Rod voća u Srbiji u ovoj godini mogao bi da bude na nivou prosečnog roda u našoj zemlji, odnosno oko 1,25 miliona tona, izjavio je predsednik Društva voćara Vojvodine prof. dr Zoran Keserović. Profesor je za Tanjug objasnio da se procenjuje da je zbog niskih temperatura, odnosno mraza u prethodnom periodu uništeno oko 230.000 do 250.000 tona voća i da je najviše stradala šljiva, iako se od nje očekivao visok rod, kao i borovnica, višnja i kruška, dok je sneg polomio mlade izdanke malina.
Prema njegovim rečima, najviše je stradalo voće koje je rano cvetalo, ali da je izuzetak bila kajsija kod koje su ove godine više oštećene one sorte koje kasnije cvetaju, dok je proteklih godina to bilo obrnuto.
,, Najviše je oštećeno voće u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, oko 30 odsto, a samo u ta dva regiona se inače proizvodi oko 40 odsto od ukupnog roda voća u Srbiji – rekao je Keserović koji je i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
On je naveo da je ove godine voće dosta oštećeno i u subotičko-horgoškom regionu i delu južnog Banata. Najmanje štete, kako je naglasio profesor, imali su Fruška Gora i jugoistočna Srbija.
Keserović je dodao da će poseban problem osim manjeg roda u ovoj godini, biti i pitanje kvaliteta voća, jer su plodovi nekih sorti koje su ranije cvetale omanuli u razvoju. To će se svakako odraziti na visinu cene voća, koje će ove godine biti jako skupo, što se vidi i sad i po ceni jagoda na pijaci kaže profesor Keserović. Štete su po oceni ovog stručnjaka svake godine ogromne i ako se nešto ne preduzme neće biti dobro. ,,Srbija samo zbog izmrzavanja gubio 60 miliona evra, evo sada možda 130 miliona. Ova godina je možda i najgora od 2012, kada je zbog niske zimske temperature šteta bila oko 150-160 miliona evra,, zaključuje profesor.
On je naglasio da bi iz cele ove situacije voćari, ali i svi trebalo da izvučemo pouku, a to je da se ne treba oslanjati na dugoročne vremenske prognoze, već da treba da savetodavne stručne poljoprivredne službe preuzmu ulogu, da putem aplikacija signaliziraju proizvođačima kako bi oni bili spremni ako mogu da zaštite zasade. S.C.