U kraljevačkom selu Pekčanica avgusta meseca u 10 dana realizovan je projekat Eko selo, a kako bi naučili kako se radi na revitalizaciji ruralnih prostora, u Srbiju je došlo 30 mladih iz zemalja EU. Spavanje pod vedrim nebom i buđenje uz cvrkut ptica svakako će ostati u sećanju ovih mladih ljudi koji su iz Grčke, Španije, Nemačke, Italije i Francuske došli u Srbiju.
Zahvaljujući odličnoj ideji, mladima koji žele da izađu iz zone svog gradskog komfora, upoznaju neke druge kulture i narode a opet zahvaljujući projektu Revitalizacija Ruralne Sredine u kraljevačkom selu Pekčanica boravilo je četrdesetak mladih iz Maroka, Italije, Španije, Francuske, Grčke i Nemačke. Irena kao domaćin je naročito ponosna jer se Eko selo kamp realizuje baš na njenoj dedovini.
,, Ideja je bila da se radi na edukacije mladih na temu ruralnih zajednica tako da smo rešili da u ovih deset dana mladima ponudimo kuvanje tradicionalne hrane, zatim sadnja baste kako bi podržali razvoj i očuvanje biodiverziteta i polinatora koji su jako važni jer odumiru zbog preterane upotrebe pesticida. Imali smo i radionice prirodne gradnje u dva dana i radionice permaculture. Ovo što mi sada radimo je za nas velika stvra jer želimo da podržimo povratak mladih na selo uz održiv razvoj. Činjenica je na žalost da odliv mladih sa sela nije prisutan samo u našoj zemlji, to je problem većine eropskih zemalja.,, kaže Irena Radovanović, Eko selo Kamp Pekčanica
Pod vedrim nebom u okrilju pitome netaknute Pekčanice gde nema ni asfalta učili su o našoj tradiciji, kulturi,hrani, sadili baste, pravili blatni malter, brali i sušili šljive, mesili slavski kolač i pogaču.
,, Ja sam Usame dolazim iz Maroka, Prvi put učestvujem na jednom ovakvom seoskom kampu. Dopada mi se, imam puno informacija o tome kako žive ljudi ovde o vašoj kulturi, prirodi istoriji, zajednici i vrlo sam zadovoljan onim što sam ovde video i naučio. Narod je divan kao i ova priroda i što je najvažnije funkcionišemo kao jedna velika porodica. Da danas sam učestvoavao u mešenju vašeg hleba. Zanimljivo pravili smo figure i ukrašavali ga!,,
,,Ja sam Jula iz Španije,dolazim peti put i ovde sam zbog ljubavi. Naučio sam puno o srpskoj kulturi i ono što je zanimljivo da Španija i Srbija, i ako naizgled raznolike zapravo imaju dosta toga zajedničkog. Uživam svaki put kada sam ovde i voleo bih da se vratim ponovo.,,
Gostima je posebno ambijent ostavio utisak, voćnjaci puni starih sorti šljive, jabuka, kruške oskoruše. Iz zemljanog lonca se širio miris svadbarskog kupusa a iz malog kotlića šumadijski čaj. Za potpun ukus dodta i obična ,,seljačka,, proja. Mir jutarnjeg buđenja i narod, ovaj ovdašnji gostoljubiv….
,, Ja sam Lovis iz Nemačke, prvi put sam u Eko selu i osećam se kao kod kuće. Sve je zanimljivo danas smo učili puno toga, bilo je zabavno i korisno.,,
,, Ja sam Klimos dolazim iz Francuske ovo je zaista lepo meso, ljudi su fini kao porodica, priroda je lepa. Vrlo lako je ovde ostavriti komunikaciju, ljudi su srdačni pristupačni, lepo je biti ovde, potpuno opušteno i interesantno,
Svakako da je dan posvećen kulturnoj prezentacija ovog kraja bio najinteresantniji jer su uz pesmu, frulu, folklor i kosački ručak na travi i sami učestvovali u pripremi istog. Domaćini vazda dobri što je na goste ostavilo poseban utisak. Sa nekima imamo čak i sličnosti na šta nas je posetila Irini iz Grčke i neverovatno vesela Francuskinja Sikstin
,, Mislim da nam je musaka zajednička sutra ću je spremati svojim kolegama, možda lazanje…inače sličan smo narod zar ne. Prvi put sam ovde i jako mi je drago jer sam ostvarila odličnu saradnju sa kolegama i meštanima sela. Osećam se dobrodošlom, sjajno je, danas sam pokušala da igram vaše, kako se kaže kolo.Mislim da mi ne ide loše,,
,, Nisam prvi pit u Srbiji, ovde u ovom kraju sam prvi put i oduševljena sam ljudima, prirodom, prihvatanjem od strane meštana i velikim brojem Zvezda na nebu. Živim u Parizu velikom gradu u kome ne možete lako ostvariti bliskost, nemate tu komunikaciju kao ovde, gde nikome nije važno odakle ste jednostavno kao da pripadate ovde. Sve je lepo, dolazim ponovo, obavezno!.,,.uz nazdravlje i širok osmeh kaže Sixtine
Naravno da je bilo i stručnih dvojezičnih predavanja i praktičnih vežbi. Razmena studenata u ovoj oblasti se odvija godinama a neki od učesnika imaju baš bogato iskustvo, koje kao turista teško možete doživeti.
,, Ja sam bila na nekoliko evropskih kampova sličnih profila ali mislim da su mi bliži narodi Balkana i recimo Španije. Ne znam kako ali smo bliski po mnogo čemu. Naravno da se na kampovima u Srbiji trudimo da što bliže prestavimo sve ono što je naša baština, da im približimo našu istoriju, tradiciju, kulturu, hranu. Ovih deset dana je način da se međusobno upoznamo, razmenimo naše poglede u segment zajedništva, ekologije i sela ali ne modernog već sela kako je nekada bilo, prirodnog očuvanog.,, kažu domaćini i učesnici kampa Marina Ristić i Dušan Kosija, Srbija
Mladost je još jednom dokazala da ne poznaje granice i jednako se raduju i mimo ovakvih eko kampova da ponovoo dođu u Srbiju, beru šljive, prave pekmez i probaju najbolju grejanu rakiju. Nakon kosačkog ručka učili su naše kolo, veselili se uz nepoznate i poznate pesme pronašli se u Breginom ,,kalašnjikovu,, i egzotičnoj ,,makareni,,do kasnih večernjih sati, a onda opet pogled u najlepše zvezdano nebo kako nam je rekla jedna od učesnica. S. C.
