Na konferenciji „Farming the Future“ u organizaciji Centra za istraživanje javnih politika, Privredne komore Srbije – Privredne komore Beograda i Saveta za pametnu poljoprivredu, u centru pažnje bila je budućnost poljoprivrede na Zapadnom Balkanu – kako je učiniti pametnijom, održivijom i otpornijom na sve izazove.
Na samom početku skupa Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika predstavila je novooformljeni Savet za pametnu poljoprivredu, jedinstveno telo koje okuplja aktere iz različitih sfera: od agrobiznisa i tehnoloških kompanija, preko univerziteta i istraživačkih instituta, do predstavnika lokalne i državne vlasti.
Kako je istakla, cilj ovog Saveta jeste da se otvore teme koje mogu doprineti održivom rastu agrobiznisa, ali i da se pronađu odgovori na pitanja ekologije, digitalne transformacije i bezbednosti hrane.
“Agrar danas stoji pred brojnim izazovima – klimatskim promenama, nestabilnim cenama, potrebom za održavanjem kvaliteta i visokim troškovima laboratorijskih analiza. Nedostatak znanja i veština dodatno otežava situaciju. Ali upravo spoj tradicije, nauke i tehnologije u našem regionu može biti šansa da poljoprivreda postane otpornija i održivija“, naglasila je Anđelković.
Savet je osnovan zajedničkom inicijativom organizacija iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Iako same organizacije nemaju direktno poljoprivredno znanje, njihovo iskustvo u istraživanju tržišta rada, digitalnoj transformaciji i razvoju privrede u regionu omogućilo im je da postave temelje za novu mrežu saradnje.
“Naša istraživanja su pokazala da mnogi partneri već rade na unapređenju poljoprivrede, ali da ne sarađuju međusobno. Zato smo pokrenuli ovaj Hab – da spojimo startape, kompanije, civilni sektor i državne institucije u jedan centar“, objasnila je Anđelković i dodala da su skeptici, naravno, tvrdili da je okupljanje svih tih aktera gotovo nemoguća misija.
Ipak, mreža je za samo godinu dana prerasla očekivanja. Umesto planiranih desetak članova, danas broji 20 ekspertskih grupa, uključuje organizacije iz šest država regiona, a među partnerima su i privredne komore i regionalne razvojne mreže.
“Formalno imamo 20 članova, ali kroz projekte taj broj je znatno veći“, naglasila je Anđelković.
Do sada je Savet identifikovao ključne aktere u regionu, razvio platformu Smart Labour, sproveo šest istraživanja i pokrenuo obuke poput vebinara o sajber bezbednosti, zaštiti podataka i pristupu finansiranju. Sve ovo podržano je kroz projekat Smart Balkans. Poseban akcenat stavljen je na pitanje održivog finansiranja, jer, kako je Anđelković naglasila, „bez kapitala ne možemo ostvariti naše ciljeve“.
Paneli održani tokom dana doneli su različite perspektive. Govorilo se o inovacijama i digitalnim rešenjima, ali i o neuspesima jer, kako su istakli učesnici, i iz grešaka se uči. U poljoprivredi se već koriste robotička rešenja – mašine koje uzorkuju zemljište, kombajni koje vode algoritmi i čak „roboti-pastiri“ koji pomažu u čuvanju stoke.
Jasna Mastilović iz BioSense Instituta naglasila je da je precizna poljoprivreda već realnost.
“Senzorima i kamerama pratimo stanje zemljišta i biljaka, a veštačka inteligencija analizira podatke i pomaže u donošenju odluka. Na taj način poljoprivrednici imaju precizne informacije o svojim parcelama i zasadima, što vodi ka većim prinosima i manjem riziku“, rekla je Mastilović.
Pored robotike razvijaju se i rešenja za lance snabdevanja, naročito za kvarljivu robu. Tu važnu ulogu ima blokčejn tehnologija, koja omogućava proveru porekla i kvaliteta proizvoda, čime se gradi poverenje između proizvođača i potrošača. Ipak, istraživači se suočavaju sa preprekom – njihova rešenja često ostanu na nivou ideje ili prototipa.
