Bez pronalaska vakcine protiv afričke kuge svinja (AKS) nemoguće je suzbiti zaraznu bolest svinja koju prenose divlje svinje. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja, treba na human način uništiti celokupno stado u okolini, rekao je prof. dr Dejan Krnjaić na stručnom skupu upriličenom na Naučnom institutu za veterinu Novi Sad, na temu „Afrička svinjska kuga – epizootiološka situacija u Srbiji”.
,, Ne postoji opasnije i lukavije boleset pošto virus može dugo da boravi u krvi svinje, a da se ne primeti da je životinja zaražena kugom i zato treba primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se žitovinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitu opremu i odeću ,,– kaže profesor Krnjaić.
U Srbiji je prošle godine registrovano 258 slučaja u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje, kazao je prof. dr Krnjaić i podvukao da je potrebno da struka zajedno sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi biosigurnosne mere i za to izdvoji novac.
,, Bolest je prisutna i kod nas ali je za sada pod kontrolom, što ne znači da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajnije materijalne štete, koje su već pretrpele i još trpe druge ezemlje u okolini i šire, gde je bolest prisutna,, – objašnjava on.
Po rečima prof. dr Krnjaića, potrebno je u prvom redu podići ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS koja pravi velike gubitke ne samo gazdinstvima već i državima koje moraju da uvoze svinjsko meso.
,, Ograde su potrebne da bi se zaustavilo kretanje divljih svinja – naveo je prof.dr Krnjaić i kazao da imamo i drugi problem, jer najveći broj svinja se tovi na malim porodičnim gazdinstvim na tradicionalan način u otvorenom prostoru, pomijama, koje mogu biti kontaminirana i prenosioci bolesti.
Od oko 2,9 miliona svinja koliko smo imali lane obeleženih, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja.
,, Pošto najveći tov imamo u malim porodičnim domaćinstvima potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS,, – kazao je prof. dr Krnjaić.
Afrička svinjska kuga pojavila se 2007 godine prvo u Gruziji, a onda raširila i na druge zemlje. Još nije stigla do SAD, ali će sigurno doći i do tamošnjih farmi, rečeno je na skupu. Virus je bio inače prisutan samo u Africi dok nije počeo da se širi svetom. Zbog ASK do sada je uništeno 50 odsto životinja na globalnom nivou.
Između ostalog, navedeno je, da je u Rumuniji uništeno 740.000 svinja i pričinjena šteta od oko 148 miliona dolara .U toj zemlji 2021 godine bilo je registrovano 321 žarište kod domaćih svinja i 465 kod divljih svinja. Kako je rečeno, situacija se smiruje sada, ali uprkos tome Rumuni uvoze svinjetini i za to godišnje potroše oko 750 miliona dolara.
