Smatra se jednim od najznačajnijih događaja za agrarni sektor južno od Save i Dunava, jer okuplja najbolje i najinovativnije proizvođače, distributere i stručnjake iz svih oblasti poljoprivrede. Posetioci će moći da se upoznaju sa najsavremenijim tehnologijama, trendovima i rešenjima u agraru, od mehanizacije do prehrambene industrije, uz mogućnost sajamskih popusta, razmene iskustava i direktnog kontakta s relevantnim institucijama.
Ove godine sajam posebno ističe: dane zadrugarstva i zdrave hrane, izložbu stare mehanizacije i starih zanata, viteški turnir, fijakerijadu, izložbe konja, ptica i sitnih životinja, stručne skupove u Biznis medija centru, posvećene temama poput digitalizacije i održive poljoprivrede, bogat kulturno-umetnički program, likovne kolonije, zdravičare, Šumadijsku gozbu i gulašijadu.
Na Šumadija sajmu u Kragujevcu svečano je otvoren 21. Sajam poljoprivrede, najznačajnija jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava.
Ova četvorodnevna manifestacija okupila je veliki broj izlagača i posetilaca, koji imaju priliku da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u poljoprivredi, ali i da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom i gastronomskom programu.
U ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sajam je svečano otvorila državna sekretarka Jelena Blagojević. Ona je istakla da ova manifestacija, koja se održava već više od dve decenije, predstavlja platformu za promociju domaćih proizvoda, usvajanje novih znanja i tehnologija, kao i za povezivanje poljoprivrednika, stručnjaka i privrednih subjekata.
,, Organizacija ovakvih sajmova ima ključnu ulogu u jačanju lokalne proizvodnje, unapređenju saradnje i promociji najboljih primera iz naše poljoprivrede. Ovo je prilika da se razmene iskustva, steknu novi kontakti i promoviše potencijal našeg agrara, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom tržištu – naglasila je Blagojević.
U okviru manifestacije održavaju se takmičenja i izložbe, ali ne i krupne stoke.
“Iako je ova godina zbog mraza, suše i požara jedna od najtežih za poljoprivrednike, iz godine u godinu sajam je napredovao i, na naše veliko veliko zadovoljstvo, imamo i nove izlagače. Ove godine, zbog bolesti, otkazana je izložba stoke – krava, svinja, ovaca i drugih životinja, ali je Sajam ostao baza za promociju starih zanata, zadrugarstva, zdrave hrane i poljoprivredne mehanizacije, čijih je izlagača ove godine primetno veći broj”, rekla je članica Gradskog veća za ravnomerni i održivi razvoj sela i grada, dr Snežana Živanović Katić.
Govoreći o kontinuiranom ulaganju Grada Kragujevca u poljoprivredu kroz agrarni budžet, Živanović Katić je podsetila na subvencije za nabavku novih traktora u iznosu do 700.000 dinara po traktoru i finasiranje 50 odsto vrednosti investicije za priključnu mehanizaciju.
Ivana Ilić iz Aranđelovac kaže da su zanimljivi voćni sirevi: “Imamo sa malinom, borovnicom, pomorandžom i jagodom, tu je i pijani kačkavalj koji je u crvenom vinu, a imamo i slane kombinacije sireva od začina poput ruzmarina, bosiljka, belog luka, tu je i kozji sir u maslinovom ulju i kozji sirevi sa semenkama bundeve. Imamo čak i čokoladne sireve ali naravno svako ima svoj ukus”.
Goran Spasojević iz Udruženja voćara i vinogradara “Crveni breg” iz Lapova nabraja od čega sve prave rakiju: “Loza, šljiva, jabuka, kruška, dunja a nakon toga dolazimo do malo egzotičnijih rakija od trešnje, višnje a onda imamo i još egzotičnije od toga poput rakija od mandarine, banane, narandže, pirinča, kupusa, paradajza. Od svega može rakija da se napravi gde god ima prirodnog šećera. Nismo probali još od mušmule, to ćemo možda da probamo ove godine ako je uopšte ima jer ova godina je bila katastrofalna, od voća nemamo ništa, to je strašno.”
I pored teške proizvodne sezone proizvođači su se odazvali u velikom broju organizatorima Šumadijskog sajma poljoprivrede.
Snežana Živanović- Katić, članica gradskog veća Kragujevca za ravnomerni i održivi razvoj grada i sela, sublimira utiske nakon teške godine za poljoprivrednike: “Iskreno ova godina je jedna od najtežih za poljoprivrednike, nema šta nije tuklo po selu, od mraza, suše, raznih požara i imali smo jedan strah i bojazan da li će biti dobar odziv izlagača, kako će to sve izgledati ali na naše zadovoljstvo većina izlagača se ponovo pojavilo a i neki novi su se priključili. Morali smo da otkažemo izložbe u stočarstvu zbog bolesti, izložbu krava, izložbu svinja, ovaca a sve su to tradicionalni delovi programa ali zbog epidemija nismo rizikovali.
