Energetska tranzicija u Srbiji već je počela, a sve više domaćinstava i preduzeća odlučuje se da postane prozjumer odnosno kupac-proizvođač električne energije. Ovaj model donosi značajne uštede na računima i doprinosi smanjenju zagađenja, ali razvoj prate i ograničenja.
„Model proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe donosi višestruke koristi – decentralizuje
proizvodnju, povećava sigurnost snabdevanja i stabilizuje cene. Građani postaju proizvođači, smanjuju
svoje račune i direktno učestvuju na tržištu energije.“, istakla je doc. dr Jelena Stojković Terzić sa
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i koautorka nove studije o prozjumerima, predstavljene u
podkastu Elektrifikacija 2.0.
Prepreke koje usporavaju razvoj
U razgovoru je naglašeno da razvoj prozjumera u Srbiji otežavaju regulatorni, institucionalni, ekonomski,
društveni i tehnički izazovi. To uključuje neusklađen i restriktivan pravni okvir, komplikovane
administrativne procedure, nedostatak podrške i koordinacije među nadležnim institucijama, visoke
početne troškove i ograničen pristup subvencijama, nisku svest i otpor građana, kao i zastarelu
infrastrukturu i nedovoljnu digitalizaciju sistema.
Iako izazova ima mnogo, oni predstavljaju i priliku da se na brojne načine, korak po korak, unapredi rad
sistema i omogući većem broju građana da se uključe u proizvodnju električne energije za sopstvene
potrebe.
Preporuke iz studije
Studija predlaže da se u narednom periodu uklone administrativne prepreke i ubrza proces priključenja,
kako bi građani lakše postajali prozjumeri. Poseban akcenat je na digitalizaciji kroz centralizovanu
elektronsku platformu, povećanje dozvoljene snage solarnih elektrana, kao i na produženju postojećih
podsticajnih mera poput neto merenja i optimizaciji subvencija.
U narednim godinama neophodna je modernizacija distributivne mreže, uvođenje novih modela za
otkup viškova električne energije i postavljanje pametnih brojila, što bi građanima omogućilo veću
sigurnost i kontrolu.
Dugoročno, preporuke se odnose na razvoj kapaciteta za skladištenje energije, uključivanje prozjumera u balansiranje mreže i osiguravanje da energetska tranzicija bude pravedna – tako da i najugroženiji
građani imaju koristi od novih rešenja.
Energetska tranzicija je već tu
„Glavni cilj studije je bio da vidimo dokle smo stigli – koji su izazovi i koje su dobre strane koje treba da
iskoristimo, ali i da damo konkretne preporuke i mere, kako da povećamo broj prozjumera, a da njihov
razvoj bude održiv i bezbedan za elektroenergetski sistem.“ – naglasila je Jelena Stojković Terzić.
Zaključila je i da je tranzicija već počela, a da je na institucijama, inženjerima, civilnom društvu i
građanima da odluče da li će biti proaktivni i raditi u skladu sa tim ili će, u suprotnom, ostati u zaostatku.
Celu epizodu podkasta „Elektrifikacija 2.0“ možete pogledati na …https://youtu.be/U2hAzEC5vF4
Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u
rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a
podržava Švedska.”