Danas srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dva praznika, Sabor Svetog Arhangela Gavrila, kao i Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica. Arhangel Gavrilo, blagovesnik radosti, jedan je od sedam velikih angela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta, najbližih prestolu Gospoda. Smatra se vesnikom tajni Božjih.Od davnina, slavi se prvi dan posle Blagovesti, čime se odaje poštovanje onome koji je poslužio tajni ljudskog spasenja.
Lik anđela Gavrila sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima blagovest, slika se na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije, jer je ovaj događaj otvorio put u carstvo nebesko.
Često je slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda. Česta je zavetna slava. Izbegava se bilo kakav rad, osim sitnijih popravki. Sabor Svetog arhangela Gavrila slavi se dva puta godišnje – na današnji dan i 26. jula po novom kalendaru, kao letnji Aranđelovdan.Letnji sabor ustanovljen je na Svetoj Gori u 9. veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Lazareva subota
Danas je i Lazareva subota. Obeležava dan kada je Hrist vaskrsao svog četiri dana mrtvog prijatelja Lazara.To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom “Hristov prijatelj”.
Ova svetkovina se obeležava poslednje nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim. Na ovaj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe.Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelji kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”.Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: “Udesio se, kao za Vrbicu”.Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati. U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu. Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju dimbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.Lazarice bi oblačile srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog Lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju.
Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju. S obzirom na to da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.
Naravno, slavska trpeza je uvek posna. Današnji praznik najavljuje sutrašnji – Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim. Mnoge porodice ovaj dan slave kao krsnu slavu.