Voćnjak Punovića u Viljuši kod Čačka prostire se na četiri hektara gde dominiraju špaliri jabuke i kruške. Savremeni zasadi dokazuju da se ovde svojski radilo i ulagalo budući da izgledom podsećaju na voćnjake Južnog Tilora koji su godinama važili za prestiž u ovoj proizvodnji. Na žalost savršeni zasadi su podlegli ovogodišnjim nedaćama, jer je mraz desetkovao rod. I pored velikih gubitaka, nastavljaju sa svim agrotehničkim merama.
Na ulazu vas dočeka moderan natpis ali sijaset mnogih iznenađenja, od savršenog letnjikovca, uređenog dvorišta, solarnih panela, male hladnjače pa do sloge I gostoprimstva kojom odiše porodica Paunović u Viljuši. Kjuč uspeha za ono što sada vidimo su porodica i tradicija imajući u vidu da su naslednici četvrta generacija u ovoj priči. Marko Paunović, četvrta je generacija koja se bavi proizvodnjom voća. Pod modernism zasadima 4 hektara jabuke i kruške, sve savršeno i pod konac.To ga je i opredelilo da znaje usavrši i diplomom inženjera zaštite bilja.
,,Da bi sve ovo ovako izgledalo radile su tri generacije, ispred mene. Nekada je ta proizvodnja bila šarolika i starijeg sortimenta. Naravno danas tu smo brat i ja i trudimo se da damo sve od sebe da ovo izgleda upravo ovako kako izgleda.Vidite da su zasadi kompletno pod protivgradnom mrežom, da je urađen system kap po kap, počeli smo I sa postavkom antifrost Sistema. Tako mora jer kao što sami vidite zadnje 3 godine su vezale sa niskim temperaturama koje uberu pre vremena plodove.Tehnologija jeste skupa ali gde se nije primenila na kasnoaprilskih -3 sve je izmrzlo. ,, kaže ovaj mlad uspešan momak
Mlad, obrazovan, ambiciozan i svoju budućnost vidi na selu, tačnije u bogatim i rodnim voćnjacima koji krase njihovo imanje. I pored stečene diplome svakodnevno proširuje oblast svog interesovanja i obogaćuje ga novim saznanjima u domenu voćarstva.Na neke problem ipak nema trajnog rešenja, bar za sada. Noćna mora svih voćara jeste topla zima, kasni mraz i letnji grad.
,,Bez savremennih tehnologija, bez učenja, bez razmene iskustava nema ni boljih rezultata. Na žalost,iako se koristi kompletna agrotehnika na neke okolnosti nije moguće uticati. Mi smo sve učinili što je do nas, međutim kasni aprilski mraz je ubrao dobar deo roda, za ovu godinu što se tiče berbe, gotovo da je unapred završena. Gubitci su i ponegde do 80% ali mora i dalje da se radi. Sve tretmane na bolesti i štetočine primenjujemo, prihrana je neophona ukoliko želimo da sačuvamo kondiciju stabala i za narednu godinu.,,
Paunovići su u nasleđe dobili zemlju, domaćinski stav i radne navike ali da bi se opstalo na tržištu porebno je imati savremenu proizvodnju, odlično znanje i šaroliku ponudu. Vidi se da su zaradu pametno ulagali.Marko je inače inženjer poljoprivrede i poziv je birao kako trdi iz ljubavi i želje da ostane u svom kraju.Može li od voćarstva da se živi?
,, Za mene je konkretno bio izazov zaštita bilja za koju sam se opredelio jer smatram da je to možda i najteža grana poljoprivrede spram tome da se ukidaju pesticidi. Tako da zaštita bilja postaje sve teži posao zbog novih problema, klimatskih promena.Da se živi može ali je sve teže, naročito u godinama kada rod podbaci. Ja to zaista volim, pre svega što sam odrastao ovde u voćnjaku. Volim ovaj posao koliko god da je težak, koliko god da su pokušavali su da me odvrate od studiranja na agronomskom fakultetu, sebe ne vidim u nekoj kancelariji između četiri zida gde 8 sati moram da sedim u zatvorenom prostoru .,,nastavlja sagovornik.
