogon za proizvodnju organske hrane .Za sada je oko desetak proizvođača uključeno u proizvodnju organskog mleka. Mlekara „Naša Zlatka” jedina je sertifikovana organska mlekara u Srbiji, njeno mleko dolazi sa obronaka planine Zlatibor i jedina ima sertifikovan organski sir i kajmak. Promocija organske ishrane u današnje vreme je posebno važna, zato što ovi proizvodi promovišu zdravlje i očuvanje životne sredine. Naravno da ćemo širiti paletu proizvoda…kaže Milica Kuljević tehnolog ,, Naše Zlatke,, iz Krive Reke
Prvi put na sajmu I nesvakidašnja družina mladih iz svih sektora koji su beg iz kaldrme velegrada zamenili inovativnom plantažom šipurka na padinama Fruške gore.Zadrugari Alma Rose su tako napravili brend neobičnog naziva,,Suština,,Njihova priča počinje kada su prijatelju pomogli da pronađe veću poljoprivredno imanje kako bi sa kosmaja preselio farmu koza.
,, U tom traganju, na samom obodu Nacionalnog parka Fruška Gora došli smo do naše ”doline divljeg šipurka”.Ostali smo zatečeni prizorom, te koliko smo uspeli da do sada saznamo, verovatno jedinstvene površine pod šipurkom na Fruškoj Gori. Ostalo je istorija i potvrda, da je nemogućnost na jednoj, mogućnost na drugoj strani. Sam šipurak je nezgodan za obradu uz velike troškove, naročito ako se postave visoki standardi kvaliteta, kao u našem slučaju. Međutim, kada se ljudi upoznaju sa našim proizvodima, reakcije su više od odličnih jer smo, mogu slobodno reći, sa našim proizvodima jedinstveni na našim prostorima i šire. Dovoljno je da istaknem da smo, po svim urađenim pretragama tržišta, verovatno jedini na svetu koji smo liofilizovali ceo plod divljeg šipurka, a upravo nutrijenti iz svih delova šipurka predstavljaju gotovo idealnu nutritivno-lekovitu kombinaciju koju samo priroda može da osmisli kaće Vladimir Miletić, direktor poljoprivredne zadruga ,,AlmaRosa,,
Na severu Banata, Zoltan i Dejana Kurunci uzgajaju mentu, matičnjak, kamilicu i timijan. Kamilica zauzima najveću površinu dok su ostale biljke podjednako zastupljene na preostalih 39 hektara. Svaka biljka ima svoje osobenosti i različito se uzgajaju.Lekovito bilje delom se prerađuju u čajeve, a delom u eterična ulja, destilacijom vodene pare.Dejana drugu godinu za redom pokušava da ubedi posetioce a naročito decu o značaju ispijanja čaja. Ona je svoj značaj pronašla na nepreglednim plantažama lekovitog bilja vojvođanske ravnice. Želi da njene proizvode konzumira prvenstveno domaći kupac.
,, Što se tiče izvoza tu nema greške, interesovanja ima. Ovih dana nas je obišlo puno novih potencijalnih kupaca. Moja želja je kao što vidite da čaj približimo našim potrošačima u Srbiji, prvenstveno deci. Želimo da naše prirodne, zdrave proizvode prvenstveno ponudimo u Srbiji. Mladi smo, mislim da ćemo tek za nekoliko godina moći da govorimo o tome koliko smo uspeli, mada bez lažne skromnosti naši proizvodi Satura organic zaslužuju da se nađu na visokoj lestvici.,,
Možda se po ispijanju čaja pravimo ,,Englezi,, ali kada je degustacija pirotskog kačkavalja u pitanju ubeđivanja nije bilo. Na licu mesta se pravio, na istom mestu odmah i topio međ nepcima.Organska proizvodnja je zahtevnija od konvencionalne. Potrebno je mnogo više ručnog rada i više vremena, što znači veće troškove, zbog čega organski proizvodi ne mogu biti ,,bagatelni,,.
„ Sam proces proizvodnje se ne razlikuje puno, bezmalo je potpuno isti u domenu završne tehnologije. Međutim sve radnje i procesi pre toga, su zahtevniji u odnosu na klasičnu proizvodnju koja je zastupjenija u Srbiji. To podrazumeva da morate da platite sertifikacionu kuću, da ispitujete zemljište, morate da ispitujete ovce. Analize su druge za organsko mleko od klasičnog mleka. To su skuplje analize. Proces proizvodnje je skuplji. Kada ne dodajete kabastu hranu, koncentrate, dobijate manju količinu mleka. Mi smo ove godine predstavili i nove proizvode od kravljeg mleka, koji su kao što vidite dobile odličnu ocenu i kod posetilaca.,, kaže Aco Mančić, organizator praktične nastave u Mlekarskoj školi u Pirotu.
