Šta mislite, šta je opasnije za globalno zagrevanje – automobili ili stoka koju uzgajamo za potrebe prehrane stanovništva? Verovali ili ne, krave su veći zagađivači od automobila, i figurativno i u praksi. Mesne industrije su odgovorne za čak 18% emisija štetnih gasova u atmosferu. Ti gasovi uzrokuju efekat staklene bašte. U izveštaju Organizacije Ujedinjenih Nacija za Hranu i Poljoprivredu je tako potvrđeno da stoka uzrokuje veće zagađenje i od transporta ljudi i dobara.
Kako se to dešava?
Dobar deo zagađenja potiče iz oksida azota koji se nalaze u stajskom đubrivu, ali i u metanu koji se oslobađa dok stoka preživa. Na taj način preživari imaju ogroman uticaj na efekat staklene bašte. Sam metan ima efekat zadržavanja toplote 23 puta veći od ugljenika, dok oksid azota zadržava čak 296 puta više toplote od ugljenika. Broj grla stoke je u velikom porastu usled rasta cena hrane, naročito u zemljama u razvoju, pa tako prema trenutnim procenama u svetu trenutno ima oko 1.5 milijardi grla goveda i oko 1.7 milijardi grla ovaca i koza. Prognoze kažu da će se svetska prerada mesa duplirati do 2050. godine, tako da će u pogledu energije potrošene na gajenje stoke, njen prevoz i prodaju, krmenadla srednje veličine imati štetan efekat po životnu sredinu kao džip Hamer!
Krave kao i većina živih bića imaju potrebu da ponekad nehotice u vazduh ispuste gas iz organizma, samim tim se u atmosferu oslobađaju velike količine metana. Faktografski podaci kažu da samo jedna krava u toku godine proizvede toliko metana da može da parira šteti koju nanese čak 4 tone ugljendioksida. Prosečan automobil, s druge strane, u toku godine u atmosferu pošalje oko 2,7 tone ugljendioksida. 18 procenata od ukupnog zagađenja atmosfere znači da stoka zagađuje našu planetu više nego automobili, brodovi, avioni, vozovi i sva ostala prevozna sredstva zajedno. Tu je i efekat potrebe prehrane stoke, pa se tako za potrebe ishrane krče velike površine šuma kako bi se napravile livade, što dalje doprinosi zagađivanju i efektu staklene bašte.
Da li ste razmišljali da promenite način ishrane? Verovali ili ne, preobraćenjem u vegetarijanca svako može da uštedi čak 1.5 tonu ugljen-dioksid emisije godišnje. Ako se to uporedi sa podatkom da vožnja hibridnog automobila umesto klasičnog umanjuje emisiju ugljen-dioksida za jednu tonu, što je 500 kilograma manje od predhodnog podatka, jasno je da postoje brojni razlozi za promenu svesti i na globalnom nivou. Ne sugerišemo, samo ističemo kao činjenicu. I sami uživamo u mesu.
Isto tako, na ovogodišnjem BIZIT-u koji je posvećen digitalnoj ekonomiji svoje mesto će naći i problematika digitalizacije poljoprivrede i upravljanje procesom proizvodnje. Pozivamo vas da nam se priključite! Prijavite se na sajtu bizit.rs i iskoristite popust za ranu registraciju. Vidimo se 6. i 7. novembra!
Izvor: Ekospark