U toku je javna rasprava o nacrtu novog Zakona o zaštiti potrošača, kojim ministarstvo trgovine, izmenom člana 4. stav 1, zapravo pokušava da ugasi ovaj Zakon
Iako se ovih dana u javnost plasira priča da novi Zakon donosi nova unapređenja u pravima potrošača, prećutkuje se zapravo najopasnija promena.
Dosadašnji član 4. je glasio da se Zakon primenjuje na odnos trgovaca i potrošača, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje VIŠI NIVO ZAŠTITE POTROŠAČA
To se sada perfidno menja, pa taj deo glasi, da se Zakon primenjuje, osim u slučaju postojanja nekog DRUGOG PROPISA
Dakle, jasno je da taj drugi propis više NE MORA DA OBEZBEDI VIŠI STEPEN ZAŠTITE potrošača, već može i niži. Odnosno, može da obezbedi VIŠI STEPEN ZAŠTITE TRGOVCU
Zašto je ovo opasno
Zato što, prema ovome, svaka jedinica lokalne samouprave može da donese akt niže pravne snage, kojim će da poništi odredbu Zakona. Bukvalno će svaka toplana ili parking servis u različitim gradovima, moći da imaju svoje propise. Ako u Zakonu stoji da je rok za odgovor na reklamaciju 8 dana, lokalne samouprave će doneti svoj propis gde kažu da je kod njih rok za odgovor 6 meseci. I brojni drugi primeri…
Javna rasprava traje do 24. avgusta. Pozivamo sve zainteresovane da se uključe.
Nova garnitura u ministarstvu trgovine, očito je postavljena da uništi prava potrošača, najviše u korist komunalnih preduzeća, ali i krupnih trgovaca, mobilnih i kablovskih operatora…
Šta se dešava kad iz Zakona o zaštiti potrošača uklonimo naglašavanje iz člana 4. stav 1. da će se pri rešavanju iste pravne situacije na potrošača primenjivati posebni propisi (zakoni i podzakonski akti), ali samo ako predviđaju VIŠI STEPEN ZAŠTITE ZA POTROŠAČA od onog koji mu garantuje Zakon o zaštiti potrošača (ZZP)
To znači da se “posebnim propisima” mogu uvesti pravila koja predviđaju NIŽI STEPEN ZAŠTITE za potrošača od onog koji mu garantuje sa evropskim propisima harmonizovan Zakon o zaštiti potrošača (ZZP). Što nije zabranjeno – dozvoljeno je.
Znaju to odlično oni koji su u nacrtu novog zakona promenili član 4. stav 1, jer njegova važeća verzija zabranjuje da se na potrošača primenjuju posebni propisi koji predviđaju niži stepen zaštite za potrošače od onog iz Zakona o zaštiti potrošača.
Isto tako znaju da je navodno loše napisan i sa evropskim propisima navodno neusklađen član 4. ZZP ubačen u njega 2014. na insistiranje profesora Tijerija Burgoanjija, tadašnjeg vođe projektnog tima i glavnog eksperta za pravna pitanja IPA projekta „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji“. Upravo ga je on predložio kako bi zakon, koji se tada praktično nije primenjivao, dobio status “krovnog” zakona koji bi se, da ga citiramo iz medija, primenjivao u principu na sve odnose potrošača i trgovaca, sve ugovore, sve proizvode i sve usluge. (https://www.kamatica.com/novcanik/evo-sta-treba-menjati-u-zakonu-o-zastiti-potrosaca/8202)
Promenama Zakona iz 2014, tj uvođenjem tih novih odredbi, među kojima je i član 4, hvalilo se tada ministarstvo trgovine na “sva usta”. Te promene jesu bile usklađivanje sa evropskim normama, a njih je u potpunosti finansirala EU i na njima su radili evropski stručnjaci. (https://arhiva.mtt.gov.rs/slider/novkovic-uskoro-novi-zakon-o-zastiti-potrosaca/?0=lat)
Ko finansira sadašnje promene ZZP
EU ne. Evropski stručnjaci nisu uključeni. Kakvo je to onda usklađivanje sa EU?
Dalje, “usklađivanje” koje pominju saboteri Tijerijevog rada, nema veze sa onime što oni žele da učine sa ZZP, i što sada i otvoreno priznaju da hoće učine a to je da razvlaste ZZP u korist sektorskih zakona koji već sada daju potrošačima manja prava od onih koja im daje ZZP. To posezanje za “usklađivanjem” je čista manipulacija javnosti, jer norma sa kojom se navodno usklađujemo ne uređuje odnose među propisima na nacionalnom nivou već odnose među različitim evropskim direktivama koje se bave zaštitom potrošača, u okolnostima stalnog unapređivanja potrošačke zaštite a ne unazađivanja, kao što je slučaj u Srbiji.
