Malina se pominje čak u antičkoj istoriji, poznavaoci tvrde da potiče sa planine Kavkaz, mada su divlju malinu brali i Trojanci. Rimljani su je u IV veku i preneli po Evropi, Britanci su je u srednjem veku kultivisali i unapredili je, zatim je preneli i na tlo Amerike krajem 18. veka. Tamo je razvijena sorta Willamet koja je kasnije stigla u Srbiju. Raste kao divlja u živicama i pripada familiji ruža. Plodovi su uglavnom crveni mada mogu biti žuti i crni. Rasprostranjena je u Europi i severnoj Aziji. Svetska istorija bogata a srpska tradicija proizvodnje duga. Ipak crveno zlato tek svake pete godine pozlati što jasno govori da su problem veliki.
Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke. Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veličine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područjima, gde daje najbolje rezultate.
Preventivne mere u tehnologiji su značajne jer mogu redukovati pojavu bolesti i štetočina u proizvodnji a to su: pravilan izbor parcele, zdrav sadni materijal, izbor sortimenta, izolacioni prostor, uništavanje starih zasada kao izvor zaraze, uništavanje korova na ruderalnim staništima. Poslednjih godina ulazak polke je omogućio rasprostranjenu proizvodnju i u kraljevačkom kraju.. Tehnologija gajenja maline je vrlo zahtevan posao i mora se raditi tokom cele godine. Treba znati i kako orezivati lastare. Ovo je agrotehnička mera koja se u malinarskoj proizvodnji obavlja svake godine na početku vegetacije. Od kvaliteta i načina izvedene ove radnje u mnogome zavisi količina i kvalitet plodova maline koji će biti ubrani tekuće godine.
,,Rezidba maline podrazumeva uklanjanje prošlogodišnjih letorasta koji su već doneli rod, uklanjanje viška nevezanih letorasta koji tek treba da donesu rod i prekraćivanje letorasta iznad gornje žice. Izboru novih letorasta maline koji donose rod tekuće godine moramo posvetiti ozbiljnu pažnju. Prilikom izbora, podizanja i vezivanja rodnih letorasta poželjno je da oni budu radnici sa što većim iskustvom.Dakle ako orezivanje ne poznajete stručno lice je obavezno kako bi imali rod. Iz jednog sadnog mesta obično se razvije više izdanaka nego što je potrebno da se veže. Za vezivanje nam je najčešće potrebno jedan, dva i, vrlo retko, po tri letorasta iz jednog sadnog mesta.Broj letorasta koji će biti vezani i obezbediti nam maksimalan rod u tekućoj godini kreće se od 5 do 8 po jednom dužnom metru, zavisno od sorte, njihove razvijenosti, gustine pupoljaka itd. Izdvaja se i podiže ,,zdrav,,letorast za vezivanje, pupoljci treba da su zdravi, krupni, jasno vidljivi i da počinju sa što niže visine. Letorasti treba da su ujednačene braon – žute boje po celoj dužini bez znakova prisustva bolesti . Bolest se prepoznaje ako na letoristu imate mrke i svetle fleke. Prilikom vezivanja letorasta moramo se truditi da iz svakog sadnog mesta imamo po neki letorast da vežemo, ako ne za gornju ono bar za donju žicu kako bi zasad uvek imao zadovoljavajuću gustinu. ,, savetuje dipl. inž. Jelena Grbić, PSSS Kraljevo
Letoraste koji su predebeli, predugački, bez pupoljaka u donjoj zoni, sa dosta bočnih grana, treba izbegavati. Ako nam je prosek visine letorasta znatno viši od visine gornje žice onda bi trebalo gornju žicu podići kako bi imali bolje iskorišćenje rodnog potencijala letorasta. Prošlogodišnji rodni letorasti i višak ovogodišnjih letorasta koji nisu vezani uklanjaju se do osnove, do zemlje i zajedno iznose iz zasada. Bolje sprečiti nego lečiti, te je stoga važno učiniti sve preventivne mere kako bi izbegli moguće problem.
,, Nakon završene berbe u zasadima maline potrebno je sa preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Prošle godine rod maline je manji, što je posledica loših vremenskih uslova i malih ulaganja u proizvodne zasade. Treba imati na umu da mere zaštite malinjaka počinju posle berbe, a nastavljaju se na proleće sledeće godine. Preventivne mere u tehnologiji su značajne jer mogu redukovati pojavu bolesti i štetočina u proizvodnji a to su: pravilan izbor parcele, zdrav sadni materijal, izbor sortimenta, izolacioni prostor, uništavanje starih zasada kao izvor zaraze, uništavanje korova na ruderalnim staništima. Malina mora imati dovoljno svetla za normalan rast, pa joj ne odgovaraju zasenjeni položaji. Kako većina novopečrenih malinara ima želju da što pre dođe i do profita i povrati uložena sredstva jedna od važnih stavki je i upotreba pesticida. Vidimo da je organska proizvodnja takođe prisutna a ona opet podrazumeva neku drugu tehnologiju u proizvodnji, gde je prisutniji manuelni rad ali i zaštita na biljnoj bazi koja takođe ulaze u zbir troškova.,, ističe Jelena Grbić
Za uspešnu proizvodnju malina vrlo je važna količina hraniva i vode a ona mora biti veća od 800 mm godišnje. Obzirom na plitki korenov sastav maline, nedostatak vlage može predstavljati veliki problem.ali i previše ili premalo hraniva Svedoci smo da poslednjih godina imamo neprilagođen raspored padavina, kojih najčešće ima tokom maja I početkom berbe polke. Prošle godine avgust, septembar i oktobar su bili topli uz veliki nedostatak vode što je ostavilo veliki uticaj ne samo na malinu već i ostale voćne vrste, naročito ako se ima u vidu da smo manjkali u vodnom režimu i tokom zime.
,, Posebna pažnja mora se posvetiti pravilnom izboru parcele jer od toga zavisi budućnost i perspektivnost zasada. jer ona je izuzetno zahtevna voćna vrsta u pogledu zemljišta i ekspozicije.Prilikom zasnivanja malinjaka ne smeju se koristiti parcele na kojima je prethodno gajena jagoda, paprika, paradajz i druge biljke koje imaju zajedničkog domaćina za pojedine gljive. Treba napomeniti da ni najbolja agrotehnika ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta. Ali zato analizom i proverom ph vrednosti i vlage može se doći do odličnih rezultata. Malina ne podnosi sušu. Pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreduje a prinosi su mali.Malina dobro uspeva na propustljivim zemljištima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pružaju svežinu, povoljnu vlažnost i strujanje vazduha.Na suviše vlažnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne sme da bude bliža površini više od 1 m. Navodnjavanje, kao i zasena makar bila i u priručnim protivgradnim mrežama je veoma bitna. Dozu đubriva najbolje je odrediti na osnovu analize i onoga što je potrebno zemljištu i malini. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na sušu i zimske razeve.,, nastavlja naša sagovornica
Pojava azijske mušice može napraviti prilično problema prilikom berbe kupine i maline. Iz tog razloga struka će i ove godine posebnim metodama i postavlajnjem klopki pratiti brojnost i pokušati da suzbije štetu u startu.Drozofila Suzuki ili ako vam je lakše azijska voćna mušica, pristna je intenzivno od 2010 godine u Evropi.U Francuskoj je pod jagodom uništila rod na 80% površina… Drozofila je nekako i najveći problem jer se kasno detektuje, a zaštite gotovo da nema.Prvi slučajevi u Srbiji otkriveni 2015 godine i to baš na području raškog okruga u okolini Vrnjačke banje. PSS Kraljevo zbog toga radi nedeljne kontrole.
,,Dosophilla suzuki prezimi kao odrasla jedinka na zaštićenim mestima. Ima više generacija godišnje u zavisnosti od uslova sredine može ih biti I preko 10. Jedna ženka položi i do 300 jaja što nam jasno govori sa kakvim problemom smo suočeni. Njeno prisustvo smo zabeležili u jagodičastom, koštičavm voću ali i kod vinove loza. Za razliku od drugih vrsta roda Drosophilla, polaže jaja isključivo u nedozrele i neoštećene plodove. Početak polaganja jaja ove štetočine je vreme početka sazrevanja voćnih vrsta. Iz jaja se razvije larva, koja se hrani unutrašnjošću ploda, koji postanu tržišno neupotrebljivi. Hemijske mere zaštite suzbijanja ove štetočine su ograničene zbog njene biologije i na njih ne mogu delovati primenjeni insekticidi ali i zbog polaganja jaja u zrele plodove upotreba insekticida je ograničena zbog karence.Zima, odnosno niske temperature takođe su izostale, što je dodatni problem tako da je preventive postaviti klopke u malinjaku i biti siguran, jer kada ih uočimo početkom berbe u plodu, sve je kasno.Klopka je vrlo jednostavna, može se napraviti od najobičnije plastične boce, u koju dodajemo se smeša od 150 mililitara crvenog vina, 150 mililitara jabukovog sirćeta i nekoliko kapi deterdženta za sudove. Na vrhu se izbuše rupice u koje će ući mušice, koje ulaze u klopku sleću na njega, dave se u njemu i potonu.,, pojašnjava Grbićka
Malina je poznata kod nas, a mi smo svetu poznati i po najboljoj malini. Plodovi maline cenjeni su i traženi kako u svežem stanju tako i u prehrambenoj industriji. Od maline se pravi vino, sok, slatko, žele, sirup, ušećereno voće i malina u prahu. Naročito dobru cenu postižu pojedinačno smrznuti plodovi, a zbog svoje lekovitosti malina se upotrebljava i u farmaciji.Malina je vrlo važna privredna grana u našoj zemlji. Pored finansijskog efekta, gajenje maline omogućava zaposlenje viška radne snage, što je u našoj današnjoj situaciji od velike važnosti, naročito u brdskim, priplaninskim i planinskim rejonima Srbije. To znači da malini treba pokloniti još više pažnje nego do sada jer se plodovi maline dobrog kvaliteta dobro plaćaju posebno na stranom tržištu. E sad kako stići do platnog tržišta je posebna priča i tema za neke druge sagovornike.
Rezime za zaborav
Minule godine nisu bile dobre po pitanju maline, izuzimajući 2022. godinu kada je cena dostigla maksimum u otkupu i do 600 dinara.Tu cenu teško da ćemo skorije dostići. Nizani su problemi koji su ostavili velike posledice. Od čestog grada, dve polave, previše kiše u berbi, suše i ožegotina. Poslednji udarac usledio je sa niskom cenom, koju nisu popravili ni najači eksperti ni najbolji kvalitet. Stanje u zasadima nije baš nabolje….
Najviše brine neizvesnost, ali nekako svi putevi vode do cene, koja kako tvrde zavisiod tržišta i naše direktne konkurencije gde su prvenstveno označeni Čile i Poljska.Da se vratimo ranim radovima. Redovna zaštita maline je od ključnog značaja i mora biti pravovremena. … Prvo prolećno prskanje valja obaviti po vezivanju izdanaka, kada je malina u fazi bubrenja pupoljaka i pojave prvih listova…. Obratite pažnju na i osušene izdanke.
Nikako nemojte zaboraviti obradu zemljišta, koja ne mora biti samo uz pomoć hemije, jer otrovi ostaju i u zemljištu. Ukoliko nemate protivgradnu mrežu, osiguranje vam ostaje kao jedina alternativa svemu iznetom.Ono što se malo pominje jesu Rusija i Ukrajina kao sve veći proizvođačii naša direktna konkurencija. S. C.