Suzbijaju se kada je usev u fazi 2-3 lista i ako se registruje više od 10% biljaka sa cikadama.Setva pšenice je u toku, a proizvođači se sve više okreću strnim žitima jer se iz godine u godinu pokazalo da na tim kulturama ostvaruju dobit i u teškim uslovima proizvodnje.
Svedoci smo da smo u nekoliko sezona koje su za nama u usevu pšenice imali problem sa virusom kržljavosti pšenice (WDV) koji je u značajnoj meri redukovao prinose. Vektor ovog virusa je cikada Psammotettix alienus koja je u našim uslovima prisutna od maja do decembra, a topla i duga jesen pogoduje razvoju ove cikade. Važno je napomenuti da se virus ne prenosi semenom, biljnim sokovima ili zemljištem već samo pomenutom štetočinom.
Cikada prezimljava u stadijumu jajeta u biljnom tkivu, larve se pojavljuju u aprilu, a imago u maju. Ima 2-4 generacije godišnje. Ona se u toku leta hrani u drugim usevima, zakorovljenim parcelama i na nezaoranim žetvenim ostacima, a u jesen prelazi na tek iznikle useve strnih žita. Prirodni domaćini ovog virusa su pšenica, ječam, raž, kukuruz kao i veliki broj korova iz porodice trava (Poaceae).
Takođe, na velikom broju parcela mogu se uočiti i samonikle pšenice, koje su izvor virusa od vegetacione sezone koja je za nama. Sa samoniklih biljaka pšenice kao i korovskih biljaka, koje predstavljaju zeleni most, virus se putem ishrane cikada prenosi na nove useve pšenice, tako da su pšenice posejane u ranijim rokovima posebno izložene napadu cikada. Ukoliko su biljke, na kojima su se cikade hranile bile zaražene virusima, one su infektivne ceo svoj životni vek. Pored odrasle cikade, virus mogu da prenesu i svi razvojni stadijumi larve. Primarne infekcije se ostvaruju u jesen, a sekundarne u proleće, kada se larve hrane na biljkama.
Najčešće se simptomi jesenje zaraze primećuju tek u proleće, najranije u martu u vidu propadanja bokora i zaostajanja biljaka u porastu.
Kako vegetacija odmiče, simptomi u vidu manjih ili većih žutih oaza ili traka nepravilno raspoređenih po paraceli, uglavnom se prvo registruju u pšenici i ječmu koju su posejani u optimalnom roku i koji su imali veoma povoljne uslove za početni rast i razvoj. Prisustvo ovako raspoređenih bolesnih biljaka je posledica kretanja i ishrane cikada na parceli. Ovako inficirane biljke su sterilne, ne klasaju ili daju kratke klasove sa malim brojem zrna.
Obilaskom parcela u toku protekle sedmice je ustanovljeno prisustvo imaga cikade Psammotettix alienus na samoniklim biljkama pšenice i ječma, kao i na korovima u blizini parcela.
Preporuka svim proizvođačima je da nakon nicanja strnih žita obavezno prate prisustvo i brojnost navedenih štetočina. Prag štetnosti, odnosno kritičan broj, kada donosimo odluku o preduzimanju mera suzbijanja, ako je usev u fazi 2-3 lista i kada se registruje više od 10% biljaka sa cikadama.
Osim insekticidnog tretmana preporuka je i pomeranje rokova setve, čime se odlaže nicanje pšenice i prelazak cikade na tek iznikle biljke.