Smatra se da spanać potiče iz Persije, a da je u Evropu prenet od strane Arapa još u XI veku. Spanać je veoma cenjen, jer je jedna od najvrednijih povrtarskih kultura u nutritivnom smislu, sa bogatim hemijskim sastavom, bogat belančevinama, mineralnim solima, vitaminima C, B1, K, E…
Spanać je biljka hladnog podneblja koja nije zahtevna za uzgoj. Optimalna temperatura za rast i razvoj kreće se od 12-15 ˚C. Traži dosta vlage u toku vegetacije, zbog čega se preporučuje zalivanje na svakih 10-15 dana, a da bi se obezbedilo nesmetano klijanje i kvalitetno nicanje, potrebno je nakon setve da se zemlja dobro zalije. Pri povoljnim uslovima spanać niče za 6-8 dana, a ako je zemljište suvo za 14-20 dana.
Za uspešno gajenje spanać traži srednje teška zemljišta, lako propustljiva za vodu , strukturna i posebno plodna, pH vrednosti od 6,5-7, a površine južne ekspozicije. Obrada zemljišta se radi neposredno posle skidanja predkulture, a neophodna je duboka i kvalitetna obrada zemljišta, jer dobro pripremljen setveni sloj omogućiće dobro klijanje i nicanje.
Spanać se najčešće đubri sa 80-100 kg azotnih, fosfornih i kalijumovih hraniva. Azotno hranivo se unosi pre setve, a preporučuje se upotreba 100-150 kg/ha amonijačnog azota.
Spanać se proizvodi direktnom setvom semena, a rokovi setve zavise od cilja proizvodnje. U zavisnosti od vremena setve, razlikuje se prolećna, jesenja i ozima proizvodnja. Međuredni razmak 20-30 cm, dubina 3-4 cm, a potrebno je 20-25 kg/ha semena za setvu. Posle setve potrebno povaljati površinu.
Berba se obavlja kada biljka oformi 5-6 listova i to ručno, rezanjem ili čupanjem biljke. Prinos spanaća je 10-25 t/ha. Jovana Knežević, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo