Ko su bile abadžije, šta su radile bojadžije i druge zanatlije i da li je lakše plesti ili presti, saznali su polaznici radionice „Vretenom ispredene priče” koja je održana 15. i 16. januara u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis”.
Većina dece se po prvi put susrela sa iglama, preslicom i vretenom, kao i zanimljivim pesmama i pričama uz koje su nekada nastajali predmeti za pokućstvo, vuneni prekrivači, ćilimi i delovi narodne nošnje. A kada su udružili klot i frket u pokušaju da savladaju osnovne tehnike predenja i pletenja, radioničarima je postalo jasno da je zimski raspust mnogo ispunjeniji i lepši kada se provodi u Biblioteci. U saradnji sa Udruženjem žena „Evgenija” iz Ježevice, učesnicima su predstavljeni brojni stari zanati i to da odevni predmeti postaju draži kada ih naprave svojom rukom.
Najpre im je Nataša Vujašević (predsednica Udruženja) ukratko predstavila lik i delo carice Milice, po čijem je monaškom imenu Evgenija Udruženje i dobilo ime. Kroz kratak film otkrivene su razlike između mobe i prela i koji su zanati obeležili vreme kada su ljudi svojim rukama stvari proizvodili i popravljali. Dok su muškarci bili grnčari, stolari, kazandžije, časovničari, opančari, tabadžije itd. devojke i žene bavile su se vezom, pletenjem i tkanjem.
Prema rečima učesnika radionice, najzanimljivije im je bilo saznanje da za ženski ručni rad nisu postojale nikakve mustre i šabloni i da je svaki šal, jelek i opasač ukrašen zlatovezom i raznovrsnim detaljima, zapravo unikatni odevni komad i malo umetničko delo. Potom su i učenici uz pomoć Petrije Gligić, Rade Kalajdžić i Danijele Munitlaković (članova Udruženja) odmotali klupko i vrednim rukama započeli svoja pletiva.
Kroz zanimljiva predanja i umotvorine koje su neizostavno pratile izradu rukotvorina, bibliotekari Milica Domanović i Nevena Adžemović ukazali su da je cilj ovakvih aktivnosti da se kulturno blago sačuva od zaborava i prenese narednim generacijama.
