Danas 15. oktobra obeležavamo Međunarodni dan žena na selu kojim slavimo njihovu snagu, potencijal i važnu ulogu za održivi razvoj sela. Ovaj važan dan ustanovljen je na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 15. oktobra 1995. godine, kada se i Srbija obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
U Srbiji su žene u ruralnim područjima najprogresivnija, ali i jedna od najzapostavljenijih grupa u zemlji. Žene na selu imaju ideje, snagu i značajnu ulogu u zajednici, ali potrebna im je veća podrška institucija, porodice i podrška drugih žena kako bi ostvarile svoj potencijal.
U Srbiji žene čine oko 60 odsto radne snage na selu. One su kičma opstanka celih porodica. Međunarodni dan žena na selu prilika je da im se oda priznanje za doprinos u svemu što rade, ali i da se ukaže na probleme i izazove sa kojima se suočavaju. Većina i ne zna za mnogobrojne programe države, lokalnih i međunarodnih fondova, kojima bi mogle da poprave i ekonomski i društveni položaj. Bolja informisanost, obuke, udruživanje, ključni su za njih.
Rade isto kao njihove majke. Od jutra do “sutra”. Sve se od njih očekuje, a taj rad je nevidljiv i neplaćen. Počinju u šest ujutru, završavaju u ponoć.Kao i Branka, većina žena u Srbiji “drži” domaćinstvo na svojim plećima. Nemaju penziono, neretko ni zdravstveno osiguranje. Samo tri odsto koristilo je neku vrstu subvencija.
Dok starije žene, mahom nemaju vremena, istraživanja pokazuju, da oko 50 odsto, mlađih žena sa sela želi da učestvuje u programima i obukama koji bi ih ekonomski osnažili.Rado bi pokrenule sopstveni posao. Ekonomsko osnaživanje žena na selu pomažu lokalne samouprave i država, kroz lokalne i nacionalne programe. Posebne pogodnosti za žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava, koji polako raste. Sada ih je u Srbiji oko 30 odsto.
“Preko naše uprave za agrarna plaćanja žene, takođe, mogu da konkurišu pod istim uslovima kao muški nosioci. Čak imamo princip pozitivne diskriminacije da preko mera nacionalnog programa one dobijaju dodatne bodove”, kaže Livija Pavićević iz Ministarstvo poljoprivrede.
Sve više žena pokreće mini proizvodnje prerade ali odlučuju da svoja gazdinstva stave u službu seoskog turizma, gdesve što proizvedu mogu plasirati gostima na trpezi ili prodaju.
Da biste znali šta je raj na zemlji i zadovoljstvo u duši, morali biste da posetite ,,Etno domaćinstvo Šekler,, na Rudnu u kome jedna žena Milijana duže od tri decenije radi na tome da njeni gosti zaista budu zadovoljni, od znanih i neznaih, od ambasadora iz zemalja širom sveta pa do onih koji i nemaju novaca za luksuz. I pored nanizanih godina i dalje prepuna energije, vedrog duha i iskrenog osmeha za svakog gosta.Njena priča je počela davno, sasvim slučajno, ali je uz pomoć cele porodice uspela da ,,njeno Rudno,, procveta
,, Tu sam rođena, tu sam se udala i tu sam ostala. Nikada i nisam htela da odem odavde .Od 1986. godine se bavim ovim poslom. Imali sam samo ovu porodičnu kućicu i polako krenuli i to slučajno. Kad je jedna gospođa iz SUP-a iz Beograda sa našom rođakom svratila na kafu. Našli me u bašti, ja kopala, odmah ostavim sve, dok smo pile kafu, pristavim ručak, sedele smo, ručale, sve polako i kad su pošle, ona mene odvaja i kaže: “Vi se meni, Milijana, kao čovek sviđate, a sviđa mi se i mesto. Da li biste hteli da me primite sa porodicom na nekoliko dana, da platim i sve kako treba”? Rekla sam joj: “Zašto da ne”. I tako smo krenuli. I danas se samo preporukom dolazi kod mene. A žao mi je mojih gostiju koji dolaze možda po 15, 20 godina, a kad me zovne, navikli da ima mesta, a nema, mnogo mi bude žao što ne mogu da ih primim. Ali, često goste šaljem u komšiluk, postajemo prijatelji i to mnogo znači svima nama,, počinje priču naša Milijana, začetnik seoskog turizma u Rudnu, a možda i u čitavoj Srbiji
U jednoj zajednici, vođeni istim motivima i ciljevima, žive i rade, Milijana i Bogoljub Bole Šekler, njihova dva sina, Boris i Dragoljub sa Dragicom i Jelenom, svojim suprugama. U sastavu etno domaćinstva Šekler, nalazi se etno restoran “Beli bagrem”, sobe i 6 brvnara kapaciteta 30 ležaja. Njeni bungalovi, stare drvene kućice, razigrane su po širokoj livadi,ispred svake divno cveće i drvene ležaljke. Za decu raznoliki sardžaji od kućica, tobodana, ljuljaški, bazena onih letnjih pa do ,,drvenih sauna buraddi,, za zimu. U kućicama internet, kupatilo, udobni kreveti, posteljina, tkanice, vezeni čaršavi, šta ko voli.
Četrdesetak je programa i pravilnika kojima samo ministarstvo poljoprivrede podstiče žene na selu da rade i poboljšaju ekonomski položaj. Od nedavno, pridružilo se i ministarstvo privrede sa 30 miliona dinara bespovratnih sredstva za preduzetnice koje proizvode hranu. Grad Kraljevo kroz program podrške takođe bodovnom listom žene na selu kotiraju više na rang listi za dobijanje sredstava iz lokalne kase. S.C.