Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović razgovarao je sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom o mogućnostima za uspostavljanje poljoprivredne komore Srbije. Tim povodom tekst piše: Branislav Gulan
Na sastanku je istaknuto da se ukazala potreba da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da na jednom mestu iskažu svoje ideje, dobiju neophodne informacije i uputstva, kao i da razmene iskustva, saopštila je Vlada Srbije. Tokom sastanka razmotreni su i primeri dobre prakse zemalja članica Evropske unije u kojima su već obrazovane poljoprivredne komore, i istaknuto je da bi poljoprivredna komora Srbije okupljala poljoprivredne proizvođače iz različitih oblasti poljoprivrede i da bi njihovi predstavnici mogli učestvovati u razgovorima sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima. Martinović je naveo da bi glavni zadatak ove komore bio da bude spona između PKS i Ministarstva, kao i da aktivno sarađuje sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi. – Svakodnevno se susrećemo sa mnogobrojnim zahtevima poljoprivrednika. Mnogi zahtevi su već ispunjeni, neki su u razmatranju i tek treba da budu realizovani. Zbog toga bi uloga poljoprivredne komore bila da prikuplja, sortira, a potom zahteve svojih članova dostavi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – rekao je on.
To sve da, ali, ste zaboravili da već u Beogradu postoji takva komora!
Podsećamo da je jedan od najvećih problema proizvođača dug Penzionog fonda za poljoprivredu, koji je premašio iznos od 1,5 milijardi evra. „Srbija centar“, reagujući na inicijativu za osnivanje poljoprivredne komore, kaže da bi članovi Poljoprivredno šumarske komore Srbije trebalo bi da budu sva registrovana poljoprivredna gazdinstva. Predstavnici bi se birali na nivou okruga, a u okviru okruga pod komore bi se organizovale na nivou opštine. Napominju da PKS već ima Odeljenje za poljoprivredu, ali, s obzirom da oni rade samo u interesu veletrgovaca, velikih proizvođača i prerađivača. Ministarstvo čini sve da stavi pod kontrolu bilo kakvo pozitivno delovanje poljoprivrednika koji ukazuju na niz propusta, korupciju, nerad i nedisciplinu u svakom segmentu rada ministarstva. „Srbija centar“ jeste za osnivanje Poljoprivredne komore, ali će se suprotstaviti svakom pokušaju da ona bude spona vladajuće klike sa podobnim udruženjima i pojedinačnim poljoprivrednim proizvođačima, sa podobnim SNS poslušnicima bez znanja, zvanja i interesovanja na njenom čelu.
Ali, šta će im Poljoprivredna komora kada ona postoji u Beogradu. Pomagao mu je i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca. Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a priključila su se i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Ona se nije ugasila, ali je nema u javnosti!
Kako se može videti na APR-u, Agrarna komora Beograda registrovana je u opštini Čukarica, na adresi Petra Martinovića 21.
Predstavnici Privredne komore Srbije iskazali su spremnost da, nakon analiziranja i sagledavanja prilika, aktivno učestvuju u formiranju svih neophodnih radnih tela, pruže punu podršku u uspostavljanju te komore i obezbede svu infrastrukturu neophodnu za njeno funkcionisanje. Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla željenoj brojci od željenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!
Neznanje se prenosi
Slična vest bila je u javnosti i pred kraj 2023. godine. Samo su tada bili drugi učesnici. Nezanje u ovoj oblasti prenosi se s jedne na drugu vlast. Ovo je najbolji dokaz. Neznanje je poakzano i pre nekolio godina, uz isticanje osnivanja paorske komore.Došlo je do promene ljudi u istoj vladajućoj partiji i neznanje se ponovilo. Ni su znali oni pre, niti znaju ovi sad da postoji u Beogradu agarna komora! Pred kraj prošle godine na sastanku se oglasila tadašnja premijerka: Na sastanku, premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić, ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković i njihovih saradnika, sa proizvođačima hrane Srbije, iz više udruženja (26. decembra 2023. godine) na kome je najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, razgovaralo se, i o tome, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu. Odnosno, kako bi paorska, odnosno poljoprivredna komora, bila jedna vrsta seljačke straže. Tu je pokazana dobra volja vlasti. da se pomogne agrarna oblast, za koju su i ovaj put pokazali – neznanje! Autor ovih redova i tad je neznalice upozorio da agrarna poljoprivredna komora postoji u Beogradu, u blizini Vlade. Ne čekajući da im to uradi vlasti, osnovali su je i registrovali sami poljoprivrednici. To su Nenad Majić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca, pre oko osam godina.
Zemlja Srbija je davno, 1937. godine takođe prvi put osnovala poljoprivrednu komoru, sad daleke 1937. godine. Dakle, pre nego što su se ove sadašnje vlasti setiel da pokažu dobru volju i pomoignu uništeni agrar, to je urađeno davne 1937. godine ipšre nepuinih osam godinja, kad asu to uradili danas živi seljaci. Dakle, seljaci su bili napredniji od vlasti pre devet decenija, ali su to dokazali i ovim sadašnjim, pre nepunu deceniju!
Kada kažemo da vlast možda ima dobru volju da pomogne, ali ne zna to da čini, je agrarni budžet od 119 milijardi dinara za 2024. godinu, koji će čak premašiti i zakoskih pet odsto od ukupnog budžeta Srbije! Valjana suma, ali ako se dobro rasporedi i iskoristi!
Pitanje je ipak zašto vlast tako malo zna o poslu kojim se bavi? To su dokazali i u razgovorima sa proizvođačima hrane. Neuspešno! Najčešće u prostorijama vlade Srbije, a jednom i u Kisaču. Zašto nepotrebno osnivaju još jednu instituciju, koja već postoji?! Jer, da su znali, da ona postoji, onda je trebalo samo unaprediti njen rad! A to znači da vlast postojećoj seljačkoj komori pomogne sa umnim kadrovima i da ih upute u nju, da rade sa proizvođačima hrane! Poznavaoce prilika u agraru mora da čudi ovako nizak nivo znanja kreatora i ljudi koji vode agrarnu politiku u Srbiji!
Ali, ako se ovo zna, onda je i jasno zašto ovih godina umesto rasta, proizvodnje imamo pad! Odnosno, za protekle tri i po decenije agrara Srbije do pojave korone imao skroman rast od samo 0,45 odsto! Onda nije čudno da predstavnici ministarstva poljoprivrede na jednom sastanku nedavno održanom u Palati Srbije, nisu čak ni znali da već više od devet godina imamo Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, donetu krajem jula 2014. godine, a čija validnost ističe krajem jula 2024. godine! To je još jedan dokaz da imamo neuku vlast! Štetu imamo svi – vlast koja gubi ugled, proizvođači hrane, ali ponajviše potrošači koji plaćaju ceh svih tih gluposti!