I ove godine nije izostao ,,kačamak nacionale,, za sve koji su prisustvovali događaju otvaranje. Naime Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca, nosilac Ginisovog i nacionalnog rekorda u težini i prečniku skuvanog kačamaka, prvog dana sajma je pripremivši ovo autentično jelo srpske kuhinje težine 103 kg i prečnika 182 cm oborio sopstveni rekord.
“Za dobar kačamak je potreban veliki kazan, voda, so, hladno ceđeno suncokretovo ulje, brašno sa vodenice potočare, ovde koliko vode toliko brašna ide, što manje vode manje brašna. Poenta je ukuvati prethodno vodu, u ovom slučaju ide 67 do 70 litara vode, na to ide kilogram soli, dva litra ulja i sve se to ukuva, da bismo proporcionalno imali jednaku slanoću vode, a kasnije i skuvanog testa. Onda ide nekih 47 do 50 kilograma brašna, sve se to lepo ukuva, onda sipamo na veliki sto, razvučemo i delimo svim posetiocima sajma.”
Na sajmu posetioci su mogli da vide stare alate i oruđa koja su se nekad koristila, dok su u isto vreme zagledali robotizovane mašine najnovije tehnologije. Na istom nestu među alatima i balama slame spremao se i žetalački ručak.
“Tu se nalazi ralo za goveda, zatim tu je drljača, pa ručna meljača, pa alat za ručno krunjenje kukuruza i to su sve predmeti koje smo mi skupili. Jedni od tih predmeta su i sa mog imanja. Sećam se da sam početkom sedamdesetih zajedno sa dedom sačuvao te alate uz rečenice da i ovi predmeti mogu da obrade zemljište”. ističe Ljubiša Stevanović- direktor Poljoprivredno veterinarske škole sa domom učenika u Rekovcu
Što se tiče novih mašina i alata Mladen Radojković iz firme Tenk navodi: “Menjaju tri do četiri radnika sa trimerima svaka od njih, otkos je dosta veliki, kreće se od 55 do 110 cm, sve zavisi naravno od modela kosilice, štedi vreme, štedi energiju i u krajnjem slučaju štedi novac, ovo je definitivno budućnost što se tiče poljoprivrede, posebno voćarstva, vrtlarstva, predela koji su teško pristupačni”.
PHŠ Dr Đorđe Radić iz Kraljeva prvi puta na Šumadijskom sajmu. Promovišu svoju školu, brojne projekte i brojne nagradae. Najaktuelniji je svakako Projekat ,,Odiseja hrane,,
,, The Food Odyssey je međunarodni obrazovni projekat koji povezuje klimatske promene, sistem ishrane i održivi razvoj. Cilj projekta je podizanje svesti mladih o uticaju prehrambenih navika na životnu sredinu i osnaživanje učenika da postanu aktivni učesnici u stvaranju održivijih zajednica.Projekat sprovodi Poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva, u saradnji sa evropskim partnerima. Do sada su realizovane brojne aktivnosti:Interaktivne radionice sa učenicima o vezi ishrane i klimatskih promena, Razvoj i korišćenje nastavnih materijala koji podstiču održivo razmišljanje u nastavi,Učešće učenika u školskim projektima koji promovišu lokalnu, sezonsku i ekološki prihvatljivu hranu,Pilotiranje edukativne igrice Escape Room na temu klimatskih promena i hrane, u kojoj su učenici timskim radom rešavali zadatke i zagonetke kako bi „izašli“ iz igre, pri čemu su razvijali znanja, veštine saradnje i kritičkog mišljenja,, kaže Ana Cvetković profesor poljoprivredne škole u Kraljevu
Šumadijski sajam poljoprivrede i ove godine ponudio je raznovrsni program posetiocima koji su uživali u sva četiri dana manifestacije.
Sajam poljoprivrede u Kragujevcu nije samo poslovni događaj, on je i festival kulture i umetnosti.
Posetioci su u prilici da uživaju u bogatom kulturnom programu, uključujući likovne kolonije, nastupe kulturno-umetničkih društava, pevačkih grupa i zdravičara. Tradicionalne manifestacije poput Šumadijske gozbe, gulašijade, fijakerijade dodatno će ulepšati ovu jedinstvenu proslavu agrarne kulture. Uz sve to, svečana dodela priznanja za najuspešnije izlagače biće vrhunac događaja, gde će se odati priznanje onima koji su istakli svojim radom i posvešćenošću.
Ulaz na sajam je bio besplatan, što ga čini idealnim za porodice, mlade poljoprivrednike, preduzetnike i sve one koji su zainteresovani za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Sajam poljoprivrede u Kragujevcu nudi bogat program – od izložbe mehanizacije i opreme, preko gastronomskih sadržaja, do takmičarskih i kulturnih dešavanja, kao što su viteški turniri, osvajanje rekorda u pripremi kačamaka i nastupi folklornih ansambala. Organizatori posebno ističu da je ovaj događaj značajan ne samo za poljoprivrednike, već i za čitav region, jer podstiče razvoj preduzetništva, očuvanje tradicije i kulturne baštine.
Uz podršku Grada Kragujevca i Ministarstva poljoprivrede, sajam ostaje jedna od najznačajnijih poljoprivrednih manifestacija u Srbiji, simbol agrarne snage Šumadije i dokaz spoja tradicije i savremenih dostignuća.