“Potrebne su kompanije koje će rezultate istraživanja pretvoriti u komercijalne proizvode. Zato moramo jačati saradnju između istraživačkih institucija i privrede, kao i kancelarija za transfer znanja i tehnologije“, poručila je Mastilović.
Ona je podsetila da domaći sistem karakteriše specifična struktura: dominiraju mala i srednja gazdinstva i instalacije koje često pokreću inovacije, ali istovremeno postoje i ozbiljni istraživački instituti sa velikim ambicijama.
Problem nastaje kada se govori o velikim korporativnim strukturama u poljoprivredi, koje imaju visoke tehničke kapacitete. Ključno pitanje, kako kaže Mastilović, jeste – kako ubrzati širu primenu tehnologija. Nije dovoljno samo razviti alat ili mašinu, već ga treba približiti farmerima i prilagoditi njihovim realnim potrebama.
„U tom procesu ključnu ulogu ima tehnički medijator – posrednik između kompanija i nacionalnih institucija. To je stručnjak koji može da razume obe strane, prevede kompleksne inovacije na jezik proizvođača i pomogne da tehnologija zaživi u praksi“, istakla je Mastilović.
Upravo takvi posrednici, prema njenim rečima, najviše mogu koristiti srednjim gazdinstvima. Ona jesu brojna širom sveta, ali nemaju dovoljno resursa i kapaciteta da samostalno uvedu najsavremenija rešenja.
Na tržištu je sve veća potražnja za tehnologijama, a bespilotne letelice su jedan od najvidljivijih primera. Njih već koriste mnogi proizvođači, ali kako je rekao jedan od učesnika panela – Blagoje Mukanov iz AgFutura Technologies sama kupovina drona je tek početak.
“Kada se proda tehnologija, mora se prodati i znanje – kako da se koristi i kako da se održava. Bez toga ona ne može ostvariti svoj puni potencijal“, naglasio je Mukanov.
Dronovi, prema njegovim rečima, najbolje pokazuju izazov ranih faza tehnološkog razvoja u poljoprivredi. Svi pričaju o njima, ali u praksi se često dešava da kupljeni uređaji završe neiskorišćeni.
“Ljudi ne znaju kako da ih održavaju, pa dron ostane zapušten i stoji po strani. To nije samo naš problem -tako izgleda početak svake industrijske promene, kada infrastruktura i znanje još nisu dovoljno razvijeni“, dodao je Mukanov.
Ivanka Stojnić iz kompanije Nestlé istakla je da je originalnost u poljoprivredi jedan od strateških stubova poslovanja kompanije, i globalno i lokalno. Kako je podsetila, Nestlé je u Srbiji još 2021. godine pokrenuo lokalni program sa domaćim dobavljačima, koji je počeo od proizvodnje povrća za začine – paškanata, peršuna i šargarepe – uz primenu regenerativnih praksi i agrošumarstva. Rezultati su bili vidljivi kroz bolje prinose na gazdinstvima.
Program se od tada proširio i na proizvodnju soje, koja se zajedno sa povrćem prerađuje u fabrici u Surčinu. Nestlé je u Srbiju od 2021. uložio gotovo dva miliona švajcarskih franaka, ali, kako ističe Stojnić, podjednako važna kao finansijska pomoć jeste i podrška kroz znanje i praktična iskustva.
Cilj programa je da poljoprivrednici uspešno pređu sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu, a ključna je i edukacija mladih ljudi koji lakše usvajaju nove tehnologije. Sve više klijenata traži ne samo opremu, poput dronova, već i obuku za njenu upotrebu, pa Nestlé razvija modele zasnovane na zajedničkim uslugama, kako farmeri ne bi morali da poseduju skupu opremu, već da imaju pristup njenoj primeni. Na ovaj način kompanija ne gradi samo proizvodni lanac, već i održiv sistem koji modernizuje poljoprivredu, uvodi inovacije i jača poziciju Srbije na mapi kvalitetnih dobavljača hrane. Autor Ljiljana Begović, Biznis.rs