Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najskuplje poljoprivredno zemljište u Južnobačkom okrugu, gde je hektar u trećem kvartalu 2022. godine dostigao cenu od 31.900 evra, a najjeftinije u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prodat za samo 300 evra. Ti podaci ukazuju na pad cena poljoprivrednog zemljišta, jer je u prvoj polovni prošle godine cena hektara prelazila 40.000 evra. Državno zemljište je, jeftinije, dok je ono u privatnom vlasništvu nešto skuplje. U našoj zemlji, ističe on, ukupno ima 5,1 milion hektara obradivog zemljišta.
U Srbiji imamo oko 510.000 hektara državnog zemljišta, od kojeg je oko 210.000 hektara slobodno, a ostalo država daje u zakup. To je jeftinije u odnosu na ono što nude privatnici, ali svakako varira u odnosu na mesto gde se nalazi – da li je prva linija (pored puta) ili negde dalje. Imamo oko 400.000 do 600.000 hektara neobrađene zemlje, dok privatnici drže 4,1 miliona hektara obradivog zemljišta. Ukupno se obrađuje, odnosno koristi 3,476 miliona hektara“,
Poljoprivredno zemljište u zakup obično daju stariji ljudi koji više ne mogu da ga obrađuju ili naslednici, ali i crkva.Oni koji obrađuju zemljište imaju prihod po hektaru oko 1.000 dolara, što je jako nisko, jer u Evropi ta zarada ide do 26.000 dolara. To važi za Dansku, Holandiju i ceo nordijski sistem, i mi ne možemo sa 1.000 dolara nigde da budemo konkurentni. Problem je u obrtanju kapitala. U svetu se to radi na svakih nedelju dana, tako da oni godišnje obrću kapital 52 puta, a mi čekamo da rode pšenica ili kukuruz i kapital se obrne dva do tri puta. Tu je razlika između bogatih seljaka u svetu i naših siromašnih.
Strani državljani poslednjih godinasu pod zakup uzeli oko 130.000 hektara , najviše u Vojvodini, što je logično budući da Vojvodina ima najplodniju zemlju, južno je uglavnom treća do peta kategorija. U Čeneju kod Novog Sada, na primer, cena ide do 100.000 evra po hektaru. Ispod 20.000 u Vojvodini ne može da se kupi hektar zemljišta. Najjeftinije je u Babušnici, Beloj Palanci i drugim južnim krajevima. Niški, Pčinjski i Toplički spadaju u najsiromašnije krajeve u Srbiji i tu može da se nađe zemlja i po ceni od nekoliko stotina evra za hektar“, obrazložio je naš sagovornik.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Kaću po ceni od 40 evra po metru kvadratnom (m2) za parcelu površine 52 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji lane prometovano je u opštini Čoka po ceni od 2,36 miliona evra za 163 hektara (ha).
Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u EU
Ne poseduju svi farmeri zemlju koju obrađuju, a mnogi se odlučuju za izdavanje u zakup. U zemljama Evropske unije godišnje cene zakupa jednog hektara (ha) poljoprivrednog zemljišta značajno variraju od zemlje do regiona.
Među regionima EU, iznajmljivanje jednog hektara poljoprivrednog zemljišta 2021. godine je bilo najskuplje u holandskom regionu Flevoland – 1.721 evro po hektaru, zatim na Kanarskim ostrvima u Španiji – 1.119 evra po ha, i na Atici u Grčkoj – 927 evra po hektaru.
Prema podacima iz 2020. godine, italijanska Venecija Đulija je sa 1.714 evra po hektaru bila među regionima sa najvišim cenama zakupa.
U 2021. godini su cene bile najniže u švedskim regionima Melersta Norland i Ovre Norland, gde je cena bila 25 evra po hektaru, a zatim Vihodne Slovensko u Slovačkoj sa 42 evra. Trajni travnjaci su glavna upotreba poljoprivrednog zemljišta u tim regionima.
Zakupnina za jedan hektar trajnog travnjaka u 2021. godini kretala se od 39 evra u proseku u Slovačkoj do 337 evra u Irskoj, u poređenju sa cenama zakupa obradivog zemljišta koje su u ove dve zemlje varirale između 79 i 466 evra.