AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENjE JAGODE

Temperatura: Rast nadzemnih organa jagode započinje pri temperaturi od 2 0 do 8 0 C , a korena pri 7 0 do 8 0 C. Plodovi jagode brzo rastu i sazrevaju na dnevnim temperaturama vazduha većim od 16 0 C, a najbujniji rast bokora jagode i obrazovanje živića je pri dnevnim temperaturama od 23 0 C. Optimalna temperatura za gajenje jagoda je od 20 0 do 25 0 C. Niske temperature tokom zime retko kad oštete biljku jer jagoda podnosi kratkotrajne mrazeve od -35 0 do -40 0 C kad je pod debelim snežnim pokrivačem, ali posle perioda toplog vremena može da strada rano u proleće i na -5 0 do -7 0 C. Najveće štete nastaju kad se tokom zime javi golomrazica, tada biljka strada na -15 0 do -18 0 C. Koren jagode je osetljiv na mrazeve. Počinje da izmrzava na -8 0 C. Starije lišće jagode nije otporno na mrazeve, dok je mlado (jesenje) lišće otporno i uspešno prezimljava.


Jagoda je niska biljka, a najniže temperature vazduha su na 5 cm iznad površine. Cvetovi jagode često stradaju do poznih mrazeva (-2 0 C).Osim niskih, štetno mogu delovati i visoke temperature posebno u vreme cvetanja i zametanja, razvoja, zrenja i berbe plodova. Štetno delovanje se ne odražava direktno na biljkama već indirektno intenzivnijim smanjenjem vlage zemljišta i vazduha. Štetne posledice izraženije su na manje pogodnim zemljištima za gajenje jagode kao što su teška glinovita zemljišta, dok na zemljištima s dosta humusa nisu toliko bitne. Taj ograničavajući činilac uklanja se navodnjavanjem zasada.
Voda: Tokom vegetacionog perioda, veliki uticaj na prinos jagode imaju količina i raspored padavina, vlaga vazduha i zemljišta. Pošto je jagoda zeljasta biljka koju karakteriše velika lisna površina i plitak korenov sistem, za normalan rast i plodonošenje potrebne su joj velike količine vode tokom cele vegetacije, a posebno u vreme sazrevanja plodova u maju i junu. Nedostatak i višak vode u zemljištu imaju nepovoljan uticaj na životne funkcije jagode, što se kasnije nepovoljno odražava na prinos i kvalitet plodova. Nedostatak vode štetno deluje na jagodu na način da se korenov sistem slabo razvija u površinskom sloju zemljišta, bujnost biljke se smanjuje, cvetanje traje kraće, oplodnja je lošija, prinos plodova se smanjuje, plodovi su sitniji, ranije sazrevaju i lošijeg su kvaliteta, usporava se
obrazovanje stolona, živića i cvetnih pupoljaka. I broj generacija novog lišća zavisi od vlažnosti zemljišta. Za vreme suše stvaraju se dve do tri generacije lišća, a kod optimalne vlažnosti zemljišta četiri generacije.
Područja s višom relativnom vlagom vazduha tokom leta, pogodna su za gajenje jagode, dok u područjima s niskom vlagom vazduha leti mogu uspevati rane sorte jer će se razdoblje vrućina
javiti nakon berbe. Tako će vrlo rane i rane sorte jagoda manje patiti od suše nego kasne sorte.
Jagoda dobro uspeva u zemljištima u kojima voda zauzima 75 do 80% punog vodnog kapaciteta. Voda neophodna za život jagode potiče od padavina i navodnjavanja. Savremena proizvodnja jagode moguća je samo uz navodnjavanje.
Zemljište: Zemljište je značajan ekološki činilac od koga u velikoj meri zavisi prinos, kvalitet plodova i ekonomičnost proizvodnje jagode. Za uzgoj jagode potrebna su duboka, plodna i rastresita zemljišta. Visoki prinosi jagode mogu da se postignu samo ako je zemljište u zasadu obezbeđeno dovoljnim količinama svih neophodnih biogenih elemenata (azot, fosfor, kalijum). Optimalna kiselost je pH
5,5-6.
Zemljište mora biti bez korova jer oni osim što oduzimaju hraniva i vodu jagodi, zasenjuju biljke. Za podizanje jagodnjaka ne treba koristiti zemljište na kome su bile dugogodišnje trave ili ledina, jer su takva zemljišta zaražena mnoštvom štetočina koje lako prelaze na jagodu i nanose joj štetu.
Mirjana Ostojić, savetodavac za voćarstvo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *