Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, jer se radi o proizvodnji koja pored što zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, ostvaruje značajne proizvodne rezultate i potencijal za izvoz priplodnih jaja, pilenki za odgoj koka nosilja, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa.
Sanja Čelebićanin, direktorka PU Zajednica živinara za EUpravo zato kaže da je ta proizvodnja na godišnjem nivou 128.000 tona mesa živine.
,,Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je oko pet miliona koka nosilja. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima – eksploatacioni ciklus).,, – navodi ona.
Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemlje uvoznice, konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu, navodi Čelebićanin.
,, Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva, Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošiljke u međunarodnom prometu – kaže ona.
Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Čekamo da se usaglasi i setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor.
Prema njenim rečima, količine izvoza su oko 60% manje u odnosu na uvoz (zamrznto meso živine iz EU, Rusije). Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso – GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garnacije da živina nije hranjena GMO hranom.
– Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu – pojašnjava Čelebićanin dodajući da ,,kada dobijemo dozvolu za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda izvoziti. Naši proizvođači su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta.
Na pitanje novinara koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, ona kaže da su to pre svega dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imunoprofilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru titra antitela – imunološkog odgovora.
,,Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata, dakle i gazdinstva koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani trovači hrane, a to su S. enterititidis i S. typhimurium). Ne možemo dokazati pravo stanje, jer nemamo sva jata u registru, prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava.,, kaže Čelebićanin.
Hormoni u pilećem mesu su kod nas tema koja je uvek raspirivala razne teorije zavere. Kakva je stvarna situacija i imamo li razloga za zabrinutost?
,, Upotreba hormona je zabranjena. Sprovodi se nacionalni monitoring za zabranjenje supstance (hormoni, tireostatici i anabolici), zatim uzimaju se uzorci radi provere ostataka dozvoljenih supstanci kao što su antibiotici , jer nakon lečenja treba da protekne potrebno vreme, odnosno karenca kako bi se izlučile supstance sa kojima je životinja lečena, jer takve životinje i njihovi proizvodi ne mogu da ulaze u lanac hrane ljudi. Takođe, proveravaju se i kontaminenti kao što su teški metali, mikotoksini, pesticidi.,, – navodi Čelebićanin.
Ona ističe sa se u ovom kontekstu može govoriti samo o nelegalnom korišćenju antibiotika, ali se službena kontrola sprovodi upravo u skladu sa procenom rizika i uzimaju uzorci po planu.
Naglašava da snabdevanje potrošča treba da bude iz odobrenih i registrovanih objekata, dok se maloprodajni objekti i veleprodaje snabdevaju od odobrenih potrošača koji su pod nadzorom.
,, Nikada ne možete govoriti o 100% sigurnom proizvodu, ali se radi na uspostavljanju kontrole gde se opasnost od pojave rizika smanjuje na najmanju meru, upravo planovima službenih kontrola, monitorinzima hrane, proizvoda, živih životinja, njihovih sekreta i ekskreta,, – navodi stručnjakinja.
Kada su u pitanju zakonske regulative u živinarstvu u EU sa kojima Srbija, iako još ne formalna članica, mora da se uskladi, Čelebićanin tvrdi da su zakoni harmonizovani, pravilnici većinom usaglašeni, a problem je implementacija, a zatim i neprijavljivanje jata radi dokazivanja zdravstvenog statusa živine.
,, Primedbe Evropske komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlja živine i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa, Program mera zdravstvene zaštite. Potrebno je izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidljiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer, tove piliće 1000 ili više komada i slično,, – objašnjava direktorka PU Zajednica živinara.
Na pitanje novinara na čemu se trenutno radi u sektoru, a šta bi trebalo uraditi kako bi se unapredila ova poljoprivredna grana, Čelebićanin kaže:
,, Trenutno radimo puno sa Upravom za veterinu. PU Zajednica živinara Srbije i Privredna komora Srbije sa grupacijom za živinarstvo, zatim Veterinarska akademija, Veterinarski institut i veterinari na terenu kako bi formirali radnu grupu za pravilnik u vezi sa salmonelom, kako bismo zatim edukovali i pozvali uzgajivače da prijave svoja jata.
Ona kaže da su edukacije jako važne.
,,Održali smo edukacije u sedištima Regionalnih privrednih komora (njih 11) za poljoprivrednike, proizvođače, veterinare. Vetrerinarski inspektori su upoznali sve proizvođače sa zakonskim obavezama. Mislimo da smo na dobrom putu da svi zajedno postignemo željeni cilj, popis gazdinstava i jata živine, kontrolu zdravlja živine, kontrolu i smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp,, – zaključuje direktorka PU Zajednica živinara.
Sanja i njene kolege su optimisti kada je u pitanju budućnost živinarstva u Srbiji. S.C. Izvor: M.A./EUpravo zato, Foto Naše selo