Antimirobna rezistencija je veoma značajna tema, kako u humanoj medicini, tako i u veterini, jer smo kroz interakciju sa životinjama svakodnevno izloženi patogenima i genima koji direktno utiču i na ljudsko zdravlje.
Usled neracionalne upotrebe antibiotika, Republika Srbija se ubraja u zemlje sa visokom stopom rezistencije kako u humanoj, tako i u veterinarskoj medicini. Rezultati monitoringa bakterijske rezistencije u veterinarskoj medicini jasno pokazuju visoke nivoe rezistencije među izolovanim bakterijskim sojevima, upravo prema najčešće korišćenim antibioticima u veterinarskoj medicini. Ovi rezultati otkrivaju ozbiljan problem rezistencije prema kritično važnim antibioticima, koji se koriste u humanoj medicini. Kada životinje razviju antimikrobnu rezistenciju, antibiotici mogu postati manje efikasni u lečenju infekcija kod tih životinja. Ovo može dovesti do produženog trajanja bolesti, povećanog rizika od komplikacija, povećane smrtnosti, smanjene dobrobiti i produktivnosti životinja.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) procenjuje da u Evropskoj uniji, Islandu i Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije, a da takve infekcije stvaraju dodatnih 1,5 milijardu troškova u zdravstevnoj zaštiti i gubicima produktivnosti u EU.
Značajno je istaći da se geni rezistencije mogu preneti sa životinja na ljude i obrnuto. Izloženost ljudi rezistentnim bakterijama može dovesti do razvoja infekcija koje je teže lečiti konvencionalnim antibioticima. Smanjenje efikasnosti antibiotika kod ljudi takođe može ograničiti opcije lečenja i dovesti do veće osetljivosti na infekcije, produženi boravak u bolnici, veći rizik od komplikacija i smrtnost.
Rezistentnost bakterija može značajno uticati i na lanac ishrane na nekoliko načina. Ove bakterije mogu se pronaći u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su meso, mleko i jaja, a kroz lanac ishrane se mogu preneti i na ljude. Konzumiranje hrane koja sadrži rezistentne bakterije može dovesti do kolonizacije tih bakterija u crevima ljudi.
Na žalost, to takođe znači da su rezistentne bakterije prisutne u digestivnom traktu ljudi i mogu se prenositi na druge ljude. Ovo može dovesti do širenja rezistentnih bakterija kroz populaciju i lanac ishrane.
Problem savremenog društva ogleda se u tome što se najveća količina antibiotika koristi za životinje namenjene upravo za ishranu ljudi. U ovu grupu životinja spadaju živina, telad i svinje, međutim, oni se primenjuju i u procesu lečenja kućnih ljubimaca. Posledično, te grupe životinja su najviše pogođene rezistencijom. Na primer, jedno od najčešćih obolenja kod krava je mastitis, samim tim je i upotreba antibiotika u terapiji ovog obolenja na visokom nivou. Pored navedenih životinja rezistenstnost je moguća i kod kućnih ljubimaca. Iz ovih razloga, sve navedeno su teme Međunarodne konferencije sa akcentom na racionalizaciji upotrebe antibiotika kod svih životinjskih vrsta.
Podizanje svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini predstavlja jedan od najboljih načina borbe protiv antimikrobne rezistencije. Prema podacima SZO, najmanje 700.000 ljudi godišnje umre usled posledica antimikrobne rezistencije. SZO upozorava na procene da će do 2050. godine kao posledica rezistencije bakterija na antibiotike biti izazvano 10 miliona smrtnih slučajeva ukoliko ne budemo dovoljno obratili pažnju na ovu tihu pandemuju.
Nadzor rezistencije na antibiotike još uvek nije uveden u Srbiji, kao što se to kontinuirano radi u Evropskoj uniji. Cilj organizatora konferencije je da ukaže na važnost pravilne upotrebe antibiotika i primene vodiča koji su zasnovani na dokazima, sprovođenje biosigurnosnih mera, istraživanje i primenu dostupnih alternativa za upotrebu antibiotika.
Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, „antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti“. s.c.