Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor je ishrana stoke jer dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Na zadatu temu odgovore nam daje dipl.inž stočarstva Rade Korać
U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i dobro izbalansiranu hranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.
Savremena stočarska proizvodnja podrazumeva upotrebu genetski visokokvalitetnih grla koja su zahtevna u pogledu smeštaja, nege i ishrane kako bi se maksimalno iskoristio njihov potencijal.Treba voditi računa da štala nije prenatrpana, redovno je čistiti, menjati prostirku i dezinfikovati objekat kako bi se smanjio broj muva. Unutar objekta treba postaviti dodatnu ventilaciju i koristiti sistem hlađenja hladnom vodom. Loši ambijentalni uslovi mogu dovesti do smanjenog unosa hrane, povećanog unosa vode i produženog ležanja životinja.
,,Sa stanovišta zdravlja krava, svaki objekat mora imati dovoljno kvalitetnog i udobnog smeštajnog prostora, dovoljnu količlinu vazduha i njegovu izmenu,osvetljenost prirodnu ili veštačku, odgovarajuću temperaturu i vlažnost, zaklonjenost od vetrova, odgovarajuće higijenske zahteve kao i zahteve u pogledu ishrane i napajanja. Na većini farmi kod nas, zastupljen je vezani sistem držanja krava koji u mnogome otežava ispunjavanje svih ovih zahteva što se ogleda u narušavanju zdravstvenog statusa životinja. U savremenoj stočarskoj proizvodnji treba se pridržavati koncepta „ 5 sloboda“ koji podrazumeva sloboda od gladi i žeđi, slobodu od nedostatka prostora, sloboda od povreda, bola i bolesti, sloboda da normalno ispolje obrasce ponašanja, slobodu od straha ili stresa. Često se jako teško ili delimično mogu ispuniti svi ovi zahtevi pa i sam odgajivač ne primeti promene u ponašanju kod svojih životinja. Kravama je dnevno potrebno 40-80 litara vode za piće, a norma može dostići i 100 litara kod visokih mlečnih krava, suvlje hrane ili visokih temperatura vazduha.Da bi se izbegao problem smanjene mlečnosti tokom letnjih dana kravama treba obezbediti odgovarajući mikroklimat. ,, pojašnjava Rade Korać
Dobro organizovana stočarska proizvodnja nije moguća bez racionalne ishrane domaćih životinja poput krava, svinja, ovaca i koza. Tokom letnjeg perioda, stoka treba da konzumira što više zelene kabaste hrane, uz dodatak sena.
,, Zelena hrana pozitivno utiče na lučenje mleka i njegovu količinu, pa se sa njenom ishranom treba početi što ranije. Ova hrana uključuje zelenu travu pokošenu sa livada ili pašnjaka, kao i one proizvedene na njivama, lucerištima i detelištima.Lucerka i detelina su posebno vredne za ishranu muznih krava zbog svoje hranljivosti i lako svarljivosti, bogate su belančevinama, mineralnim materijama i vitaminima. Mogu se davati do 35 kg dnevno po grlu, ali u većim količinama mogu izazvati neprijatan ukus mleka.Vrednost 7-7.5 kg zelene lucerke ekvivalentna je 1 kg ječma u zrnu. Zbog opasnosti od nadimanja, lucerka i detelina se daju u smeši sa zelenom travom ili iseckanom slamom, u količini do 25 kg dnevno po grlu.Muzne krave najbolje koriste zelenu hranu kada je ona u punom cvetu. Ako se daje u mlađem stadijumu, treba je mešati sa kabastom suvom hranom uz dodatak koncentrovanih hraniva.,,
Paša je najekonomičniji način ishrane stoke. Svakodnevno puštanje goveda na pašnjak omogućava im kvalitetniju ishranu, fizičku aktivnost, socijalizaciju i smanjuje mogućnost pojave zaraznih bolesti. Na paši, krave dobijaju sočnu i hranljivu zelenu hranu koja pozitivno utiče na lučenje i količinu mleka. Visoko proizvodne krave na dobroj paši mogu proizvesti 20-22 kg mleka bez koncentrata, dok junad u tovu ostvaruje prirast od 800-1000 g dnevno.
Tokom letnjih perioda kada su temperature iznad 35°C, životinje na pašnjacima treba zaštititi od sunca izgradnjom nadstrešnica ili sadnjom drveća.
Ako govorimo o mlečnim grlima, najbolja proizvodnja mleka u letnjem periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50% silaže i sena, a ostatak kroz koncentrovanu hranu Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. U nedostatku možemo dodati rezance
Da bi stočni zapat dao rezultate i bio zdrav neophodno je obezbediti i adekvatne uskove držanja, svetlost u objektima, provetrenost, količinu sveže vode. slobodnog držanja, udobnog ležanja da bi životinje mogle i da preživaju. Provetravanje je na visokoj prvoj poziciji, što postižemo objektima lakše konstrukcije i visokih tavana.
Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornik
,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama.Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu.,,
Kretanje goveda je jedan od ključnih faktora s obzirom da prirodno od 10 do 12 časova provedu kretajući se na paši. Goveda spadaju u veoma radoznale životinje koje se ponašaju istraživački, dobri su plivači i vole da se igraju ( poskakuju,gurkaju,naskakuju) pogotovo ako nisu odavno puštane napolje.
,,Sa zdravstvenog aspekta upotreba ispusta je višestruka jer su takve životinje zdravije, veselije što se odražava na povećanje proizvodnje. Goveda bolje podnose niske od visokih temperatura pa se ispust može koristiti i u zimskim uslovima, a da se ne odrazi na proizvodnju. Ono što je bitno u tom periodu da grla ne leže na vlažnoj zemlji, da imaju zaklon od vetra, kiše i snega a to se može postići prirodnim ili veštačkim zaklonima. U letnjem periodu kada su povišene dnevne temperature u stajama usled loših ambijentalnih uslova dolazi do promena ponašanja goveda koji se manifestuje u smanjenom konzumiranju hrane, povećanom unosu vode i produženom ležanju životinja. Ukoliko prostirka nije adekvatna goveda će duže vreme stajati što dodatno opterećuje papke i noge i negativno utiče na zdravstveni status i proizvodnju.,,zaključuje Korać
Kvalitet mleka određuje ishrana, držanje i higijena. Ako se kockice poslože cena bi trebala da bude krajnja nagrada. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i ukusnu hranu, dobro izbalansiranu u odnosu na optimalne potrebe na farmi zavisiće i uspeh proizvodnje. Kako smo čuli neadkvatni slovi, loša ishrana i higijena nemaju za posledicu samo nižu produktivnost već i druge probleme, koje naše stočare skupo koštaju. S. C.