Klimatske promene u poljoprivredi – naziv je izbornog predmeta, koji se od ove godine našao u pet stručnih poljoprivrednih škola u Srbiji. O njemu su, na Poljoprivrednom sajmu, u okviru EU paviljona, govorili nastavnici i učenici, koji su bili uključeni u proučavanje ove teme. Kako bi poljoprivreda u Srbiji bila otpornija na klimatske promene, Evropska unija je donirala 2,5 miliona evra za ovaj projekat. Kroz edukaciju, zabavu i finalni video zapis, srednjoškolci su pokazali da su temu ozbiljno shvatili i dorasli poverenom zadatku.
Tema klimatskih promena do sada nije bila dovoljno zastupljena u školama, te je postojala potreba za ovakvim predmetom smatraju organizatori, profesori ali i učenici. Tokom prve školske godine praktikovanja ovog predmeta, pet poljoprivrednih škola iz Kraljeva, Požege, Sombora, Požarevca i Zrenjanina je ovaj izborni predmet uvrstilo u svoj program. Sara Pavlović iz PŠ Požega, kaže da nov predmet značajan kako za njih tako i samu primenu.
,,Ideja da se ovaj predmet uvrsti u škole je jako dobra jer mora da se podigne svest o klimatskim promenama. Svedoci smo čestih elementarnih nepogoda i efekta ,,staklene baste,, tako da se moramo ponašati i u skladu sa tim, kako bi očuvali životnu sredinu ali I podigli nivi kvaliteta proizvodnje.Sve je više suša, velikih padavina u vreme kada nisu neophodne, nemamo definisana godišnja doba i onoliko koliko promenimo svest i način primena tehnologija toliko ćemo uspeti u savremenoj poljoprivredi.,,
Pet timova đaka učestvovalo je u klimatskoj potrazi na Poljoprivrednom sajmu – primenjujući znanja iz školske klupe. Tom prilikom posetili su sajamske štandove, uočavali su primere mera adaptacije, mehanizaciju i klimatski pametnu tehnologiju. U roku od nepunih tri časa imali su zadatak da sprovedu anketu među izlagačima i posetiocima i izrade video zapis na zadatu temu. Bilo je šaroliko, zabavno ali sa evidentno jasnom porukom.
,,Što se tiče predmeta, predmet je vrlo interesantan i koristan, pogotovo što smo dobili od same EU velika sredstva u vidu mehanizacije koje kroz praktičnu nastavu primenjujemo na svom imanju i oglednim parcelama. Današnja ,,potraga,, je bila inspirativna, mnogo toga smo naučili ali sam iznenađen da posetioce koje smo anketirali tema nije previse dotakla kao i odgovori koji smo dobili od njih. Mislim da nas nisu ozbiljno shvatili. Što se mene lično tiče sve što naučim moći ću da primenim na svom gazdinstvu. Neke od mera ne zahtevaju velika sredstva ali znanje, DA!,, Samouvereno pojašnjava Đorđe Mićević, iz PHŠ,, Dr Đorđe Radić, Kraljevo
Izborni predmet Klimatske promene u poljoprivredi dostupan je svim srednjim poljoprivrednim stručnim školama, dok su nastavnici u pripremi prošli akreditovanu obuku. Sve govori u prilog dobrog pravca reforme školskog sistema za poljoprivredu budućnosti.Ovo nam potvrđuje Bojan Lazarić, PŠ Sombor
,, Prošle godine imali smo priliku da vidimo uživo posledice nevremena, oluje i grada pred samu žetvu i berbu. Moja porodica ima 20 jutara zemlje, salaš gde se bavimo stočarstvom. Radi se puno kako bi obezbedili dovoljno hrane za taj stočni fond i svaka novena u proizvodnji je dobro došla. Sve što smo naučili mogu da primenim, za neke mere treba sredstava ali ako rešimo problem dugoročnije ništa nije skupo.,,
Đorđe Savić, iz PŠ Ivanjca ima maline i to pod protivgradnom mrežom, dakle deo problema je rešio.
,, Mislim da se nekako boramo ali i možemo da se izborimo ulaganjem u poljoprivredu ulaganjem u protivgradne mreže. Naše područje koje je poznato po malini i koje najviše ima često je pogođeno gradom i da nismo postavili protivgradne mreže imali bi ogromne gubitke. Na duži rok smo rešili makar taj problem. Sada je prioritet podizanje kvaliteta ali i rešavanje problema kasnog mraza.,, kaže ovaj momak
Sama tema klimatskih promena do sada nije bila dovoljno zastupljena u školama, te je postojala potreba za ovakvim predmetom, potvrđuje Svetlana Mladenović, direktorka Poljoprivredno-hemijske škole u Kraljevu.
„Ovaj predmet se sastoji od četiri modula: klimatologije – da učenici saznaju šta je to klima, zatim uticaja klime u biljnoj proizvodnji, uticaja klime u stočarskoj proizvodnji, kao i modula o adaptivnim merama. Sve se uči kroz teoriju i praksu. Mladi ljudi koji su se ove godine uključili u izučavanje klimatskih pojava u poljoprivredi, uspešno raširiti znanje i svest o ovoj temi među vršnjacima i ljudima u okruženju.“, kaže direktorka jedne od najstarijih i najuspešnijih škola u Srbiji
Pripremljen je i novi priručnik o klimatskim promenama u poljoprivredi, namenjen srednjoškolcima. Profesori su zadovoljni jer su učenici bili vrlo ažurni u interaktivnoj nastavi.
,,Osnovna ideja je podizanje svesti kod učenika o uticaju klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i primena mera adaptacije ublažavanja tih klimatskih promena u svim granama poljoprivredne proizvodnje. Osim teorije imaju praksu na kojoj pratimo primenljivost sprovedenih mera i mogu da kažem da su učenici vrlo aktivni i zadovoljni ovim izbornim predmetom ali I mi kao predavači jer je interesovanje izuzetno.,, kaže zadovoljna Jelena Stojanović profesor PHŠ Kraljevo
Treba istaći da je predmet nastao je kao aktivnost projekta Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, Republike Srbije.
,, Mislim da nismo svesni značaja poljoprivrednog zemljišta i neadekvatnom eksploatacijom šta se na tom zemljištu dešava. Izborni predmet ,,Klimatske promene u poljoprivredi,, dostupan je svim srednjim poljoprivrednim stručnim školama, gde sa srednjoškolcima pričamo na vrlo praktičan našin o svim posledicama ali i mogućnostima da iste sprečimo. Mi smo izuzetno zadovoljni i kao projekat i kao organizacija velikim interesovanjem i entuzijazmom svih aktera na ovoj priči iI trudićemo se da temu proširimo i na druge škole.Glavni cilj projekta je da se blagovremeno identifikuju potencijalni rizici i sprovedu neophodne procene, uz uvođenje klimatskih pametnih praksi, kako bi se osiguraola održiva poljoprivreda. Rešavanje izazova zahteva sveobuhvatan pristup, koji uključuje smanjenje rizika od katastrofa, adaptaciju na klimatske promene i istovremeno promoviše održive poljoprivredne prakse na svim nivoima.,, sa zadovoljstvom nam priča Dragana Tar, consultant FAO
Kako smo čuli potencijalni rizici postoje te je uvođenje klimatskih pametnih praksi, neophodno za održivu poljoprivredu. Sticanjem novih znaja ovi mladi ljudi će uspeti koliko toliko da preduprede sve ono što zovemo elementarna nepogoda a to je danas od velikog značaja. S.C.