Klimatske promene u poljoprivredi – naziv je izbornog predmeta, koji se od prošle godine našao u pet stručnih poljoprivrednih škola u Srbiji. O njemu su, na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u okviru EU paviljona, govorili nastavnici, student mentori i učenici, koji su bili uključeni u proučavanje ove teme. Baš kao I lane, druga po redu „Klimatska potraga“,edukativno-takmičarski događaj, osmišljen kao timska igra, prvenstveno namenjen podizanju svesti o klimatskim promenama i održivoj poljoprivredi.
U potrazi je učestvovalo 28 učenika iz šest poljoprivrednih škola iz različitih delova Srbije, uz mentorsku podršku studenata Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Obilazeći štandove na sajmu, uspešno su uočili nove tehnologije koje pomažu poljoprivrednicima u suočavanju s posledicama klimatskih ipromena. Jedan od zadataka bio je i snimanje kratkih video-preporuka namenjenih poljoprivrednicima – praktičnih saveta o tome kako da svoju proizvodnju prilagode promenama klime. Iskustvo vredno pažnje, tvrdi Milica Dramilić, učenica
,, Izuzetno iskustvo zbog samog sajma, oblasti koje smo prelazili zadatak koji sun am bili interesantni, novih tehnologija koje smo imali priliku da vidimo uživo, neke primenimo. Posebna draž je što smo upoznali I svoje kolege iz drugih škola, mislim da će to biti jedno dugo prijateljstvo. Tema kao predmet interesantna jer nije puka teorija a na žalost klimatske promene kao pojava sve je prisutnija I mi ćemo morati da joj se prilagodimo. Što se tiče mog daljeg školovanja biću nadam se veterinary.,, objašnjava sa osmehom sagovornica
U roku od nepunih tri časa imali su zadatak da sprovedu anketu među izlagačima i posetiocima i izrade video zapis na zadatu temu. Bilo je šaroliko, zabavno ali sa evidentno jasnom porukom.
,, Današnja ,,potraga,, je bila inspirativna, mnogo toga smo naučili. Što se mene lično tiče sve što naučim moći ću da primenim na svom gazdinstvu. Neke od mera ne zahtevaju velika sredstva ali znanje. Što se tiče predmeta, predmet je vrlo interesantan i koristan, pogotovo što smo dobili od same EU velika sredstva u vidu mehanizacije koje kroz praktičnu nastavu primenjujemo na svom imanju i oglednim parcelama.,, pojašnjava Đorđe Mićević, iz PHŠ,, Dr Đorđe Radić, Kraljevo
Tema klimatskih promena do sada nije bila dovoljno zastupljena u školama, te je postojala potreba za ovakvim predmetom smatraju organizatori, profesori ali i učenici.Kroz niz interaktivnih zadataka i izazova, učesnici su pokazali zavidan nivo znanja, timskog duha i kreativnosti u razumevanju klimatskih izazova sa kojima se suočava savremena poljoprivreda.Ove godine učenici su imali svoje mentore student sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
,, Bila mi je velika čast da budem mentor svojim mlađim kolegama, koji su pokazali visok nivo znaja I odgovornosti na zajedničkom zadatku. Inače sjajan način da se mladi animiraju I na ovaj način, mi na žalost nismo imali tu priliku. I pored toga što sam na završnoj godini fakulteta na odseku voćarstvo i ja san naučila dosta toga od njih jer sun a projektu bili učenici više profila poljoprivredne škole.,, Jelena Vignjević, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu
U okviru EU paviljona, prisutni su imali priliku da čuju više o izbornom predmetu „Klimatske promene u poljoprivredi“ i priručniku koji se za ovaj predmet koristi, kao i inovativnim metodama u nastavi koje su primenjene upravo u skladu sa predmetom klimatske promene, kaže prof. Magdalena Gak iz Poljoprivredne škole u Zrenjaninu .
