Zbog velikog broja različitih tipova staništa u našoj zemlji, koja omogućavaju prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta, Srbija predstavlja jedan od šest centara evropskog biodiverziteta. Nažalost, neka staništa nestaju pa su pojedine vrste na rubu izumiranja.
Nedavno je u medijima objavljena vest koja je sve ljubitelje prirode obradovala. Naime, nakon osam godina mužjak Velike droplje prvi put je sleteo na područje Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje„. To je jedino stanište ove ptice u Srbiji, a jedno je od retkih staništa u Evropi i svetu. Velika droplja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi ugroženih vrsta kojoj preti izumiranje, i zbog toga je prava prirodna retkost.
Velika droplja pripada porodici droplji, to je najteža ptica letačica na svetu, mužjak teži i do 16 kilograma. Velika droplja naseljava uglavnom stepske predele Evrope i Azije, od Pirinejskog poluostrva do Dalekog istoka.
U Evropi je najbrojnija u Španiji i Portugaliji, a karakteristična je i za Panonsku niziju. Kod nas se održala jedino u Banatu, na pašnjacima kod Mokrina, koji su stavljeni pod zaštitu proglašenjem Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“. Kada je proglašen rezervat 1997. godine, bilo je više od 30 jedinki, ali od tada njihova brojnost opada, što je dovelo u opasnost opstanak populacije.
Pretpostavlja se da je uzok pada pulsacija areala, jer velike droplje na specifičan način koriste veliki prostor i imaju velika žarišta u kojima žive, objašnjava Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Na pašnjacima kod Mokrina mužjak velike droplje nije viđen osam godina. To je bio veliki problem, jer je populacija bila u stalnom opadanju, posebno gubitkom mužjaka, pa su stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode bili u stalnim konsultacijama sa kolegama iz Mađarske i Austrije. Za rešenje problema postojale su dve opcije – ili kupovina mužjaka i njegovo dovođenje u rezervat ili da se čeka da se on sam pojavi.
Odlučili smo da sačekamo, i to se pokazalo kao ispravno, kaže Stojnić. Prvi zračak nade pojavio se prošle godine kada je sa velike udaljenosti primećen jedan mladi mužjak, koji još nije bio polno zreo, a ove godine početkom marta uočen je odrastao mužjak velike droplje, što je sve obradovalo. Ipak, trebalo je to potvrditi, pa su stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa predstavnicima upravljača Lovačkim društvom „Perjanica“ iz Mokrina, obišli rezervat i na opšte zadovoljstvo potvrdili prisustvo mužjaka.
Prema Stojnićevim rečima, za nastavak vrste važno je šepurenje mužjaka, da ga ženke prihvate, ali veoma je važno da i gnežđenje bude uspešno. Zbog toga je bitno da postoji ograda koja je kao zaštitna mera podignuta uz pomoć INTERREG projekta sa Mađarskom od 2018. do 2020. Zaštitna ograda duga je 4.600 metara i njome je obuhvaćeno 100 hektara. V
elika droplja je veoma osetljiva ptica. Gledajući unazad, ona je nestala zbog preoravanja travnih staništa i njihovog pretvaranja u obradive površine. Pritisak poljoprivrede je danas sve veći i intenzivna poljoprivreda, uništavanje gnezda i legla, prisustvo prirodnih neprijatelja, sve to utiče na nestanak ove retke vrste. S druge strane, velika droplja je opstala na očuvanim travnim pašnjacima kod Mokrina jer je to stanište u rezervatu najveće ravničarsko travno stanište u jednom komadu u Srbiji, prostire se na gotovo 4.000 hektara, i jedno je od većih travnih staništa u Panonskoj niziji.
Velike droplje ne vole intenzivnu poljoprivredu, ali jako vole ako u travnom staništu postoji 10 do 20% oranica zasejanih lucerkom, uljanom repicom, žitom. Ne vole njive kukuruza i suncokreta, tako da se kvalitetnim upravljanjem staništa mogu poboljšati uslovi za njen opstanak. Imajući u vidu osetljivost vrste, ograda je važna zbog mira prilikom šepurenja, ali je najvažnija za period gnežđenja, da ne bi predatori – šakali, lisice, divlji psi – uznemiravali ili čak uništili leglo, kaže Nikola Stojnić.
Zaštitna ograda ima veliku ulogu i kada se mladunci izlegu. U tom periodu je važno uskladiti vreme košenja trave u rezervatu sa očuvanjem mladunaca. To je mnogo lakše kada su oni u ogradi. U vreme reprodukcije, ovoj retkoj i zaštićenoj vrsti neophodni su idealni vremenski uslovi, što manje kiše, jer vlaga je pogubna za jaja i mladunce.
Nadamo se da će ova godina biti uspešna za povećanje brojnosti ove vrlo osetljive vrste, koja je prava prirodna retkost i nalazi se na svetskoj Crvenoj listi ugroženih vrsta. Populacija velike droplje u svetu je u opadanju. Procenjuje se da ima između 31.000 i 37.000 jedinki Velike droplje u svetu. Izvor: RTV