Ovih dana je zabeležen blaži mraz, te da je u nekim selima tempetara išla i do minus tri, tako da voćari i ove godine strepe, jer ,,baba marta,, ne odustaje! Da li se može dogoditi scenario iz ranijih godina kada su kasni mrazevi odneli rod ranih sorti kajsije i breske.
Poslednjih godina imamo izuzetno blage zime, pri čemu su februar i mart neuobičajeno topli, što dovodi do buđenja sokova u stablima. Iniciranjem ranog cvetanja, svedoci smo da može doći do izmrzavanja cveta, samim tim i izostanka roda. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović, kaže da su zasadi breskve i kajsije su u ovom periodu najosetljiviji na mraz. Kada su u pitanju šljiva i jabučasto voće za sada nema nikakvih problema, jer to voće još uvek nije ni cvetalo.
,,Rano cvetanje voća jeste problem jer voćari ne mogu mnogo šta sada da učine, osim da koriste agrotehničke mere i time bar malo ublaže posledice mraza. Voće može da pretrpi štetu kako u fazi cvetanja, tako i u fazi zametanja i rasta plodova kada dolazi do njihovih oštećenja koja smanjuju upotrebnu vrednost. U poslednjih 20 godina, najveće štete su bile u prvoj dekadi aprila. I prošle godine je bilo velikih oštećenja šljive u fazi punog cvetanja, tako da je rod potpuno podbacio u zapadnoj Srbiji,, kaže Jevremović.
Posledica toga je da smo prošle godine u najvećem broju voćnjaka imali potpuni izostanak plodova, te je rod u celini gotovo prepolovljen, pa je umesto 500.000 ili 600.000 tona, bilo oko 300.000 tona šljive.
Budući da voćkama u ovo doba godine treba najviše vode, Jevremović je rekao da je zemljište još uvek suvo i da, u slučaju izostanka padavina, voćari moraju da navodnjavaju zasade.
,, Svi voćari očekuju veće padavine tokom marta i aprila. Međutim, ako ih ne bude, moraće da se aktiviraju sistemi za navodnjavanje, kako bi se ostvarili optimalni prinosi. Postoje primarni i savremeni načini navodnjavnaja, a to je sistem orošavanja koji zahteva instaliran sistem za navodnjavanje i sreće se u visoko intenzivnim voćnjacima, poput jabuke ili kruške. Ipak, pošto se uglavnom radi o šljivi, tršnji, višnji, kajsiji, što su zasadi u brdsko-planinskom području, stabla su na većem rastojanju i tu u većini slučajeva nema sistema za navodnjavanje, tako da je tu praktično sada nemoguće bilo što uraditi,, zaključuje Jevremović.
Podsetimo, iznenadni prolećni mraz krajem marta prošle godine načinio je štetu u voćnjacima širom zemlje. Najviše u zapadnoj Srbiji, a delimično i u Vojvodini. Na pojedinim lokalitetima temperatura se se, u poslednjoj nedelji marta, spuštale i do minus tri stepena, što je bio pravi šok za pojedine voćne vrste. Najviše problema bilo je u zasadima koštunjavog voća, a najugroženije su bile rane sorte kajsija.
Slobodan Stajić, voćar iz Bukovice minulih dana je svoje zasade pokušavao da zadimljavanjem i orošavanjem sačuva od mogućih problema.
,, Videćemo, za sada nije vidljivo ali ako se hladno vreme nastavi bojim se da nećemo imati šta da uberemo. Kajsija je rano ucvetala i ovo smo na žalost mogli da očekujemo. Bila bi to velika šteta naročito ako se ima u vidu da je kajsija proteklih godina imala lepu cenu.,, kaže ovaj mlad voćar koji na 7 hektara gaji raznoliko voće ali su kajsija i višnja prve na rodu
Od klimatskih nеpogoda voćari nе mogu sasvim zaštiti stabla, ali mogu štеtu ublažiti. Za to ima višе načina. Većina koristi i dalje staru metodu zadimljavanja – u voćnjacima palе balе da bi plodovе sačuvali od hladnog vrеmеna. Međutim, parеlno sa podizanjеm voćnjaka, vеliki proizvođači odmah postavljaju i protivgradnе mrеžе, kojе štitе rod od lеda, ali i od lеtnjе žеgе. Istovrеmеno, koristе i antifrost sistеm, koji voćkе možе da zaštiti od vеćеg minusa, do minus sеdam stеpеni, ali i koristе vеtroturbinе, ubaciju topao vazduh. S.C.