Zasadi jabučasih i koštičavih voćnih vrsta se nalaze u fazi mirovanja. U toku je zimsko orezivanje voća.U toku je zimska rezidba voća uz koju je preporuka da se sprovedu sanitarne mere kontrole štetnih organizama i ukloni infektivni potencijal patogena iz voćnjaka! Promena klimatskih ali i nedostatak radne snage, jer se rezidba u našim uslovima još uvek obavlja ručno, uslovila je pomeranje rokova ovog važnog posla.
Kada je pravo vreme za rezidbu voćaka zavisi od starosti i stanja voćki i šta želite da postignete. Ukoliko je vaš voćnjak mlad i želite da voćke brže rastu, treba da ih orežete u kasnu zimu, čime ćete podstaći snažniji rast.Ukoliko su krošnje postale preguste i previsoke, i ne možete lako da ih oberete treba razmisliti o orezivanju u rano proleće.Postoje i drugi faktori koje treba uzeti u obzir prilikom razmatranja kada je najbolje vreme za orezivanje voćki. Kasna zima je, međutim, odlično vreme za orezivanja voćaka, jer možete biti sigurni da je proleće blizu i da će vaše drvo uskoro moći da zaceli rane.
Zimskom rezidbom mladih voćaka uklanjaju se jednogodišnje mladice pri vrhu kosturnih grana, proređuju se mladice i uklanjaju neke jače suvišne grane koje imaju nepoželjan položaj.Za svaku pojedinačnu voćnu vrstu specifičan je način orezivanja u zavisnosti od položaja i mesta rodnih pupoljka, te orezivanje treba da obavi stručno lice, mada je u narodu poznata i izreka “orezivanje bolje ikakvo, nego nikakvo”.
Orezivanje voća je redovna pomotehnička mera koja uključuje veliki broj voćarskih tehnika i metoda, koje se koriste na plodonosnim stabalima koštičavih i jabučastih vrsta voća za kontrolu rasta, uklanjanje polomljenih, osušenih ili obolelih grana i grančica, a istovremeno u funkciji stimulaciju kretanja cvetnih i lisnih pupoljaka.
Osnovni cilj orezivanja voćaka je dobijanje kvalitetnog roda voća, odnosno postizanje pravilnog odnosa između vegetativnih i rodnih (generativnih) pupoljaka, kako bi se uspostavila ravnoteža između rasta i rodnosti.Najčešće korišćene tehnike orezivanja su proređivanje i prekraćivanje. Proređivanjem se uklanja višak izdanaka i povećava se rodnost, dok se prekraćivanjem skraćuju izdanci, kako bi se biljka razgranala na određenoj visini.
Pravilan rez uvek je ukošen u odnosu na pupoljak i oko 1 cm iznad samog pupoljaka. Pri orezivanju treba paziti da se ne reže ukoso prema pupoljku. Veći rezovi (širi od 1cm) se premazuju kalemarskim voskom kako bi se zatvorila “otvorena vrata” kroz koja mogu prodreti brojni štetni mikroorganizmi i insekti.
Nakon orezivanja, orezane grane i grančice treba izneti iz zasada i spaliti
Na granama i grančicama, u naborima kore i oko puopljka često prezimljuju organi za pojedinih štetnih mikroorganizama, kao i stadijumi za prezimljavanje nekih štetnih insekata te se orezivanjem otklanja infektivni potencijal. Pregledom zasada voća uočen je veliki broj: mumificiranih plodova, obolelih i sasušenih grana, rak rana i grana sa prisutnim simptomima oboljenja bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia a mylovora).
Od velikog je značaja, da se u toku rezidbe, uklone svi oboleli delovi i na taj način smanji infektivni potencijal mnogih patogena među kojima su: prouzrokovač sušenja cvetova, grana i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), prouzrokovača bakterioznih oboljenja koštičavog voća (Pseudomonas syringae), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) i dr. Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti i van zasada uništiti sve obolele biljne delove.
Kada se uklanjaju oboleli delovi, prilikom svakog reza potrebno je vršiti dezinfekciju alata alkoholom, varikinom ili nekim preparatom na bazi hlora.
U zasadima jabuke i višnje gde je moguće, predlaže se sakupljanje i spaljivanje opalog lišća, ili ga tretirati sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala njegova razgradnja, a time smanjio potencijal prezimljujućih gljiva proiuzrokovača bolesti na voću.Sanitarne mere se sprovode po suvom vremenu i u najtoplijem delu dana!
Takođe, redovno treba proveravati prisustvo aktivnih rupa od poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Mycrotis alvaris). Prag štetnosti za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa po ha, a za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa po ha. Ukoliko je brojnost glodara iznad praga štetnosti preporučuje se primena gotovih mamaka. Prilokom primene rodenticida, rupe treba obavezno zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači.
Voćke se orezuju od jeseni (nakon završetka vegetacije), zimi i do početka proleća, dok je stablo u mirovanju. Letnje orezivanje, takozvano korektivno, obavlja se početkom leta, da bi se postigli što kvalitetniji, obojeniji plodovi i rasteretila voćka te omogućila dobra provetrenost krune.
