Tržište svinjskog mesa u prethodnim godinama suočilo se s brojnim izazovima, uključujući nestabilne cene, bolesti i promene u tržišnim uslovima. Ovi faktori značajno su oslabili interesovanje domaćih proizvođača za uzgoj svinja.
Slična situacija je prisutna i u Evropi, gde dolazi do pada broja svinja iz raznih razloga, uključujući negativan uticaj proizvodnje na klimatske promene. Međutim, svinjsko meso ostaje jedan od najvažnijih izvora proteina za potrošače širom sveta, a njegova proizvodnja ključna je za stabilnost svake ekonomije.
Savremena genetika postaje sve značajnija u svinjarstvu s ciljem stvaranja rentabilnih svinja dobrih proizvodnih karakteristika, uz što manji uticaj na životnu sredinu. U tom kontekstu, globalna kompanija PIC, sa sedištem u Severnoj Americi, igra vodeću ulogu. Nedavno je njihov regionalni direktor za Evropu, Džek Kin, boravio u Srbiji i tom prilikom izneo pozitivne ocene o potencijalu srpskog svinjarstva u eksluzivnom intervjuju za list „Poljoprivrednik“. Prema njegovim rečima, sektor svinjarstva u Srbiji ima dovoljan broj krmača i značajan potencijal za dalji razvoj i unapređenje, kao i mogućnosti za saradnju sa kompanijom PIC, jednim od najvažnijih svetskih igrača u ovoj industriji.
PIC se bavi genetskim unapređenjem svinja i poseduje sopstvene uzgojne linije. Kompanija se fokusira na selekciju osobina koje su tražene na tržištu širom sveta, pri čemu se posebna pažnja posvećuje reproduktivnim i završnim performansama krmača, jer njihov doprinos u proizvodnom procesu iznosi čak 50 odsto. Takođe, na muškoj strani kompanija radi na unapređenju karakteristika poput konverzije hrane, prirasta i osobina mesa. Da bi postigli željene rezultate, koriste najsavremenije alate, uključujući genomsku selekciju i digitalne alate za jačanje nogu životinja.
Velika snaga PIC-a, prema Kinu, leži u ogromnom broju životinja s kojima svakodnevno rade, jer genetika u osnovi predstavlja statistiku – što više podataka prikupe, veća je verovatnoća da će ostvariti genetski napredak kojem teže. PIC posluje na gotovo svim razvijenim svinjarskim tržištima, uključujući SAD, Kanadu, Južnu Ameriku, Evropu, Kinu, i prilagođava svoje proizvode specifičnim zahtevima tržišta. Zahtevi variraju od države do države, pa kompanija nudi različite linije svinja, omogućavajući proizvođačima da biraju životinje koje im donose najveći profit.
PIC je takođe postigao veliki uspeh u borbi protiv virusa PRRS, bolesti koja izaziva ogromne troškove stočarima širom sveta. Kompanija je proizvela svinje koje su otporne na ovaj virus i trenutno čeka odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Očekuje se da će sledeće godine ove životinje moći da se plasiraju na tržište, što bi moglo da donese revoluciju u svinjarskoj proizvodnji. Paralelno s tim, PIC radi na umnožavanju populacije rezistentnih svinja, pripremajući se za trenutak kada će proizvodnja biti odobrena.
Uz to, svinje koje PIC proizvodi emituju 7,7 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte u poređenju s konkurencijom, što je značajan podatak u eri klimatskih promena. Ova karakteristika pruža prednost kompaniji na tržištima koja su se obavezala da postignu karbonsku neutralnost.
Kada je reč o budućnosti svinjarstva, Kin smatra da, i pored pada broja svinja u Evropi (osim u Španiji), proizvodnja svinjskog mesa ostaje velika i ima ključnu ulogu u globalnom snabdevanju proteinima. Smatra da je pitanje razvoja svinjarstva u pojedinim državama i političko, jer mnoge zemlje, poput Srbije, uvoze meso i životinje koje bi mogle same da proizvedu. Kina, koja je najveći svetski proizvođač svinja, suočava se s velikim problemima zbog afričke kuge svinja. Istovremeno, pojavljuju se nova tržišta, poput Indije, gde raste potražnja za svinjskim mesom, kao i afričkih zemalja, posebno podsaharske Afrike, gde je svinjarstvo sve popularnije.
Ekonomičnost svinjske proizvodnje zavisi od stabilnosti tržišta, a rentabilnost je veća na velikim farmama gde su troškovi manji. Međutim, postoji i veliki broj proizvođača koji se bave proizvodnjom u specijalizovanim nišama, fokusirajući se na proizvodnju delikatesa koje prodaju po višim cenama, čime ostvaruju zaradu.
Džek Kin je istakao da način plaćanja proizvođačima svinja varira od države do države. U Velikoj Britaniji, na primer, svinje se plaćaju prema težini zaklane životinje, a cena se određuje merenjem debljine leđne slanine na nekoliko mesta. Iako PIC trenutno ne posluje na srpskom tržištu, Kin se nada da će se to promeniti u budućnosti i da će kompanija naći odgovarajućeg partnera. Iako konkurencija već posluje u Srbiji, on smatra da proizvođači treba da imaju izbor i da svinjarstvo ima svetlu budućnost, posebno u svetlu aktuelnih globalnih promena. Aleksandra Milić, Poljoprivrednik