Sezona borovnica je u punom jeku, a s njom i prilika da uživamo u ovim plodovima koji imaju izvanredne hranljive, farmaceutske, dijetetske i tehnološke vrednosti. No, što učiniti kada ih imamo više nego što možemo pojesti odjednom? Pravilno čuvanje ključno je za održavanje njihove svežine i ukusa.
Da bi se što bolje očuvali plodovi borovnice, potrebno je pažljivo rukovati njima tokom berbe, skladištenja, pakovanja, transporta i prodaje. Čuvanje plodova borovnice obavlja se na suvom i hladnom mestu. Za kratkotrajno čuvanje plodova (1 do 3dana) povoljna je temperatura od 12 do 15 oC. Ako razlika između spoljne i unutrašnje temperature iznosi više od 10 oC plodovi postaju vlažni i manje čvrsti.
U rashladnim komorama na temperaturi od 0 do 2 oC i pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95% plodovi borovnice se mogu čuvati 3 do 4 nedelje, sa škartom od 10% po isteku tog perioda. Za duže ćuvanje (4 do 6 nedelja) potrebno je modifikovati atmosferu, odnosno povećati koncentraciju CO2 i smanjiti koncentraciju O2. Odgovarajućom se smatra atmosfera sastavljena od 10-15% CO2 i 3-5% O2, pri temperaturi od 0,5 oC i relativnoj vlažnosti vazduha od 90%.
Tokom čuvanja plodovi borovnice se kvare i usled razvoja gljivica. Najčešće se javlja siva trulež ploda izazvana patogenom Botrytis cinerea, a u manjoj meri su prisutni i drugi patogeni: Alternaria sp., Colletotrichum sp., Gleosporium sp. i Penicillium sp.. Patogeni organizmi prodiru u bobicu najčešće preko ožiljka od peteljke, tako da su bobice kod kojih je taj ožiljak manji otpornije i mogu se duže čuvati.
Ivana Perić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo