Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počela je višemesečni „strateški dijalog“ s poljoprivrednim sektorom dok širom Evrope poljoprivrednici protestuju.
Predviđeno je održavanje sastanaka svake dve do četiri nedelje, a učesnici su pozvani da dođu do zaključaka do kraja leta, da bi se pripremio teren za narednu Komisiju i izradu nove Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) koja bi se primenila od 2028. godine.
Šefica Evropske komisije smatra da je taj dijalog način da se prevaziđe polarizacija, posebno u vezi s ekološkim zakonima.
Oko trideset predstavnika poljoprivrednih organizacija, agro-prehrambenog sektora, nevladinih ekoloških organizacija i stručnjaka okupilo se u Briselu pod okriljem nemačkog profesora Petera Štrohšnajdera.
Evropom se međutim širi gnev poljoprivrednika u Francuskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Poljskoj, Holandiji.
Posebno su kivni na evropske ekološke propise i uvoz u EU koji smatraju nelojalnom konkurencijom.
Fon der Lajen je uoči susreta rekla da je uverena da dijalogom može da se prevaziđe rastuća polarizacija oko tema povezanih s poljoprivredom, ali da nije lako doći do zajedničke vizije.
– Delimo isti osećaj hitnosti da stvari treba da se poboljšaju, da treba naći novi put i zajednička i trajna rešenja u vreme kada se poljoprivrednici svakodnevno suočavaju sa vrlo konkurentskim tržištem – navela je ona i istakla da oni, naravno, zaslužuju ravnopravnu nadoknadu:
– Naš cilj je da podržimo vaša sredstva preživljavanja i da garantujemo evropsku prehrambenu bezbednost.
Iako se na nedavnim demonstracijama širom EU ukazivalo na razne pojedinačne uzroke protesta, ima i pritužbi koje su zajedničke – ekstremne klimatske epizode, ptičiji grip, rast cena goriva, priliv ukrajinskih proizvoda od kada su ukinute carine 2022. godine.
Nova Zajednička poljoprivredna politika (CAP) koja drastično povećava ekološke obaveze, i propisi evropskog Zelenog Pakta, iako još nisu na snazi, u središtu su nezadovoljstva poljoprivrednika.
Među temama predloženim za razgovore su prihodi poljoprivrednika, dužina rada, tehnološka inovacija i konkurentnost.
– Kolektivni ciljevi su egzistencijalni, svi živimo od prirode. I mada se svakako svi ne slažemo uvek o tim pitanjima, slažemo se o činjenici da izazovi jačaju, bilo da se radi o stranoj konkurenciji, preteranim propisima na nacionanom nivou, klimatskim promenama ili gubitku biodiverziteta – rekla je Fon der Lajen.
Foto: Tanjug