Analitičari EastFruit-a ukazuju na nagli rast otkupnih cena maline namenjene zamrzavanju u dve najveće izvozne zemlje ovog proizvoda – Ukrajini i Srbiji. Ipak, i pored toga, značajan cenovni jaz između dve države i dalje postoji.
Prema podacima o kretanju cena koje prati EastFruit, zaključno sa 4. julom 2025. godine, otkupne cene za zamrznutu malinu u Ukrajini dostigle su nivo od 85–95 grivni po kilogramu, što je ekvivalent 1,7–1,9 evra. U samo deset dana cene su naglo skočile: minimalna cena porasla je za 70 odsto, maksimalna za 36 odsto, dok je prosečna cena dostigla 92 grivne (1,84 evra), što predstavlja rast od impresivnih 55 odsto. Najveći rast beleži se upravo kod maline nižeg kvaliteta, što sa jedne strane ukazuje na poteškoće u obezbeđivanju sirovine, a sa druge na relativno visoku cenu maline iz takozvane “griz” kategorije.
Nasuprot tome, dinamika kretanja cena u Srbiji pokazuje još izraženije promene. Pre samo desetak dana srpski proizvođači izražavali su veliko nezadovoljstvo otkupnom cenom od 2,6 evra po kilogramu – nivoom koji ukrajinski proizvođači nisu uspeli da dostignu čak ni nakon poslednjeg naglog rasta. Do 4. jula, prosečna otkupna cena u pojedinim delovima Srbije skočila je na neverovatnih 5,20 evra po kilogramu, dok se nacionalni prosek kreće u rasponu od 3,85 do 4 evra. To znači da je cena porasla čak 1,5 do 2 puta. Srpski proizvođači sada zarađuju 2,8 puta više od ukrajinskih kolega.
Portal EastFruit navodi kako „većina otkupljivača u Srbiji poljoprivrednicima isplaćuje samo polovinu ugovorene cene odmah, uz obećanje da će ostatak biti isplaćen do kraja godine, što jasno oslikava nestabilno finansijsko stanje prerađivača maline“, dok se čini da realna situacija na terenu pokazuje nešto drugačije stanje. Naime, po navodima naših čitalaca, dosta njih je dobilo novac „na vagi“.
Situacija na srpskom tržištu sve više podseća na cenovnu paniku što je nedavno gostujući naAgro tv potvrdio i analitičar Dušan Zečević. Maline nema dovoljno – i otkupljivači se utrkuju ko će dati bolje uslove, kao što je Zečević i predvideo.
Ipak, naše evropske kolege su skeptične, pa navode kako se otkupljivačima „crno piše“. Naime, kako oni pišu, kod otkupne cene od 5,2 evra po kilogramu, prerađivači bi morali da prodaju zamrznutu malinu za najmanje 6,7 evra, kako bi pokrili troškove zamrzavanja, selekcije, pakovanja i drugih pratećih rashoda. Vredi istaći da takva cena zamrznute maline do sada nije zabeležena na svetskom tržištu. Čak i ako se uzme prosečna cena od 4 evra, granična cena rentabilnosti kretala bi se oko 5,5 evra, što je nivo koji je ranije viđen, ali je potom usledio ozbiljan pad cena i veliki finansijski problemi u sektoru zamrzavanja voća i bobičastog voća.
Prema rečima Andreja Jarmaka, ekonomiste u Investicionom centru Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ovakav disparitet predstavlja ozbiljan rizik za održivost Srbije kao dugogodišnjeg lidera na globalnom tržištu zamrznute maline.
– Cenovni ciklusi na globalnom tržištu maline ponavljaju se otprilike svakih 4-5 godina i povezani su sa elastičnošću tražnje. Jednostavno rečeno, ako malina postane preskupa, značajan deo njene upotrebe u proizvodnji hrane – poput smutija, jogurta, konditorskih proizvoda, pekarskih artikala i pića – lako se može zameniti drugim voćem. Na primer, i pored rasta cena, smrznuta jagoda i dalje je značajno jeftinija od maline – objašnjava Jarmak.
Dodatno, Jarmak ukazuje i na kretanje kursa evra i dolara.
– Značajan deo srpskog izvoza maline odlazi u zemlje van evrozone, uključujući SAD, Kanadu i druge, gde se transakcije uglavnom obavljaju u američkim dolarima. S obzirom na to da je dolar u poslednje vreme brzo gubio vrednost u odnosu na evro, sada 5,5 evra po kilogramu odgovara 6,5 dolara, a to je samo proizvodna cena, bez troškova isporuke. Prodaja po tako visokim cenama biće izuzetno izazovna – ističe on.
Zbog svega navedenog postoji realan rizik da bi ubrzan rast cena zamrznute maline mogao da pređe u pad već početkom januara 2026. godine, nakon što proizvođači hrane definišu recepte za nove proizvode. U tom scenariju, evropski portal koji se bavi analizom tržišta voća i povrća, predviđa da srpski proizvođači možda neće moći da naplate preostalu polovinu ugovorene cene ukoliko prerađivači budu prisiljeni da prodaju ispod cene koštanja. Sa druge strane, ukrajinski prerađivači će verovatno ostati konkurentni na svetskom tržištu čak i ako cene sirovine, koja u većim količinama stiže u pogone u drugoj polovini avgusta, dodatno porastu.
Treba napomenuti da tržište maline u Srbiji gotovo u potpunosti zavisi od letnjih sorti, dok se u Ukrajini akcenat stavlja na stalnorađajuće maline, pri čemu letnje sorte učestvuju sa svega oko 20 odsto u ukupnoj sirovinskoj bazi i uglavnom se svrstavaju u niže cenovne kategorije. Stručnjaci ne isključuju mogućnost da bi cene stalnorađajućih sorti u Ukrajini mogle da dostignu 100–120 grivni (2–2,4 evra po kilogramu), što bi i dalje bilo znatno konkurentnije u odnosu na 4–5,2 evra koliko se obećava srpskim proizvođačima.
Ipak, Ukrajinu i dalje opterećuju izazovi u berbi i preradi stalnorađajućih sorti – od vremenskih nepogoda, preko rata, do drugih nepredvidivih faktora.
Za sada je jedno sigurno: Srbija se suočava sa nestašicom maline, Ukrajina tek ulazi u glavni deo sezone prerade, a globalne cene zamrznute maline nastavljaju da rastu. S.C. Izvor: AgroTV East Fruit