U cilju pravovremenog iznalaženja rešenja kada je cena ovogodišnjeg roda maline u pitanju, udruženje Vilamet organizovalo je skup na kome su pored proizvođača, prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, lokalne samouprave i jedan otkupljivač. Sporna cena ovog voća svake godine izaziva polemiku oko visine zarade svakog od aktera u nizu ove proizvodnje. Institut za voćarstvo, na zahtev udruženja uradilo je analizu koštanja proizvodnje po kilogramu maline. Prema rečima velikog broja proizvođača, ukoliko se nepovoljna cena od prošle godine ponovi i ove, većina će odustati od gajenja maline i tražiti alternativu u nekom drugom poslu.
Od Ministarstva poljoprivrede očekuje se da u što kraćem roku sazove sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači malina, kako bi se razgovaralo o ovogodišnjoj otkupnoj ceni, zaključak je sa sinoćnjeg skupa u Arilju kome je prisustvovao veliki broj proizvođača iz ovog i okolnih mesta. Jedini predstavnik hladnjačara bio je vlasnik ITN Group iz Kosjerića, Aleksandar Marković, koji se obratio prisutnima ali nije mogao odgovoriti koliko će ove godine platiti maline.
Prvi čovek Arilja, Predrag Maslar, zahvalio se predstavnicima ministarstva i drugih institucija, proizvođaćima i svima koji su učestvovali u konstruktivnom razgovoru o prevazilaženju problema u oblasti malinarstva.
Direktor Instituta za voćarstvo Čačak, Darko Jevremović, istakao je da prema njihovoj računici proizvođačka cena na prinos od 10 tona, gde su uračunati svi troškovi materijala i rad, je 240 dinara po kilogramu. Ukoliko su zasadi manji, cena je viša i obrnuto.
I ove godine malinari su ušli u svoje njive sa velikom neizvesnošću po pitanju isplativosti jer niko ne izlazi sa cenom otkupa za 2024. godinu. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede proizvođači i hladnjačari će narednih dana pokušati da se dogovore, kako bi korist od ’’crvenog zlata’’ bila obostrana.
Predsednik udruženja malinara Vilamet Mileta Pilčević, izašao je sa jasno definisanim zahtevima malinara kada je reč o sezoni 2024. Kako Pilčević navodi, proizvođači su se nadali da će otkupna cena biti dogovorena na skupu u Arilju, ali do toga nije došlo, jer je došao samo jedan otkupljivač, koji nije mogao da govori o ceni u ime ostalih.
„Tražimo sastanak u Ministarstvu poljoprivrede da na vreme saznamo koja će biti cena i da li vredi raditi ili treba da gasimo tu proizvodnju“, rekao je Pilčević.
Dodao je da proizvođači „ne žele više da rade protiv sebe i da prodaju poljoprivrednu mehanizaciju da bi nadomestili gubitak od proizvodnje malina, ali da takođe nije cilj da se oni obogate, a hladnjačari propadnu. Zbog toga je zatraženo od Privredne komore da dostavi izvozne cene malina u poslednjih pet meseci da bi ih uporedili sa otkupnim, pa da se nađe srednje rešenje koje svima odgovora i cena sa kojom mogu da posluju i malinari i otkupljivači.
Ipak, kako Pilčević kaže, ništa ispod 350 dinara po kilogramu nije prihvatljivo, i ispod te cene neće biti berbe.
Još jedan zahtev malinara je upućen resornom ministarstvu, gde se traži da se podsticaji po hektaru maline povećaju sa 18 000 dinara na 70 000 do 100 000 dinara, ili da se podsticaji umesto po površini plaćaju po hektaru ubrane maline.
Naveo je da ne može biti ista subvencija za ratare koji proizvode kukuruz i proizvođače malina, a dotakao se i količine subvencionisanog dizela.
„Proizvođači malina troše mnogo više goriva nego ratari jer maline zahtevaju obradu zemljišta radi suzbijanja trave svakih petnaestak dana, pa im je potrebno, ne 100 litara dizela po hektaru, kako je predviđeno za ovu godinu, već 200-300 litara po hektaru“, rekao je Pilčević. S.C.Izvor: PP Media/GZS/Lokal info, info Liga