Ana Dolovac već par godina uživa u svojoj oragnskoj priči, koju inovira svake godine, imajući u vidu da se školovala za ovaj posao .
,, Dolovac Organic bavi se proizvodnjom i preradom organskog voća, proizvodnjom organskih matičnih sokova, organskih sušenih voćnih rolnica, kao i organskog svežeg i brzo smrznutog voća. Sve je krenulo iz porodičnog poljoprivrednog gazdinstva nedaleko od Novog Sada, a pruža se kao oaza u srcu futoškog atara. Na površini od 3 ha zasnovan je organski zasad voća: kruške, jabuke, aronije, breskve, šljive, ali u našoj bio-bašti sa puno pažnje negujmo i povrće. Put nije bio jednostavan ali smo danas posle skoro decenije rada tržištu ponudili puno toga, pa čak i za one najmlađe što nam je bio osnovni cilj. Teško jeste ali teret nestane onog trenutka kada vam dođu zadovoljni kupci I kada kupuju još veće količine. Negde je to naša zasluga ali imam osećaj i da je svest naših ljudi na većem nivou kada je organska hrana u pitanju.,, kaže Ana
Za Katarinu Milosavljević čini se najteži izazov ove priče, jer danas težimo da podjednako izgledamo i spolja i iznutra. Za lepo negovanu telo, potrebno je vreme, strpljenje i dobra priroda Rtnja odakle stižu latice bilja. U ponudi njihovog Brenda ,,Royal Balm – Prirodna kozmetika“ je 15 proizvoda a najtraženiji su serumi od svih biljaka i krema protiv bora. Zbog organskog sastava rezultat se vidi nakon tretmana, već posle jednog dana. Vrlo su popularni i balzami-labelo za usne, koje koriste podjednako deca, mame i tate.
„Odmah smo ušli u organsku proizvodnju jer je moj prvi cilj bio da biljka bude čista. Mi od sušenog bilja pravimo macerat koji ima organsko poreklo, a zatim se od te sirovine prave kreme, specijalna ulja ili ekstrati, koji su kod nas 100 odsto u sastavu proizvoda. Sve kreme imaju macerat smilja – ono pobuđuje prirodni kolagen koji gubimo sa godinama. Naši kupci su ljudi koji žele kvalitentiji način života, koji brinu o svom zdravlju, uglavnom su stariji od 35 godina i češće su žene, mada se u poslednje vreme javljaju i muškarci koji su sve to prepoznali. Naravno da je naš najveći uspeha kada nam se vraćaju kao kupci i preporučuju nove. Moram da istaknem i da smo od ove godine u ponudi istakli i noćurak I da smo jedini u Srbiji koji proizvodimo seme noćurka od koga spravljamo hladno ceđeno ulje koje ima visokokotirane elemente u zdravstu .,, ističe sagovornica
Ministarstvo poljoprivrede je u Hali 1a okupilo je 32 organska proizvođača iz Srbije, kao i one čiji proizvodi nose oznake geografskog porekla i „Srpski kvalitet“ i 12 zanatskih pivara. Mnogi izlagači na Sajam su došli kako bi predstavili svoje proizvode i zadovoljni su postignutim rezultatima jer su potpisali niz ugovora za plasman proizvoda koji će biti realizovani nakon manifestacije. Mi smo predstavili samo neke a vama preporučujemo da ih posetite naredne godine na istom događaju jer svi podjednako zaslužuju vase poverenje.
Površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji povećane su u poslednjoj deceniji sa 5.000 na 23.000 hektara. Istovremeno, vrednost izvoza organskih proizvoda porasla je više od 15 puta. Podrška države ne izostaje ni ove godine i to ne mala, ali površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji čine svega 0,6 procenata. U svetu se organski proizvodi gaje na oko 1,5 odsto oranica. Stručnjaci ističu da su organski proizvodi bezbedniji i kvalitetniji, a ta proizvodnja ne ugrožava životnu sredinu. Srpsko tržište se i dalje tek upoznaje sa prednostima organskog voća, povrća, mesa i mleka u mnogim zemljama ti proizvodi su sve traženiji. Može biti posebno zanimljiva poljoprivrednicima sa manjim posedima, sa svojim ukućanima kako bi kroz organsku proizvodnju ostvarili veću zaradu. Sve je na kraju stvar izbora… šta želimo, kakve su nam ambicije i kakvi su apetiti domaćeg i stranog tržišta. Put svakako nije lak. Sonja Cvetković