Prema statističkim podacima, Srbija svake godine izgubi oko 25.000 hektara obradivih površina, te je logično da dolazi do konstantnog rasta cene zemljišta.
Ako na to dodamo činjenicu da broj stanovnika na planeti raste, a površina obradivog zemljišta se smanjuje, onda možemo zaključiti da je zemlja strogo limitiran resurs.
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji pre samo dve godine iznosila je oko 12.000 evra po hektaru, dok je danas ta cifra gotovo udvostručena. Razlog je svakako smanjenje obradivih površina, kao i povećana tražnja za istim.
Kada poljoprivrednik kupuje zemlju, to predstavlja ozbiljnu investiciju dok je arenda zapravo čist trošak, poručuje Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Do nedavno su najniže cene poljoprivrednog zemljišta bile u Hrvatskoj, gde se hektar u proseku kupovao za oko 4.500 evra, dok je prosečna cena u Srbiji već oko 18.000 evra za hektar.