U poslednje vreme sve je izraženiji pritisak na državne institucije da jasno definišu razliku između profesionalnih poljoprivrednika i onih koji se samo fiktivno bave poljoprivredom, a koriste državne subvencije.
Već godinama brojna udruženja poljoprivrednika, ali i sami poljoprivrednici, od nadležnih državnih organa traže da se povuče jasna linija razgraničenja i napravi razlika između onih koji se profesionalno bave poljoprivredom i takozvanih fiktivnih poljoprivrednika (hobista), koji time što (ne)poseduju zemlju ili je daju u zakup stiču pravo na subvencije koje daje država. Dugo se na tome ništa nije radilo, ali nadležni državni organi su očito rešili da po tom pitanju okrenu list. Tim povodom, nedavno se oglasio i rpremijer Miloš Vučević.
On je istakao da Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa IT kancelarijom i eUpravom, pomoću savremenih tehnologija, rade na tome da se tačno utvrdi za šta i kome se daju subvencije koje prvenstveno treba da idu na adresu onih koji se suštinski bave poljoprivredom, a ne onima koji hoće „hleb bez motike”. Posebno što su poslednjih godina izdvajanja za agrar iz budžeta izdašnija, a subvencije sve veće i privlačnije za poljoprivrednike. Na državnom, pa čak ni na lokalnom nivou, ne postoji tačna evidencija ko sve i pod kojim uslovima obrađuje zemlju. Još manje se zna da li su to pravi poljoprivrednici, koji žive od prihoda koji ostvare od zemlje, ili (ne)poznati hobisti.
Ne poseduju svoju mehanizaciju i ne plaćaju zaposlene radnike, već iznajmljuju profesionalce da obrađuju zemlju i vode računa o zaštiti useva. Na njivama se, po nepisanom pravilu, pojavljuju tek kada treba skinuti rod i što bolje ga unovčiti. Povezani su sa raznoraznim interesnim grupama i otkupljivačima, pa im to ne predstavlja veliki problem kao malim i najčešće neudruženim poljoprivrednicima. Pojačane inspektorske kontrole u poslednjih godinu dana dovele su do otkrivanja nemalog broja nazovi poljoprivrednika, koji su oštetili državu za desetine miliona dinara. Optuženi su, što se utvrdilo, lažno prikazivali šume kao oranice i lažirali fakture i račune o kupovini traktora i mašina, ne bi li od države dobili novac.
Zloupotreba je bilo i sa plastenicima i sistemima za navodnjavanje, a dešavalo se da su inspektori u pojedinim okruzima, u više od pedeset odsto slučajeva, otkrivali nenamensko trošenje novca namenjenog subvencijama. Poslednji popis poljoprivrede iz 2023. godine, po prvim procenama, nedvosmisleno ukazuje na to da je broj postojećih gazdinstava daleko veći od prijavljenih na eAgraru (330.000). Iako je sistem prisutan u životima poljoprivrednika već drugu godinu, čini se da ima podosta onih koji još uvek postoje samo fiktivno i na svakojake načine pokušavaju da se domognu subvencija namenjenih pravim poljoprivrednicima.
Stoga, uspostavljanje digitalizovanog registra poljoprivrednih gazdinstava, eAgrara, kao što se i pokazalo, nije nimalo lak i jednostavan posao. I dalje ima problema i nejasnoća, jer dosta toga još nije digitalizovano i ne može da se uradi onlajn, ali je najvažnije da platforma postoji i nadograđuje se. Mnogo faktora, pre svega zakonskih i imovinsko-pravnih, utiče na kompleksnost ove tematike i prepoznavanje pravih od lažnih poljoprivrednika.
Pred nadležnim državnim organima, pre svega Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, stoji nimalo lak posao. Uz već iskazanu spremnost za nastavak uspešno započete implementacije eAgrara, test odlučnosti da se razdvoje pravi od lažnih poljoprivrednika videće se već sa najavljenim izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, na kojima se upravo radi, ali i projekciji agrarnog budžeta za 2025. godinu. Autor Kosta Rajević / Poljoprivrednik