Domačini su jedni od prvih koji su na svom posedu postavili solarne panele na objektima mini hladnjače, zbog uštede energenata ali i plasmana voća, što je jedan od glavnih problema u proizvodnji, izostankom ruskog tržišta. Na sreću postoje retki primeri koji dokazuju da sloga može da opstane i okupi ljude oko zajedničih interesa.
,,Plasman jabuke je jedan od gorućih problema u Srbiji, ove najverovatnije neće biti jer će rod podbaciti. Sve smo podredili proizvodnji. Voćari ovog kraja su odavno shvatili koliki je značaj od udruživanja i koje benefite ono može da im donese, pa su tako oformili zadrugu koja posluje po principu onih kakve smo nekada poznavali. Mi smo članovi ,,Čačanske jabuke,,Iinteresno smo povezani, prodajemo po ceni kada nam odgovara. Naravno kvalitet u tom slučaju se ne dovodi u pitanje. Što se tiče panela, štede nam struju koju koristimo u hladnajči koju imamo u okviru gazdinstva. Rusko tržište kao i ukrajinska kriza su produbili problem plasmana tako da moramo iznaći nova rešenja. Tu je recimo crnogorsko tržište ali je ono malo za svu našu proizvodnju. Što se tiče prerade mislim da je budućnost u preradi ali za ,,b,, klasu i za ,,3 klasu,, jer ako budemo morali da prerađujemo i prvu klasu, nema nas nigde!,, zaključuje Marko
Brat Nikola uvek raspoložen za šalu ali i ozbiljnu priču, jer ovde podele posla nema. On je zasnovao i svoju porodicu tako da valja razmišljati i o budućnosti dvoje dece. Pitam kako izgleda jedan radni dan na plantaži?
,, E to najbolje da pitate moju suprugu, jer ona najbolje zna koliko sam van kuće…šeretski uz osmeh odgovara Nikola, pa ozbiljno nastavlja,, sve zavisi nekada budemo i po ceo dan u voćnjaku, kreće od opadanja lista u jesen, preko zaštite bakrom, zatimrezidba, đubrenje, novi tretnami, košenje, proreda, tretmani…do berbe obrnemo jedno 30 puta minimum oko voćnjak, pa opet u krug. Teško jeste ali ako radite sa ljubavlju manje bude teško.,,priča Nikola Paunović
Braća Paunovići pripadaju onoj grupi mladih koji su ostali na gazdinstvu, pravi izuzetak od pravila. Ipak za razliku od Marka, Nikola budućnost vidi u baš finalnim proizvodima.
,,Kada nešto nasledite generacijski trudite se da to podignete na neki viši nivo, da olakšate sebi rad, dobijete veći kvalitet i rod. Sve to košta nas voćare, istina subvencije delom vrate uloženo, ali ako to što dobijete nemate kome da prodate to je problem. Ne može biti isplativo ako se ne zaokruži ceo process od proizvodnje, prerade, prodaje. Kada zaokružimo ceo process možda će nam biti bolje. A dali je isplativo to mogu da kažem tek septembru u berbi. Na žalost ove godine koristi neće biti jer je mraz u fazi razvoja ploda uništio očekivano.,, zaključuje Nikola
Pravi primer dobre poljoprivredne prakse i na njega treba da se ugledaju i drugi. Dalji planovi mladih voćara ići će u pravcu postizanja što boljeg kvaliteta voća, kao i većeg prinosa po jedinici površine, jer samo na taj način mogu opstati na tržištu.Bez obzira na ne baš slavan kalendarski rikošet, braća ne odustaju, šta je jedna godina u odnosu na budućnost. Prošlost koju čine roditelji Duško I Gordana velika podrša I pomoć, mogu biti ponosni na naslednike.
Poseban utisak je i to što kod naših domaćina osetite neposrednost i gostoprimstvo kao da ste kod rođaka na selu. Na žalost plodove svog rada i truda ove godine neće gledati, ali se nadamo da će ubuduće biti nagrađeni naspram uloženog. S. C.