Autor: juGmedia Objavljeno: 21.07.2019.
Poljoprivreda je u nikad lošijem stanju, potreban je potpuno drugačiji koncept oživljavanja proizvodnje i pomoć seljacima. Seljak nema mogućnosti da pokrije ni osnovne troškove, a nameti se svakog dana povećavaju, pa je s jedne strane, neodrživo je proizvoditi, s druge strane, nemoguće je prodati proizvod, zaključci su nastali posle razgovora niške opozicije i poljopriverdnika na osmoj Niškoj zoni slobode.
U saopštenju se navodi da je obaj skup održan ispred tržnog centra Kalča, a prethopdno su predstavnici stranaka koje su potpisale Sporazum sa narodom mesec dana obilizali na desetine seoskih domaćinstava. Izjave posle sastanka davali su novinarima Miodrag Stanković predsednik Gradskog odbora DS Niš i jedan od lidera Saveza za Srbiju-Niš i Predrag Jovović poverenik Pokreta slobodnih građana za grad Niš.
“Da li će građani kupovati domaći sir, mleko i meso ili će isključivo kupovati u prodavnicama, puno zavisi od načina na koji država pomaže ili ne pomaže poljoprivrednike. Na žalost, trenutno stanje je takvo da seljaci odustaju od proizvodnje jer je neisplativa, pa se postavlja pitanje da li će proizvoditi domaće proizvode čak i za sopstvene potrebe”, piše u saopštenju.
Do 2012. godine kada je Demokratska stranka vršila vlast, dodaje se, poljoprivredni proizvođači su dobijali 12.000 po hektaru zasađenih površina u jednom trenutku je to bilo i 14. 000 dinara. Država je pomagala poljoprivredu. Danas poljopivredni proizvođači dobijaju 4000 dinara po hektaru, što je 3 do 4 puta manje.
“2012. godine, pre dolaska SNS-a na vlast, subvencije za dizel za poljoprivrednike su iznosile do 6.000 dinara po hektaru, u zavisnosti od vrste poljoprivredne proizvodnje, pa ih je naprednjački režim prvo prepolovio na 3.000 dinara, a potom i potpuno ukinuo 2015. godine. Zbog toga su seljaci u Srbiji pune četiri godine plaćali najskuplje gorivo u regionu.”, navodi se u saopštenju i dodaje da su se baste I njve pretvorile u livade.
Stanje u poljoprivredi Srbije może da okarakteriše samo kao katastrofalno, konstatije se i zaključuje da je to u najvećoj meri zbog neartikulisane politike Vlade Srbije, a da se mere podrške poljoprivredi donose se na nivou predizborne kampanje.