Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju organizovao je panel diskusiju “ Kako prebroditi sušnu godinu – praktični saveti za uspešnu žetvu” trećeg dana 91. Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Na panelu su učestvovali: dr Vladimir Miklič, prof. dr Ana Marjanović Jeromela, dr Milan Mirosavljević, dr Goran Bekavac, dr Vuk Đorđević, direktor Produktne berze Vlado Kovačević i poljoprvrednici Milica Lambeta i Nandor Kovač.
Prisutne je prvo pozdravio direktor Instituta, dr Jegor Miladinović, i podsetio da je suša jedan od najtežih faktora sa kojima se poljoprivrednici sureću u prioizvodnji, ta da suša predstavlja ozbiljno ekonomsko i socijalno pitanje:
– Suša ne dovodi samo do smanjenja prinosa već utiče i na cenu hrane, a može imati i dugoročne posledice na zemljište. Primenom savremenih tehnologija, agrotehničkih mera, pravilnim upravljanjem resursima značajno mogu da se smanje njeni efekti – rekao je prof. dr Miladinović.
Da je suša problem sa kojim će se naši proizvođači susretati i u narednim godinama podsetila je i prof. dr Dragana Latković, dodajući da živimo u takvom području, ta da pravim izborom sorti i hibrida kraće vegetacije mogu da se izbegnu neki stresni periodi pogotovo kod jarih kultura.
– Svedoci smo da je ova godina bila specifična i neobična kako za ozime tako i jare useve. Kada je reč o pšenici, pratio ju je sušan period, neobično visoke temperature tokom zimskih meseci što je ubrzalo vegetaciju. To nije dobro za ozime biljne vrste koje su brzo prolazile fenološke faze, tako da je smanjen njihov genetski potencijal. Faza vlatanja kod strnih žita u kojoj se formira klas i broj klasova, brzo je prošla. Tako da imamo situaciju da su ozimi ječmovi klasali u prvoj dekadi aprila, a pšenica u drugoj dekadi. – Rekla je prof. dr Latković i dodala da je uloga nauke da radi na stvaranju tolerantnih sorti i hibrida.
-Velika pažnja posvećuje se pre svega korenovom sistemu biljaka. Radi se na tome da koren bude moćan, poput suncokretovog koji može da crpi vodu i hranu iz teže pristupačnih oblika. Takođe, s velikom pažnjom moraju se primenjivati agrotehničke mere pre svega pri obradi zemljišta koje mora da se obavlja kvalitetno i na vreme da bi se sačuvala vlaga – zaključila je prof. dr Latković.
Doktor Vlada Miklič , rukovodilac Odeljenja za suncokret podsetio je koliko je koren biljke važan.
– U odnosu na druge biljne vrste prosečan prinos suncokreta najmanje varira, godinama se kreće od 2,7 – 3 t/ha. Razlog za to je da uvek imamo dobre uslove za gajenje zahvaljujući pre svega dubokom i razvijenom korenu koji je u stanju da dopre do vlage koja se nalazi u dubljim slojevima – rekao je Miklič.
Tokom panel diskusije i pitanja koja su postavljali poljoprivrednici koji su u velikom broju prisustvovali, stručnjaci i doktori nauka sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad davali su konkretne savete, navodeći ipak da je bez sistema za navodnjavanje u nekom narednom periodu nemoguće zamisliti proizvodnju kao i da veliku ulogu za ublažavanje posledica suše imaju i vetrozaštitni pojasevi koji štite usev od udara jakih vetrova.
Dr Ana Marjanović Jeromela, rukovodilac Odseka za uljanu repicu, istakla je da uljana repica spada u one biljne vrste koje imaju relativno visoke zahteve za vodom. Ona je navela da se primenom agrotehničkih mera može nadoknaditi i smanjti rizik od suše i visokih temperature te da se korištenjem različitih sorti uljane repice smanjuje rizik kada je reč o kritičnim periodima ove kulture.
