Profesor dr Zoran Rajić, šef katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu rekao je u razgovoru za „Politiku” da država ne može da garantuje cenu mleka, niti bilo kog proizvoda.
,,Država je napravila grešku što je faktički garantovala cenu proizvođačima suncokreta. Kada jednom napravite presedan, to postaje polako pravilo i onda svi to počinju da traže ,,– smatra Rajić.
On naglašava da se Srbija te prakse odrekli pre više od 20 godina i vraćanje na te staze nije dobro. Mi već više od desetak godina ne pratimo potrošnju, a to bi morala da bude obaveza jer je to početak svake priče u planiranju.
,, Suština je da vidimo koliko mi trošimo mleka i kolika ulaganja su nam potrebna u taj sektor na osnovu potrošnje. Mi to sada ne znamo tačno. I poljoprivrednici bi trebalo da izađu s kalkulacijom kolika je cena mleka pod prosečnim uslovima u kojima rade,, – navodi profesor Rajić i dodaje:
,, Kada ste poslednji put videli neki ozbiljan izveštaj o potrošnji bilo kog proizvoda, na osnovu istraživanja. Promenile su se navike u ishrani, smanjena je potrošnja određene robe, a vi morate da idete u susret tim promenama. Ta istraživanja bi trebalo da rade instituti, fakulteti za potrebe države nakon čega bi se analizirali i efekti mera.,,
Kada govorimo o zahtevima za povećanje premije, treba javno reći koliki bi to novac bio (a sigurno je veliki) i koliko bi to dodatno opteretilo agrarni budžet, odnosno ko bi od drugih proizvođača bio zakinut u slučaju da se premije za mleko uvećaju sa 10 na 20 dinara, što je zahtev proizvođača.
,,Onda će sutra doći neki drugi poljoprivrednici ispred vlade, zatvoriće Nemanjinu i vi ćete njima da obećate isto i zalud rebalans, vraćanje dugova… To je ta spirala, dobro poznata u svetu. Evropska unija je ima, a to je konstantno povećanje budžeta za poljoprivredu bez efekta. Mi smo takođe na to pristali, a sistem kontrole je marginalizovan.Samo dajete, a ne pratite efekte mera,, – naglašava profesor Rajić.
Prema njegovom mišljenju, mnogo bolje i efikasnije bilo bi kontrolisati inpute u proizvodnji. Stranci već polako izlaze s cenom semenske robe, hajde da seljake pred setvu informišemo koliko će ih šta koštati.
,, Moramo da razgovaramo na osnovu činjenica. Treba da kažemo proizvođačima, recimo, da biste mogli da živite od proizvodnje pšenice treba da imate toliko i toliko hektara. Takva istraživanja imaju težinu. Ili, koliko krava treba da imate. Pričamo da je 10 malo, ali ne znamo koliko je potrebno,, – napominje Rajić.
On dodaje da u slučaju kada sve te podatke imate na osnovu ozbiljnih istraživanja ne možete da dođete u situaciju da poljoprivreda očekuje ekskluzivno pravo na garantovani prihod.
,, Znači, ne možemo da garantujemo ali možemo nekim drugim merama da utičemo, da pomognemo. A to je u ovom slučaju ulaz, da kontrolišete troškove. Da poljoprivredniku cena semenskog materijala bude jeftinija, cena goriva… To su stvari na koje možete da utičete,, – poručuje profesor Zoran Rajić.