Srpska kupina dugo godina bila je na samoj margini kad je zainteresovanost kupaca u pitanju. Neki su tada čak i posekli svoje zasade, jer nisu videli isplativost u zasadima ovog voća. Međutim, u poslednjih par godina doživela je svoju ekspanziju nakon što je rod u Americi i Meksiku, koji važe za lidere u proizvodnji kupina, podbacio zbog velikih suša.
U Srbiji se sedamdesetih godina prošlog veka intezivira proizvodnja jagodastog voća, dok se krajem devedesetih javlja sve veća proizvodnja kupine koja dostiže 10.000 tona, nakon čega Srbija postaje jedan od najznačajnijih proizvođača ove voćne vrste. Kupina se najviše gaji u Mačvi, Pomoravlju, Podrinju, čačanskom i podkopaoničkom kraju. Većina kupina u Srbiji raste po malim voćnjacima uz pomoć tradicionalnih tehnika gajenja i većinom se berba obavlja ručno. Procenjuje se da je u Srbiji trenutno oko 1500 hektara pod ovim voćem. Poslednje dve godine kupine doživljavaju pravu ekspanziju. Uzrok porasta cene kupine je porast tražnje nastale usled nestašice na svetskom tržištu.Međutim ovogodišnje tržište, ne bar ono u Srbiji nije ponudilo visoku cenu, cenu koja bi ispratila troškove i ostavila nešto računice.
Domaće kupine dobro rađaju, ali problemi oko otkupne cene i nedostatka radnika unazađuje proizvodnju i dovodi u pitanje isplativost bavljenja ovim poslom.
,, Prе dvе godinе bila 280, prošlе 2000 a sada 100 dinara po kilogramu. Naravno, veliki broj kupina vuče sa sobom i dodatne probleme. Naime, zbog visokih dažbina i skoka cena proizvodnje, većina je bila prinuđena da berbu obavljaju sami, bez da se plati berače. Iskusni i angažovani berači, samim tim, mogu da zarade dnevnicu i do 60 evra. Mi imamo 80 ari pod kupinama. Angažovali bi nekoliko radnika, ali smo se trudili da posao uradimo porodično. Polovinu smo predavali, prva klasa je išla hladnjči, polovinu smo prerađivali. Ove godine nije rodila ni za naše potrebe. Bilo je previse kiše kada joj nije trebala, oplodnja je bila loša I na kraju ožegotine. Bukvalno smo podbirali da ih što se kaže samo ,,okusimo,,. Priča Marijana Šibak iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje
Kupina se smatra jednim od najpopularnijih bobičastih plodova, a njena proizvodnja se odvija širom sveta. Kvalitet, sezonski uticaji i svetska potražnja su neki od faktora koji značajno utiču na cene kupine na tržištu. Stoga su otkupne cene kupine važan faktor koji utiče na profitabilnost i potražnju za ovim proizvodom na tržištu.Istorijski maksimum kupina je dostigla pre dve godine kada je njena otkupna cena iznosila i do 300 dinara po kilogramu. Tokom 2022. godine proizvođači su se nadali da će cena ostati na istom nivou. Međutim, kako je počela berba kupine otkupna cena je iznosila oko 200 dinara po kilogramu, da bi se taj iznos u toku otkupa skoro prepolovio, tačnije proizvođačima je nuđena cena od 120 dinara po kilogramu od strane otkupljivača. Istorija se na žalost ponavlja.
,, Kada je otkupna cena bila niska – 15, 20, 30 dinara, imali smo situaciju da mnogi voćari, naročito u Valjevu, nisu ni brali kupine. Neki su i krčili zasade, bili su to ,,crni dani,, crne kupine. Posle nekoliko takvih godina, u prethodne dve godine sa nešto većom cenom, proizvođači su nešto više i ulagali u kupinjake, koji su sada sređeniji. Ulagalo se u sisteme za navodnjavanje i zasenu, ne bi li imali bolji prinos i kvalitet plodova, jer se nekako ekstremno visoke temperature poklapale sa berbom ovog voća što je uticlo na prinos i kvalitet plodova.,, kaže za naš portal Zorica Zdravković, savetodavac
Viša otkupna cena zavisi i od sorte, ali najviše se plaća organska kupina. U Srbiji ima oko dva procenta takvih parcela. Ovih dana posetili smo Vrdila kod Kraljeva. Nebojša Marinković gaji ovo voće u organskom statusu na 15 ari.Kaže toliko može da obrađuje neosetno sa svojom porodicom. Sve preko toga bi pojela proizvodnja I radnici.
,, Godina nije bila baš najbolja. Bilo je prilično kiše, imali smo I jednu oluju u julu, sve je to ostavilo posledice. Nama je problem I što ne možemo da je štitimo svim dostupnim preparatima. Didimela je ostavila posledice. Rod bi bio odličan ali eto nije se dalo. Cena…nije neka ali nismo mogli da je ostavimo na zemlji. Naravno ne odustajemo, mi smo i pčelari….radimo dodatne proizvode od meda i voća. Ako i naredne godine bude loša cena kombinovaćemo nešto.,, kaže sagovornik
Proizvođači iz okoline Arilja i Ivanjice sa kojima smo razgovarali, rekli su nam da nije dobro što se ranije govorilo o ceni kupine od 200 do 300 dinara za kilogram, jer su hladnjačari izašli sa cenom od 120 dinara za kilogram čačanske sorte kupine i 130 dinara za kilogram „loh nes“ sorte, odnosno slatkih sorti kupine.Ulaganja u kupinjak nisu mala, pa je veliko pitanje da li će uloženo uopšte biti vračeno ili će poslovanje biti u minusu.
,,Svi traže srpsku kupinu, ova čačanska je zaista odličnog kvaliteta i ukusa. Koristi se kao konzumna, ali i za preradu. Imam ‘lohnes’ i ‘čester’, to su do šezdeset, sedamdeset dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike. Proizvodnja organske hrane je četiri puta skuplja od obične komercijalne proizvodnje, a kažu da se pri prodaji dobija 20 do 30 odsto više. Ali, to nije tačno. Ja ono što ne predam drugima zadržim u svojoj preradi, isplativije mi je u svakom slučaju.,, kaže Miro Rajković iz Prilika.
Cena proizvodnje i greške
Zaustavljanje cena bobičastog voća, koje su poslednje dve godine oborile sve rekorde, mogao bi da bude predznak budućih dešavanja na tržištu hrane kao odraz sve očiglednijeg pada globalne kupovne moći potrošača. Uz to treba uzeti u obzir i povećanje pratećih troškova u proizvodnji kupine kao što su troškovi transporta i repromaterijala.
U Srbiji je najzastupljenija kupina „čačanska bestrna“, sorta koja je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Ova sorta je veoma rodna zbog čega je veoma popularna kod proizvođača. Plodovi su joj izuzetno krupni, meki i ne trpe transport, ova sorta sklona je curenju soka i promeni boje kako pri izloženosti suncu, tako i prilikom zamrzavanja, što je nedostatak koji je potrošačima teško prihvatljiv. Zato u zasade, prema rečima stručnjaka, treba uvoditi kvalitetnije sorte, gde se najčešće propagiraju strane sorte loh nes i čester.
,, Značajan problem je i što su kupinjaci često podizani u uslovima i područjima koja su neodgovarajuća, što se nekad ne može rešiti ni primenom najnovijih tehnologija ni promenom sortimenta. Kako bi se dodatno unapredila situacija proizvodnje kupine u Srbiji neophodno je uraditi rejonizaciju kupine, kao i da izvrši popis tačnih površina koje su pod zasadom ove voćne vrste. Na ovaj način bi se utvrdilo čime raspolažemo i izlazimo na tržište i dalja ulaganje u nove zasade.,, kaže agronom Mile Džombić
Vremenski uslovi ove sezone na žalost nisu išli su na ruku proizvodjačima koji imaju usitnjene parcele. Ono što je prednost kupine, svakako je što je manje zahtevna za održavanje u odnosu na malinu. Ali, naravno i oko nje ima obaveza u zavisnosti od vremenskih prilika .Zbog načina njenog sazrevanja, berba kupina se izvodi u više navrata. Ukupno vreme sazrevanja i berbe plodova kupina traje između 30 i 40 dana.Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom po kilogramu.
Cena dostupna ali ne i na pijaci i marketima
Kupina je, kao i malina, prošle sezone imala rekordnu otkupnu cenu od 150 do 220 dinara za kilogram, ali ova je podbacila baš kao i kod crvenog zlata, međutim to nije uvećalo potrošnju domaćeg kupca. Prošle godine na pijacama kupina se pazarila po ceni od oko 500 dinara, dok je na Kvantašu bila oko 350. Na početku sezone, kada se tek pojavila na tezgama, prodavci su tražili 800 dinara po kilogramu, nešto kasnije išla je po 600, da bi onda pala. Poslednjih mesec dana na kraljevačkoj pijaci se kupina cenila upola manje ali je divlja zadržala cenovnu prosečnu skalu. Naravno da cenu određuje i kupac, kojih za robu visoke cena nema puno interesenata pa su se preprodavci dosetili da prodaju manja pakovanja po nižoj ceni, ali je suma sumarum opet izlazilo na nekih 400 dinara. Ista ona koja se na njivi cenila 100-150 dinara. Opet dolazimo do priče ,,ni luk jeo ni mirisao a najeo se pošteno,,. No to je tema za neku drugu priču
Zdravlje na usta ulazi
Kupine možemo jesti sveže, zamrznute ili u kompotu, a od njih se prave ukusni džemovi, sokovi, poslastice, pa čak i vina .Veoma su bogate vitaminima, mineralima i vlaknima , visoke antioksidativne i nutritivne vrednosti. Siromašne su kalorijma, ugljikohidratima i mastima, što ih svrstava u sami vrh zdravih namirnica, veoma poželjnih u svakoj dijeti.Istraživanja su pokazala da kupine sadrže i elaginsku kiselinu za koju je dokazano da preventivno deluje na nastanak kancerogenih obolenja. Jedna šolja kupina sadrži preporučenu dnevnu dozu vitamina C koji, znamo, pospešuje rad imuniteta.Pored svega ovoga, kupine veoma povoljno utiču na zdravlje srca, kože, čuvaju vidi i zdravlje kod žena.Veoma su dobre za probavu jer samo jedna šolja dnevno sadrži 30 odsto preporučene dnevne doze vlakana, pa se preporučuju i dijabetičarima. Kupine su veoma bogate vitaminom K, koji potpomaže apsorpciju kalcijuma u krvi, što nam jača kosti.
Većina proizvedenih kupina u Srbiji se izvozi i to uglavnom zamrznuta kupina blizu 90% dok ostatak ide kao sveže voće ili malu porodičnu preradu. Najviše se kupina izvozi u zemlje EU, pri čemu je primetno povećana tražnja za srpskom kupinom u skandinavskim zemljama. Osim za konzumiranje, srpska kupina koristi se u inostranstvu i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala, stoga je potražnja izuzteno velika.
Interesantno je da se u EU kupina prerađuje u sokove, paste, piree, tako da postoji mogućnost da se prihodi i uvećaju ukoliko bi se kupina izvozila kao prerađena, umesto plasmana zaleđene kupine.S. C.