Zatim, saboteri zakona – koji preko medija i svojih dopisa podrugljivo pominju da nije moguće da se podzakonskim aktom derogira zakon – odlično znaju:
(1) da se problematični propis prvo mora izneti pred predmetima vrlo opterećen Ustavni sud kako bi taj sud ocenio da li propis jeste ili nije neustavan, što je postupak koji traje godinama tokom kojih se osporeni propis po pravilu i dalje primenjuje,
(2) da akt niže pravne snage može imati jaču pravnu snagu od zakona ako sam zakon to predviđa, što je upravo ovde i slučaj i intencija,
(3) da već sada postoje sektorski zakoni koji potrošačima daju manja prava od onih iz ZZP i da su gotovo svi opšti akti lokalnih samouprava na teritorijama Republike Srbije koji regulišu rad komunalnih preduzeća, naročito toplana i vodovoda, neusklađeni sa ZZP, i da je sabotiranje ZZP zapravo bestidno ozakonjivanje takvog stanja – u korist komunalnih preduzeća a na štetu građana,
(4) da je samo Ministarstvo trgovine u nizu kolektivnih sporova protiv vodovoda širom Srbije utvrđivalo da su akti lokalnih samouprava suprotni ZZP na štetu potrošača.
Dakle, pobornici izmena člana 4. ZZP znaju i moraju znati koliku štetu potrošačima čine tom izmenom, i koliku štetu potrošači već trpe zbog postojećeg gaženja ZZP, o čemu je pravnik Efektive Jovan Ristić napisao studiju Nevidljivi zakon, uz analizu kompletnog sistema zakona i sudske prakse koja je, uprkos onome što u ZZP jasno piše, katastrofalno na štetu potrošača u domenu komunalnih usluga, gde se prednost uporno daje Zakonu o komunalnim delatnostima i aktima lokalne samouprave, a ZZP ne samo zanemaruje već potpuno prećutkuje.
Čak i predstavnici ministarstva trgovine PRIZNAJU da će se izmenom člana 4, primenjivati lošiji propisi, na štetu potrošača. Njihove izjave od 14.8.2025. možete pogledati na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=c6mwQTOrPVg
Slede primeri toga kako će na potrošače uticati izmene člana 4. ZZP:
PRIMER JEDAN:
ZZP ne predviđa prekluzivni rok za ulaganje reklamacije.
Važeća Uredba o uslovima isporuke električne energije, međutim, predviđa postojanje takvog roka (8 dana) ali se ne primenjuje jer je jasno suprotna zakonu. Isti takav prekluzivni rok predviđa i npr Odluka o načinu korišćenja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda. Ni ona se ne primenjuje, pod uticajem potrošačkih organizacija. Postoji prekluzivni rok od mesec dana i u Zakonu o elektronskim komunikacijama koja se ne primenjuje na potrošače. Međutim, ako planirana izmena ZZP stupi na snagu, primenjivaće se ovi posebni propisi koji prekluzivnim rokom jasno ograničavaju pravo potrošača da uloži reklamaciju. To će biti u korist pružalaca usluga a jasno na štetu potrošača. Dakle, ko ne uloži reklamaciju na račun u roku koji odredi drugi propis, trajno gubi pravo da se više ikada žali na taj račun.
PRIMER DVA:
Članom 55. ZZP predviđeno je da trgovac mora potrošaču odgovoriti na reklamaciju u pisanom ili elektronskom obliku u roku od osam dana, i da odgovor mora sadržati odluku da li se reklamacija usvaja ili odbija. Ako bi sporna izmena bila usvojena i stupila na snagu, raznim drugim zakonima i podzakonskim aktima vlade i lokalnih samouprava, rok za odgovor mogao bi da bude produžen, moglo bi da se predvidi da odgovor bude u usmenom obliku i da ne sadrži odluku! Raj na zemlji za sve trgovce, pakao za potrošače!
PRIMER TRI:
ZZP predviđa zajednička pravila za sve pružaoce usluga od opšteg ekonomskog interesa, i predviđa da svi ti pružaoci, uključujući komunalna preduzeća, moraju imati zaključene ugovore sa potrošačima. Međutim, komunalna preduzeća a i sudovi uporno primenjuju sa ZZP neusklađeni i odavno derogirani član 13. Zakona o komunalnim delatnostima koji zaključivanje ugovora predviđa samo kao opciju a regulativu pružanja komunalnih usluga prepušta lokalnim samoupravama, koje onda svojim podzakonskim aktima, koji imaju status opštih uslova pružanja usluga, donose pravila suprotna ne samo Zakonuu o zaštiti potrošača već i Zakonu o obligacionim odnosima. Pa se tako na potrošače svaljuje plaćanje nekakvih “pasivnih” i “indirektnih” grejanja kroz zidove, plafone i podove, što nema nikakvo uporište ni u jednom zakonu.
