Čest je slučaj da se poljoprivredno zemljište prenamenjuje u građevinsko, kako bi se na njemu gradili infrastrukturni objekti, ali i objekti za poslovanje ili stanovanje. Sve je precizno definisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.
To je i jedan od razloga zbog koga je poljoprivrednog zemljišta sve manje. Naime, raspoloživo poljoprivredno zemljište je za 11 godina smanjeno za 1,2 miliona hektara, odnosno 23,81%, a veliki deo ovih površina iskorišćen je za infrastrukturne objekte, kao što su auto-putevi i građevinski objekti.
Sa druge strane, oni koji grade na poljoprivrednom zemljištu mogu da se suoče sa onima koji u njihovom komšiluku obrađuju zemljište i uzgajaju različite useve. To podrazumeva i tretiranje biljaka herbicidima i pesticidima.
Iako je Zakon o sredstvima za zaštitu bilja stupio na snagu još 2022. godine, u Ministarstvu poljoprivrede nismo uspeli da saznamo koliko se u praksi sprovodi odredba da su poljoprivrednici dužni da obaveste vlasnika parcela koje se graniče sa parcelom koju nameravaju da tretiraju sredstvima za zaštitu bilja najmanje 24 sata pre početka primene, bez obzira da li su njihovi susedi pčelari ili ne.
Najavljeno je i da će tretman pesticidima moći da obavljaju samo lica koja su prošla obuku, ali nismo dobili odgovor ni na pitanje da li su obuke, koje je odložila korona, počele.
Ipak, iz Ministarstva unutrašnjih poslova dali su nam odgovor na pitanje kome se treba obratiti ukoliko poljoprivrednici ne poštuju odredbe zakona:
– Shodno Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja članom 46. propisane su obaveze korisnika. Članom 74. istog zakona propisane su prava i obaveze fitosanitarnog inspektora, dok su članom 79. Zakona propisane novčane kazne za nepostupanje u skladu sa navedenim članom. U slučaju da predmetni događaj građani prijave policiji, policija će informaciju proslediti nadležnim organima, a u slučaju da postoje obeležja krivičnog dela po istom će postupiti nadležna linija rada Ministarstva unutrašnjih poslova.
A šta podrazumevaju pomenuti članovi?
Član 46 navodi da je korisnik dužan da primenu sredstava za zaštitu bilja i sve aktivnosti u vezi sa primenom sredstava za zaštitu bilja, kao što su rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje, sprovodi pod uslovima i na način kojim se ne ugrožava život i zdravlje ljudi i životinja i životna sredina.
Korisnik je dužan da obavesti vlasnike parcela koje se graniče sa parcelom koju namerava da tretira sredstvima za zaštitu bilja najmanje 24 sata pre početka primene.
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti, kao i u slučaju stavljanja svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište, smatra se profesionalnim korisnikom.
Korisnik koji koristi sredstva za zaštitu bilja na malim površinama (okućnice, bašte, vrtovi i sl.) na bilju ili proizvodima od bilja koje proizvodi za sopstvene potrebe, ne smatra se profesionalnim korisnikom.
Sredstvo za zaštitu bilja namenjeno profesionalnom korisniku može da kupuje i primenjuje fizičko lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika izdat u skladu sa ovim zakonom, kao i pravno lice, odnosno preduzetnik, koji ima zaposleno lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika.
Sertifikat profesionalnog korisnika izdaje Ministarstvo.
Sertifikat profesionalnog korisnika se izdaje licu koje je obučeno za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja. Sertifikat profesionalnog korisnika se izdaje na period od pet godina i može se produžiti profesionalnom korisniku koji je nakon izdavanja sertifikata pohađao obuku po propisanom programu.
Prema Članu 74, fitosanitarni inspektor ima pravo i dužnost da, između ostalog, proverava da li se sredstva za zaštitu bilja primenjuju u skladu sa odredbama čl. 44. i 45. ovog zakona, kao i da li korisnik izvršava obaveze iz člana 46. ovog zakona.
Novčane kazne, koje predviđa Član 79, iznose od 700.000 do 3.000.000 dinara.Izvor eKapija S.C.