Šteta u poslednjim poplavama, iako velika, manja je za 10 puta nego ona nastala u poplavama 2014, 2016. i 2019. Godine. Šteta i procenjeni gubici osam privrednih subjekata procenjeni su na osam miliona dinara, u poljoprivredi – na 60 miliona, na infrastrukturi do 450 miliona, a na stambenim objektima na 73 miliona dinara. Šteta na infrastrulturi iznosi više od tri četvrtine procenjene štete, a Vlada Srbije odredila je uvećane iznose državne pomoći za pet kategorija oštećenja stambenih objekata
Prema izveštaju kraljevačkog Štaba za vanredne situacije koji je dostavljen Vladi Srbije preliminarna ukupna šteta, procenjeni gubici od poplava i klizišta, ali i procenjene potrebe na teritoriji Kraljeva od 26. maja do 17. juna iznose – nešto više od 590 miliona dinara, Ipak, ta šteta i gubici su 10 puta manji nego oni koji su nastali u poplavnim talasima 2014, 2016. i 2019. godine.
Šteta i procenjeni gubici osam privrednih subjekata procenjeni su na osam miliona dinara, u poljoprivredi – na 60 miliona, na infrastrukturi do 450 miliona, a na stambenim objektima na 73 miliona dinara.
Oštećeno je 150 stambenih objekata, ali lakše, jer nije bilo dužeg zadržavanje vode u njima, rekao je posle današnje sednice Gradskog štaba za vanredne situacije Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite.
,,Kada su u pitanju klizišta, danas na teritoriji grada Kraljeva imamo aktivnosti sa Republičkim geološkim zavodom, pa ćemo na osnovu njihovih izveštaja i shodno predloženim merama postupati u rešavanju problema koje su napravila klizišta. Imamo i 14 registrovanih klizišta ili odrona, pre svega na lokalnim putevima, gde su štete registrovani od strane nadležnih i imamo 15 vodotokova drugog reda koji su pretrpeli oštećenja u priobalju ili u zaštitnim objektima uz priobalje. Bujične vode oštetile su i 16 prelaza, među kojima su četiri mosta preko vodotokova drugog reda. Čak 75 do 80 % od ukupno procenjene štete je šteta na infrastrukturi – oko 450 miliona dinara. Preliminarna šteta u poljoprivrednom sektoru procenjuje se na 60 miliona dinara, ali ona će vremenom biti sve veća, jer će doći i do smanjenja prinosa.,,
Najznačajnije štete su, kako je istakao Maksimović, na infrastrukturi, jer pored prekida Ibarske magistrale u Adranima zbog urušavanja prilaza mostu preko Musine reke, na teritoriji Kraljeva ima i 10 kilometara lokalnih puteva koji su pretrpeli lakša ili teže oštećenja: 18 km kanala kao delova putne infrastrukture koji su, takođe, pretrpeli lakša ili teža oštećenja:
On podseća da je i u delu priobalja Roćevićke reke, Vrdilske i Musine reke bilo značajnih oštećenja plasteničke proizvodnje. Preliminarna procena štete i gubitaka u sektoru privrede kod osam privrednih subjekata procenjena je na oko osam miliona dinara
Na sednici Vlade Srbije usvojeni iznosi državne pomoći države, za sada samo za stambene objekte. Katergorizacija se odnosi na oštećenja od prve do pete kategorije, jer je procenjeno da na teritorij cele Srbije nema konstruktivno urušenih objekata zbog poplava. Ovi iznosi su inače uvećani, u odnosu na pređašne pomoći u ovakvim situacijama.
Komisija će utvrditi stepene oštećenja te su shodno tome određeni i iznosi. Prve tri kategorije podrazumevaju lakša oštećenja na objektima, a četvrta i peta kategorija zahtevaju obimnije građevinske intervencije, te je i državna pomoć tako kategorisana.
– za prvu kategoriju u 200.000 dinara
– za drugu kategoriju 300.000 dinara
– za treću kategoriju 400.000 dinara
– za četvrtu kategoriju oštećenja na stambenim objektima iznosiće 500.000 dinara, a
– za petu kategoriju – 800.000 dinara.
Građani štetu na svojim stambenim objektima treba da prijave na šalteru broj pet u prizemlju zgrade Gradske uprave radnim danima do 7. Jula tekuće godine u vremenu od 10 do 17,00 časova. Posle tog datuma komisije će izaći na lokacije na kojima je prijavljena šteta i utvrditi stepen oštećenja. Izveštaj će se potom slati republičkoj komisiji radi verifikacije, a onda će se raditi prvostepena rešenja na osnovu kojih će građani moći da ostvari pravo na državnu pomoć.
Na žalost postoji reč ljudsi faktor.
Da li je sve moglo da bude blaže? Verovatno, makar da su kanali čišćeni, da nam potoci i rečice nisu deponije. Da svi, kao ozbiljni ljudi preuzmemo deo odgovornosti, od države do pojedinca. Osiguranje je i dalje rak rana svih naših nepogoda .Na področju grada Kraljeva svega 12% poljoprivrednika ima polisu osiguranja. Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić kaže da će komisije na terenu popisati štetu u svim poljoprivrednim domaćinstvima i privrednim subjektima kako bi se imali tačna procena štete za koju kaže da zasigurno neće biti mala.
Kraljevo ima 174 vodotoka ne računajući vodotokove prvog reda Ibar, Moravu i Ribnicu. To su uglavnom potoci i male rečice koje možemo pregaziti, leti često i presuše ali su poslednjih godina daleko opasnije od velikih slivova. Voda se povukla, ali su ostali problemi… Posao tek predstoji i očigledno će država i ovoga puta morati da interveniše finansijski ali i operativno sa više ljudstva i mašinerije jer ono što se vidi na terenu nije ni malo lepa slika. Uključujući zemljotres i dve ozbiljne posledice poplava većini ugroženih biće ovo četvrto saniranje nihovih objekata. Sonja Cvetković