PRIMER ČETIRI:
ZZP ne dopušta plaćanje bez pružene usluge i čak predviđa pravo na raskid ugovora onda kad se usluga od opšteg ekonomskog interesa ne pruža. Član 361a. Zakona o energetici uvodi tzv “fiksni deo” cene grejanja koji se plaća i onda kad potrošač uslugu nema. Dakle, izmenom člana 4. ZZP, primenjuje se propis prema kom toplana može da naplaćuje grejanje, čak i kada uslugu ne isporučuje!
PRIMER PET:
Član 90. ZZP ustanovljava maksimalni obračunski period od mesec dana za izdavanje računa i očitavanje brojila, odnosno merila, kod usluga od opšteg ekonomskog interesa. Višestruko neustavni i nezakoniti član 197a. Zakona o energetici garantuje jednomesečeno očitavanje samo imaocima tzv. “pametnih brojila”, dok za imaoce standardnih brojila ustanovljava diskriminaciona pravila, dakle uvodi NIŽI STEPEN ZAŠTITE time što garantuje očitavanje na svaka tri meseca, uz uvođenje kriterijuma paušalnog odnosno uprosečenog određivanja potrošnje, iako član 90. ZZP predviđa naplatu samo za isporučenu i izmerenu uslugu! Ukoliko planirane izmene stupe na snagu, primat će dobiti član 197a. Zakona o energetici, jasno na štetu potrošača a u korist Elektrodistribucije Srbije, i biće ozakonjeno da potrošači dobijaju netačne račune na osnovu akontacije i odokativog određenja potrošnje što sada nije dozvoljeno.
PRIMER ŠEST:
Prema ZZP postaje se potrošač činom “pribavljanja” robe ili usluge, što znači kupovinom, poklonom, korišćenjem, dok se Zakonom o trgovini potrošač potpuno pogrešno naziva kupcem, pa ispada da se status potrošača isključivo stiče kupovinom. Ako izmenjeni član 4. ZZP počne da se primenjuje, ispuniće se vlažni snovi svih onih trgovaca koji hoće da im potrošač dokaže da je upravo on kupio neku stvar ili pribavio uslugu. Neće biti dovoljno, kao sada, da samo podnese račun ili dokaz o kupovini. Po sadašnjem sistemu, i poklonoprimac može da reklamira robu koju mu je neko predao, jer kupovina robe nije personalizovana, i svako ko ima račun može da reklamira. Sa izmenom člana 4, svaki trgovac će moći da uslovljava potrošača dokazom da je baš on kupac, te da to bude uslov za podnošenje reklamacije!
PRIMER SEDAM:
Odredbe o saobraznosti, predugovornom informisanju, trgovini na daljinu i izvan poslovnih prostorija, nepoštenoj poslovnoj praksi i nepravičnim ugovornim odredbama za sada sadrži samo Zakon o zaštiti potrošača. Ali ako bi bio donet neki sektorski propis koji bi regulisao istu tu materiju na drugi način za određeni sektor – primenjivao bi se taj sektorski propis. Ti propisi, cenimo, ne bi mogli da isključe primenu pomenutih instituta, jer ZZP i dalje sadrži načelnu odredbu o tome da potrošača garantuje minimlna prava. Međutim, ti propisi bi mogli biti drugačiji u odnosu na opšta pravila iz ZZP, na štetu potrošača. Mogli bi biti uvedeni kraći rokovi, drugačije definicije i lošiji standardi zaštite za pojedine oblasti.
Šta će nam onda Zakon o zaštiti potrošača koji sada sadrži zajednička pravila za sve zahvaljujući jednom posvećenom francuskom profesoru i stručnjaku koji je pokušao da spreči upravo ono što saboteri zakona sada perfidno žele da omoguće?
Zar je to usklađivanje sa evropskim normama
Molimo čitaoce ovog teksta, koji shvataju opasnost od izmene člana 4. postojećeg ZZP, da na mejl adresu ministarstva zastita.potrosaca@must.gov.rs i mejl ministarke trgovine kabinet@must.gov.rs, pošalju kratak mejl da se ne slažu sa izmenom člana 4. i da traže zadržavanje postojeće odredbe.
Tekst preuzet sa sajta Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva / efektiva.rs