Učenici trećeg, četvrtog, šestog i sedmog razreda OŠ „Petar Nikolić” iz Samaila su za nastavno i nenastavno osoblje, kao i za drugarice i drugare iz škole, izveli program „Slava im i hvala” posvećen samailskim krajputašima. On je finale rada do kog su učenici sedmog razreda došli istraživanjem na terenu ispred crkve u Samailima gde se i nalaze krajputaši. Oni su, uz stručno vođstvo nastavnice istorije Zorice Šćepanović, popisali dvadeset i četiri imena sa spomenika.
Krajputaši se pojavljuju krajem 19. veka, ali su najbrojniji posle Prvog svetskog rata. Postavljale su ih porodice ratnika koji su poginuli daleko od svojih kuća i kojima se ne zna mesto gde su sahranjeni. Građeni su pored puteva i bili su mesta gde su se okupljale porodice da bi zapalile sveće i odale počast. Postavljaju se protiv zaborava i radi podsećanja svih stanovnika sela i slučajnih prolaznika o prerano prekinutim životima.
Galerija krajputaša u Samailama je formirana posle Drugog svetskog rata od spomenika borcima koji su bili iz Samaila, Bukovice i Mrsaća. Spomenici su tada premešteni iz okolnih sela i formirana je galerija ispred seoske crkve. Sastoji se od trideset i dva spomenika koji su veoma značajni za naše kulturno nasleđe. Spomenici su od kamena zrnaste strukture, svaki je poseban i govori o životu jednog borca sa biografskim i emotivnim podacima.
Učenici su, u ime svih ratnika čiji se grob ne zna, ovaj program posvetili nezaboravu na ove vredne spomenike u svom selu i na ljude koji su nam preci. Naučili su da pevaju pesmu „Tamo daleko”, „Kreće se lađa francuska” i recitovali pesmu Milutina Bojića „Plava grobnica”. Takođe, upoznali su se sa poreklom ovih pesama.
„Tamo daleko” je srpska tradicionalna pesma koja je komponovana na grčkom ostrvu Krf 1916. godine u znak sećanja na povlačenje srpske vojske kroz Albaniju. Pesma je bila veoma popularna i čak je izvedena na violini tokom sahrane Nikole Tesle 10. januara 1943. godine kao njegova poslednja želja.
„Plava grobnica” je naziv koji se koristi za more naspram jugoistočne obale ostrva Krfa u koje su tokom Prvog svetskog rata spuštani preminuli srpski vojnici kada na ostrvu Vidu više nije bilo mesta za sahranjivanje.
Pesnik Milutin Bojić je bio učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Umro je 1917. godine, sa samo dvadeset i šest godina u solunskoj bolnici, od tuberkuloze. „Plava grobnica” je jedna od najpoznatijih pesama Milutina Bojića.
„Kreće se lađa francuska” je poznata pesma sa Solunskog fronta, “tugovanka”. Autor pesme je pukovnik Branislav Milosavljević.
Program „Slava im i hvala” je završen zaključkom da je lokalna kultura sećanja važan aspekt za identitet zajednice i da prenosi kolektivno sećanje sa generacije na generaciju i oblikuje nam budućnost. Zato, zastanite ponekad kraj naših krajputaša. „Slava im i hvala”. Zorica Šćepanović