,,Ideja da se ovaj predmet uvrsti u škole je jako dobra jer mora da se podigne svest o klimatskim promenama. Svedoci smo čestih elementarnih nepogoda i efekta ,,staklene baste,, tako da se moramo ponašati i u skladu sa tim, kako bi očuvali životnu sredinu ali I podigli nivi kvaliteta proizvodnje.Važno je istaći da smo zajedno učili, delili iskustva zahvaljujući priručniku koji je prilagođen nastavnom programu. Novo iskustvo i za nas i za učenike. Osim teorije imaju praksu na kojoj pratimo primenljivost sprovedenih mera i mogu da kažem da su učenici vrlo aktivni i zadovoljni ovim izbornim predmetom ali I mi kao predavači jer je interesovanje izuzetno,, kaže profesorka Gak
„Klimatska potraga“ je potvrdila koliko zajednički rad mladih, nastavnika i studenata može doprineti jačanju svesti i znanja o klimatskim promenama tamo gde su one najpotrebnije u praksi i na njivi. Sve škole učesnice, uučenici I mentori nagrađeni su peharima za učešće, kao simbol priznanja za doprinos obrazovanju klimatskom aktivizmu i posvećenost na samom projektu . Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa FAO u Srbiji, zbog svega ističe važnost ovog događaja
,, Deca nisu dobra deca su odlična, sjajna. Bilo je tako lako sarađivati sa njima, sa njihovim profesorima i mentorima. Na projektu sarađuje velikim brojem institucija i pojedinaca na lokalnom i nacionalnom nivou, ali je upravo rad sa mladima jedan od najznačajnijih aspekata. Iako su klimatske promene izazov, postoje brojni načini na koje se poljoprivreda može prilagoditi i na koje se mogu ublažiti njihove posledice što potvrđuju i sami učesnici.Klimatska potraga je realizovana u okviru projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa partnerima.,,
Kako bi poljoprivreda u Srbiji bila otpornija na klimatske promene, Evropska unija je donirala 2,5 miliona evra za ovaj projekat. Kroz edukaciju, zabavu i finalni video zapis, srednjoškolci su pokazali da su temu ozbiljno shvatili i dorasli poverenom zadatku. Osim toga škole su kroz projekat opredelile i mašine, alate i pomoćna sredstva koja omogućavaju lakši pristum i na praktičan način poverenom zadatku .
,,Mi smo izuzetno zadovoljni i kao projekat i kao organizacija velikim interesovanjem i entuzijazmom svih aktera na ovoj priči iI trudićemo se da temu proširimo i na druge škole.Glavni cilj projekta je da se blagovremeno identifikuju potencijalni rizici i sprovedu neophodne procene, uz uvođenje klimatskih pametnih praksi, kako bi se osiguraola održiva poljoprivreda. Kompletan pristup nije moguć bez prakse a praksa podrazumeva prateću tehnologiju I mehanizaciju,, zaključuje Mentov
Izborni predmet Klimatske promene u poljoprivredi dostupan je svim srednjim poljoprivrednim stručnim školama, dok su nastavnici u pripremi prošli akreditovanu obuku. Sve govori u prilog dobrog pravca reforme školskog sistema za poljoprivredu budućnosti.potvrđuje Svetlana Mladenović, direktorka Poljoprivredno-hemijske škole u Kraljevu.
„Ovaj predmet se sastoji od četiri modula: klimatologije – da učenici saznaju šta je to klima, zatim uticaja klime u biljnoj proizvodnji, uticaja klime u stočarskoj proizvodnji, kao i modula o adaptivnim merama. Sve se uči kroz teoriju i praksu. Mladi ljudi koji su se ove godine uključili u izučavanje klimatskih pojava u poljoprivredi, uspešno raširiti znanje i svest o ovoj temi među vršnjacima i ljudima u okruženju.“, kaže direktorka jedne od najstarijih i najuspešnijih škola u Srbiji
Korišćenje održivih poljoprivrednih praksi, poput rotacije useva, korišćenja organskih đubriva, kompostiranja i agroekoloških metoda, može pomoći u očuvanju plodnosti tla i smanjenju zavisnosti od sintetičkih hemikalija. Te prakse pomažu u održavanju ekološke ravnoteže, smanjuju emisiju ugljen-dioksida i povećavaju otpornost useva na nepovoljne vremenske uslove.
Kako smo čuli potencijalni rizici postoje te je uvođenje klimatskih pametnih praksi, neophodno za održivu poljoprivredu. Sticanjem novih znaja ovi mladi ljudi će uspeti koliko toliko da preduprede sve ono što zovemo elementarna nepogoda a to je danas od velikog značaja. Sonja Cvetković
